Scheuermannova bolest, juvenilna kifoza: koji su njeni uzroci i simptomi?

Scheuermannova bolest, Morbus Scheuermann, juvenilna hiperkifoza, kiphosis dorsalis juvenilis. Sve su to nazivi koji se odnose na bolest kičme, koja počinje u detinjstvu a pogađa do petine adolescentne populacije.

Međutim, više pogađa dečake.

Kod ove bolesti kičma je preterano savijena, u smislu hiperkifoze, što je povezano sa bolom i drugim poteškoćama.

Kod dece je moguće pomešati bolest sa posturalnom hiperkifozom. Ako se bolest zanemari, može biti uzrok tegoba u kasnijem uzrastu. Različiti simptomi, koji zavise od stepena i mesta oštećenja kičme, mogu izazvati dugotrajne poteškoće.

Da bi smo bolje shvatili ovu temu, korisno je znati osnovne informacije o kičmi.

Kičma je...

Kičmu imamo par puta fiziološki, odnosno prirodno savijenu. Ovo savijanje je od velikog značaja za formiranje držanja, stabilnosti i ravnoteže tela, kretanja, kao i za ublažavanje fizičkih sila tokom svakodnevnih aktivnosti.

Zakrivljenost kičme je takođe poznata kao krivina u obliku slova S. Radi se o:

1. kifozi - anteroposteriorno savijanje kičme unazadu delu sanduka i krstoviu
   • u krsnom delu i predelu grudi
2. lordozi - anteroposteriorno savijanje kičme unapred
   • u vratnom i sakralnom delu kičme
3. skoliozi - bočna zakrivljenost
   • koja je prisutna u maloj meri do 10 stepeni kod svakog čoveka
   • iznad 10° smatra se već bolesna zakrivjenost kičme

Hiperkifoza je prekomerna anteroposteriorna defleksija kičme. Najčešće pogađa torakalnu kičmu. U brojki se smatra defleksijom kad zakrivljenost iznosi iznad 40 stepeni.

Hiperlordoza je prekomerna zakrivljenost dela kičme napred, u smislu anteroposteriornoh odstupanja. Tako se povećava ugao zakrivljenosti kičme i karlice. Javlja se u cervikalnoj i lumbalnoj regijii.

Skolioza je vrsta bolesnog zakrivljenja kičme u stranu, za više od 10 stepeni. Može imati 4 stepena i uzrok je raznih poteškoća, koje zavise od stepena i obima oštećenja kičmenog stuba.

+

Kičma podržava telo, nosi težinu tela i štiti kičmenu moždinu, koja nervno povezuje mozak sa ostatkom tela.

Njena glavna funkcionalna jedinica su pršljeni, intervertebralni zglobovi, intervertebralni diskovi, ligamenti i kičmeni mišići, tačnije paravertebralni mišići.

Kičma sadrži 33 do 34 pršljenova, 23 ploče:

• 7 vratnih pršljenova - vertebrae cervicales - C1 do C7
• 12 grudnih, torakalnih pršljenova - vertebrae thoracicae - Th1 do Th12
• 5 lumbalnih pršljenova - vertebrae lumbales - L1 do L5
• 5 ili 6 sakralnih pršljenova - vertebrae sacrales - S1 do S5 (S6), koji zajedno čine sakrum, tj os sacrum
• 4 ili 5 trtičnih pršljenova - vertebrae coccygeae - Co1 do Co4 (Co5)
• intervertebralni diskovi  - nalaze se među diskovima  C2 - C3 do  L5 i S1

Zajedno, ove strukture pružaju životu neophodno kretanje koje nas čini samodovoljnim.

Zanimljive informacije o pršljenovima, intervertebralnim diskovima i njihovim bolestima u narednim člancima: 
Hernija disku - izbočenje intervertebralnog diska. 
Osteohondroza - degenerativno oboljenje diskova. 
Spondiloza - degenerativno oboljenje pršljenova i interbertebralnih diskova. 
Spondiloartroza - oštećenje intervertebralnih zglobova. 

Morbus Scheuermann

Bolest je prvi opisao lekar Holger Vefel Scheuermann 1921. godine na osnovu rendgenskog snimka.
Međutim, veruje se da je prve tragove bolesti stvorio Staford još 1832.godine.
Odlučujuću ulogu za određivanje definicije i dijagnoze imao je Sorensen 1964. godine.

Definicija glasi:

Scheuermanova bolest, juvenilna kifoza, je strukturni defekt kičme koji zahvata najmanje tri susedna pršljena i koji su izmenjeni za više od 5 stepeni. Promena ugla je uzrokovana patološkim oblikom pršljenova.

Oblik tela pršljenova formira karakterističan klin.

Pitate:

Zašto je oznčavamo kao juvenilnom tj adolescentnom kifozom.

Juvenilni = mlad, pojavljuje se u mladosti, nezreo, nije odrastao. 

Kifoza = zakrivljenje kičme unazad. 

Navodi se da bolest zahvata 8 do 20 procenat dece i adolescenata uzrasta od 12 do 18 godina..
Češće pogađa dečake.
Teški oblik pogađa samo oko 1 procenat obolelih.

Najviše se razvija u torakalnom delu kičme.
Skolioza je takođe povezana sa hiperkifozom u oko 25%.
Ovo je najčešće deo između Th7 do Th10 pršljenova.
Manje često je u odeljku Th4 i Th6 ili u prelazu Th i L.
Najteži oblik pogađa celu torakalnu kičmu i prelazak na lumbalnu kičmu i njen gornji deo.

Klinasti oblik pršljenova + produbljena torakalna kifoza = prisustvo zaobljenih leđa do vidljive grbe.

