Šuga: Uzroci, simptomi, lečenje

Šuga (lat. Scabies, ili svrab) je visoko zarazna parazitska bolest kože.

Naziv oboljenja potiče ustvari od njegovog uzročnika koji se prevedeno naziva šugarac.
Reč scabies potiče od latinske reči scabere, što znači češljanje.
Naziv uzročnika - šugarac - Sarcoptes scabiei u prevodu znači telo posečeno od češljanja/grebanja.

Manifestuje se stvaranjem crvenih tačaka, skabiozne ospe i skabioznih kanalića na koži, koje značajno svrbe i teraju pacijenta da se češe.
U nekim slučajevima, pacijent toliko grebe kožu da izaziva opsežne rane.

Uzročnik šuge je ženka parazita šugarca.

Bolest se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom (kontakt sa kožom, polni odnos) ili indirektnim kontaktom sa kontaminiranim predmetom (odeća, ćebe, posteljina, peškiri).

Tipično se javlja kod ljudi sa niskim higijenskim standardom (romska nacionalnost, siromašni ljudi koji žive u lošim uslovima, beskućnici).

Sa ovom bolešću se često susrećemo i u sanitarnim objektima kao što su spavaonice ili drugi hosteli niskog standarda (smeštaji za radnike, hosteli za strance).

Zanimljivost:
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), incidencija šuge širom sveta se procenjuje na 300 miliona slučajeva godišnje, sa tendencijom rasta ove bolesti.
Pogađa ljude svih rasa i pola, ali je najčešći kod dece mlađe od 15 godina i starijih od 75 godina.
Do porasta šuge u prošlosti dolazilo je i tokom ratova ili elementarnih nepogoda, kada nije bilo moguće slediti higijenske navike kao obično.

Šuga je poznata od davnina

Šuga je bila poznata i našim precima, a njena istorija datira još od 2500. godine pre nove ere.

Prvo pisano pominjanje datira iz 1200. godine pre nove ere, pominje se u Bibliji.

Aristotel ju je opisao kao kožnu bolest sa žarištima sa kojih su se širile male životinje, od 384. do 323. godine pre nove ere, ali neki izvori ovaj pronalazak pripisuju arapskom lekaru Ibn Zuhru.

Šugu je detaljnije okarakterisao i nazvao u vreme naše ere rimski lekar Aulus Kornelije Celz.

Tek 1687. je italijanski lekar Đovan Kozimo Bonomo otkrio da je šuga izazvana zapravo parazitom.

Uzročnik šuge je isključiva parazitska grinja šuge (latinski Sarcoptes scabiei variatio hominis).
Pripada ektoparazitskim grinjama iz reda Acarina, podreda Astigmata i porodice Sarcoptidae (skakavci).

Napada i parazitira ljude, a postoji nekoliko vrsta grinja koje parazitiraju na oko 47 drugih sisara.

Kod ljudi obično napada kožu na mestima gde je najosetljivija.

Šta se dešava na koži?

Narušava zaštitnu barijeru kože i buši kanaliće u rožnatom sloju kože (epidermu).

Unutar kože apsorbuje kiseonik u celom telu i hrani se rožnatim slojem (stratum corneumom) i tkivnom tečnošću.

Na krajevima površnih slojeva potkožnih prolaza, koje zatvara, ženka koja naraste do veličine od 0,2 do 0,5 mm polaže jaja i nastavlja da se razmnožava.

Mužjak živi samo na površini kože u plitkim hodnicima i umire 2 dana nakon parenja.

Ženka šuga obično polaže oko 50 jaja iz kojih se kasnije izlegu nove larve.

Posle otprilike dve do tri nedelje, oko jedne desetine larvi se izlegu kao odrasle jedinke.

Odrasli paraziti preživljavaju u ljudskom domaćinu 4 do 6 nedelja i u stanju su da stvore stotine novih jedinki tokom svog kratkog života.

Ako nisu na živom domaćinu, umiru u roku od oko tri dana. Posebno su osetljivi na suvo, vlažno, sunce ili mraz.

Zanimljivost:
Za prenošenje infekcije dovoljna je jedna oplođena ženka šuge.

Kako se bolest prenosi?

Bolest se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, ređe indirektnim kontaktom sa kontaminiranim predmetima.

Da bi došlo do prenosa, takođe je potrebna duža izloženost.
Kratak stisak ruke sa bolesnom osobom nije dovoljan za prenošenje, ali se šuga ipak relativno lako prenosi.

Širenju bolesti doprinosi i nizak nivo higijene.
Stoga se najčešće javlja kod osoba sa niskim higijenskim standardom (prenoćišta za beskućnike, romske zajednice).

Međutim, može se javiti bilo gde i sa bilo kim.

Direktan prenos šuge

Infekcija se obično javlja nakon bliskog fizičkog kontakta, koji duže traje (zagrljaji, polni prenos).

Šugarac je veoma spor parazit, tako da kontakt kože sa kožom mora biti duži.

Indirektni prenos šuge

Indirektni prenos se dešava preko kontaminiranih predmeta.

Najčešći su tekstili kao što su odeća, posteljina, peškiri i drugo.

Zato se šuga javlja u manjim epidemijama u stacionarnim ustanovama (razni smeštaji, hosteli, kampovi).

Zanimljivost:
Šuga je veoma zarazna bolest, koja se relativno brzo širi u određenim zajednicama.
Ne nestaje spontano bez adekvatnog lečenja.
Svaki slučaj bolesti podleže obaveznom obaveštavanju regionalne kancelarije za javno zdravlje i naknadnom karantinu.
Lečenje je neophodno ne samo za pacijenta, već i za direktne kontakte pacijenta (porodica, partner, cimer).
Neophodna je i dezinfekcija okoline i svih tekstila.

Da li je moguće zaraziti se od zaražene životinje?

Mnogi ljudi misle da ako je njegov partner zaražen šugom, i oni je mogu dobiti.

Odgovor je: NE.

Razlog je prilično jednostavan.

Životinjski šugarac (scabies animalis) izazivaju različite šuge.
Životinjski šugarci ne parazitiraju na ljudskom domaćinu.

U bliskom kontaktu, životinjski šugarci mogu preći na ljude, ali ostaju samo na površini kože.

Životinjski šugarci nemaju sposobnost da se trajno nasele na ljudskoj koži i da se potom razmnožavaju.

Životinjski šugarci se mogu ukloniti sa površine ljudske kože vodom i dezinfekcionim sredstvom.

Zanimljivost:
Kod teške bolesti životinja, može životinjski šugarac izazvati lokalnu iritaciju (alergiju) na ljudskom telu, ali to ipak neće biti infekcija čovečjeg parazita.
Nakon što je partner izlečen, ove lokalne manifestacije nestaju i kod ljudi.

Nakon perioda inkubacije od oko 2 do 6 nedelja, počinju da se pojavljuju prvi simptomi.
Njihov početak i intenzitet su direktno zavise od lične higijene.
Kod zanemarenih pojedinaca pojavljuju se ranije.
Kod ponavljajuće infekcije šugom, simptomi se mogu pojaviti u roku od 24 sata.
Postoje potvrđeni slučajevi u kojima se bolest pojavila mesecima ili godinama kasnije.

Manifestacije svraba su uzrokovane alergijskom reakcijom na grinje, odnosno na njihove proteine.
Ovi proteini su prisutni u crevima šugarca i dolaze u kontakt sa domaćinom preko izmeta,
Alergija je praćena proizvodnjom specifičnih IgE antitela, odnosno simptomi tipičnih alergijskih manifestacija kao što su svrab ili crvenilo kože mogu postojati još neko vreme nakon zarastanja.

Prvi znaci šuge

Jedna od prvih manifestacija šuge jeste svrab kože, koji se u početku javlja samo noću.
Tokom spavanja, šuga je najaktivnija, istovremeno svrab izaziva toplota, pa je izraženija u krevetu za vreme spavanja.

Neprijatne senzacije svraba najčešće su na mestima gde je koža najmekša i najtoplija.

Tipična (predilektivna) mesta pojave svraba:

• na rukama između prstiju
• na unutrašnjoj strani zglobova
• na unutrašnjoj strani podlaktica
• u lakatnim rupama
• u pazuhu
• oko bradavica kod žena
• oko pupka
• u preponama
• oko genitalija
• na unutrašnjoj strani butine
• u poplitealnoj jami
• na prednjem stopalu

Zanimljivo:
Šuga se obično ne nalazi na licu odrasle osobe.
Retko su pogođeni dlanovi i stopala.

Svrab prisiljava pacijenta da se češe. Često se bolesni bude sa ogrebotinama na pogođenim područjima.

Pažljivijim pregledom mogu se videti roze-sivi kanali veličine od 1 mm do 2 cm, koje su šugarci izbušili.

Kanali na površini kože su eritematozni isprekidani oblici (ponekad podsećaju na slovo S), blago uzdignuti i na čijim se krajevima ispod tankog sloja kože vidi šugarac kao tamnija tačka.

U blizini tih kanalića prisutno je crvenilo kože nalik na ubod komaraca, koje je uzrokovano ujedima.

Kasniji znaci šuge

Zbog veoma intenzivnog svraba i naknadnog češanja, na koži se formiraju egzematozne naslage koje podsećaju na druge dermatoze kao što su psorijaza ili druge kožne infekcije.

Ogrebotine se formiraju na oštećenim delovima kože kao i kod drugih uobičajenih povreda.
U krastama se nalazi veliki broj parazita, pa pacijent sa velikim krastama može biti zarazniji.

Manji pupci (osip) do crvenkastih papularnih ili vezikularnih formacija obično su prisutni na krajevima kanala.

Simptomi uznapredovalog i nelečenog svraba

U uznapredovalom stadijumu bolesti, kada se šuga umnožava (uglavnom zbog neadekvatnog lečenja ili kod nelečene osobe), razvijaju se opsežni ekcemi.

Ovi suvi površinski slojevi kože retko se ljušte.

Ljuštenje kože pojačava svrab i češljanje, što takođe pogoršava ogrebotine i rane na koži.

Šuga se takođe širi van predilektivnih mesta (tipična mesta).

Komplikacije šuge

Ovako obolela koža je blagi izvor sekundarne infekcije kože. Ako drugi mikroorganizam uđe u ranu, bolest se komplikuje upalom izazvanom drugim patogenom.

Inficirana rana je obično crvena, vruća na dodir i bolna.
Često su prisutne pioderma (gnojne infekcije kože) i gnojne pustule (naslage ispunjene gnojem).

Gnojne naslage su prekrivene žutim korama, koje prodiru nakon što se sekret osuši.

Infekcija celog tela - sepsa je veoma retka.

Tabela sa atipičnim oblicima šuge:

Na prvi pogled, jednostavna dijagnoza zasnovana na kliničkim manifestacijama je u mnogim slučajevima složena, odnosno neispravna.
Šuga se često meša sa drugim svrabljivim dermatozama.
To su uglavnom bolesti iz grupe prurigo, odnosno alergije.

1. Pogrešna dijagnoza se obično javlja kod pacijenata čiji je higijenski standard u granicama normale.
2. Međutim, infekcija se može javiti i kod pojedinaca ako su posetili mesto gde bi se mogli zaraziti ili su bili u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.
3. Postoje i atipični oblici pruritusa koji mogu otežati dijagnozu.

Pregled na osnovu kliničke slike i anamneze

Uprkos navedenom, dijagnoza se postavlja prvenstveno na osnovu kliničke slike.

U prvom planu klinike je svrab i crvenilo kože, ogrebotine na koži, ekcematozne naslage, osip koji nestaje ili papularne formacije.

Takođe je važno ispitati higijenski standard pacijenta i ciljanu medicinsku istoriju fokusiranu na socijalne uslove pacijenta.

Još jedan važan anamnestički aspekt je otkrivanje šta se dogodilo pre bolesti i gde je pacijent boravio pre oko 6 nedelja.

Mikroskopski pregled - direktan dokaz parazita

Na osnovu manifestacija bolesti, naknadno se vrši stručni lekarski pregled koji se sastoji u dokazivanju prisustva parazita u koži.

Sledeći korak je biopsija dela kože i naknadni mikroskopski pregled dubljih slojeva kože, ili direktna punkcija parazita iz hodnika uz pomoć igle.

Iskusan lekar može da postavi tačnu dijagnozu nakon mikroskopskog pregleda ljuski na koži, gde je vidljivo prisutna šuga ili njena jaja.

Alarmantni dijagnostički aspekti:

• pogoršanje svraba nakon zagrevanja
• slične manifestacije kod osobe u bliskom kontaktu sa pacijentom
• pronalaženje hodnika sa papulama raspoređenim u paru

Tabela sa bolestima sa kojima se šuga najčešće meša:

Šuga je uzrokovana inficiranjem osetljivog pojedinca (sisara, čoveka) parazitom šuge.

Period inkubacije svraba od infekcije do pojave prvih simptoma je otprilike 2 do 6 nedelja za početnu infekciju, a za reinfekciju (ponovnu infekciju) bolest se može manifestovati nakon 24 sata.

Prve manifestacije u vidu svraba (svrab kože) će se pojaviti u roku od mesec dana.

Iako je životni ciklus samog parazita relativno kratak (14 dana), i očekivalo bi se da se bolest završi bolešću, istina je upravo suprotno.

Parazit kože se zatim zakopava ispod gornjeg sloja kože (epidermisa), gde formira kanale i polaže jaja.

Sa ovim brzim umnožavanjem, infekcija stagnira ili napreduje, nikada ne popuštajući spontano.

Bez lečenja, stanje se može samo pogoršati.

Obimne ogrebotine uzrokuju ne samo svrab, već i bol i sekundarnu infekciju.

Međutim, prognoza pravilno lečene bolesti je veoma povoljna.

Prevencija šuge

Najvažnija preventivna mera protiv šuge je poštovanje higijenskih standarda, te je stoga neophodno obratiti pažnju na principe lične higijene.

Higijenski principi u prevenciji šuge:

• redovna lična higijena
• često pranje ruku
• minimiziranje direktnog kontakta sa ljudima sa niskim higijenskim standardom
• redovno pranje i peglanje ličnih tkanina (odeća, posteljina...)
• nekorišćenje tuđih higijenskih potreba
• ne korišćenje tuđe odeće
• poštovanje higijenskih mera u zajedničkim prostorijama (prenoćišta, hoteli...)