Uzroci bolesti su još uvek nejasni.

Pretpostavlja se multifaktorska osnova. Osnova je genetska predispozicija, koja je podržana porodičnom pojavom. Stepen naslednosti je takođe potvrđen u nekoliko studija.

Međutim, sve su to samo pretpostavke. Tokom godina razvijeno je nekoliko teorija, od kojih nijedna nije utvrdila tačan uzrok bolesti.

Primer je:
Teorija prevremenog prekida razvoja pršljenova sa početkom deformacije i formiranja klinastog oblika.

Druga je:
Izjava o uticaju hernije intervertebralnog diska u telo pršljena i formiranju Šmorlovih čvorova, u vezi sa deformacijom pršljenova. Dr Šmorl je izneo ovu teoriju.

Dalje, u nastanak bolesti se kaže da je uključena i osteoporoza, odnosno stanjivanje koštanog tkiva.

+

Bolest se javlja u detinjstvu i adolescenciji između 13. i 16. godine, a početak se može primetiti već u 10. godini.

A ovu činjenicu potkrepljuje i objašnjenje da je uzrok prebrzi razvoj i rast tela. To je stanje neravnoteže, dejstvo pritiska, kada rast mekih struktura prethodi rastu i okoštavanju (osifikaciji) pršljenova. Što dovodi do njihove deformacije.

Multifaktorski efekti i efekti rizika u tabeli

Bolest se može javiti u dobi od 8 do 12 godina.

I tako u periodu pre ili tokom puberteta.
Sa vrhuncem koji kulminira fiksiranjem promena između 16. i 21. godine.
Ovo je takođe period fiksacije, takozvanog sazrevanja, kičme.

Prisutna je deformacija pršljenova vidljiva na rendgenskom snimku. Ovo je u obliku klinastih pršljenova, kada je prednji deo tela pršljena spušten u odnosu na zadnju površinu.

Intervertebralni diskovi su nepravilni, suženi. Uzrok je i oštećenje pokrivne ploče, odnosno prostora na interfejsu pršljen-disk. Tipično je formiranje Schmorlovih čvorova.

Šmorlov čvor je vrsta hernije diska prema telu pršljena.

Oštećenje prednjeg dela pršljenova izaziva patološko savijanje kičme do vidljive grbe. Najčešće na nivou torakalnih pršljenova Th7 do Th10.

Navodi se, da...

Anteroposteriorna krivina je takođe povezana sa skretanjem, odnosno skoliozom
= 25 % slučajeva.

Simptomi su:

• prekomerna torakalna kifoza = hiperkifoza do grba - torakalni gibbus
  • produbljivanje torakalne kičme
• ograničenje pokretljivosti i fleksibilnosti kičme
• bol u leđima pri naporu, nakon teške fizičke aktivnosti
• bol kada dugo sedite ili stojite
• bol takođe potiče od mišićne neravnoteže
  • povećanje napetosti ili slabljenje
    • mišići trupa, leđa i donjih udova
    • slabljenje interscapularnih mišića
    • skraćivanje prsnih mišića
    • sindrom gornjeg i donjeg krsta, kao što navodimo u članku o kifozi i lordozi
• bol između lopatica, bol u vratu, osovini i kukovima
  • bol može biti pod pritiskom ili akutan sa širenjem 
• nepravilno držanje
• produžetak glave
• pala ramena
• povećana cervikalna i lumbalna lordoza - kompenzacija
• neravnoteža mišića leđa, abdomena, karlice i donjih udova

Kičma je fiksirana u navedenom vremenskom periodu, a nakon završetka rasta, deformacija pršljenova se ne povećava. Oboleli pršljenovi i deformisana kičma u patološkom položaju, ako se bolest zanemari i ne leči na vreme, uzrok su različite poteškoće u odraslom dobu, u slučaju teške forme i različitog stepena invaliditeta.

Rizične komplikacije bolesti:

• hronični bol u leđima u odraslom dobu
• neurološki problemi, sa težim stepenom invaliditeta
  • radikulopatija -  pritisak na kičmene nervi ili kičmenu moždinu
  • mijelopatija
• srčano-plućne komplikacije
  • ne tako česte
  • pisani su sa teškim stepenom deformacije iznad 100 °
  • razlog je promena stanja u grudnoj duplji, što utiče na srce, velike krvne sudove i pluća
• estetske promene
  • prisustvo okruglih leđa
  • produžetak glave
  • pala ramena
  • hiperlordoza lumbalne kičme

U dijagnostici se koriste različite metode. Primer je anamneza. Pored toga, klinička slika i neurološki pregled. Procenjuju se držanje, držanje, obrazac pokreta, savijanje napred i pokretljivost kičme uopšte (statički i dinamički testovi kičme).

Međutim, slimanje je važno.

Osnova je rendgenski snimak. Nakon toga, CT ili MRI će pomoći u proceni mekih struktura.

Rendgenski snimci pokazuju promene u obliku pršljenova, klinast oblik, suženje međupršljenskih prostora, prisustvo Šmorlovih čvorova.

Generalno, bolest se identifikuje ako postoji klinasta deformacija iznad 5 ° u 3 susedna pršljena i kifoza iznad 40 °.

U ovom slučaju, Cobb merenje je poznato, slično skoliozi. U većini slučajeva se javlja zajedno sa kifozom.

Diferencijalna dijagnoza, odnosno pronalaženje i razlikovanje uzroka tegoba od drugih bolesti, kao što su:

• aksijalni spondilitis i ankilozni spondilitis
• posturalna kifoza - loše držanje
• skolioza
• tumor, TB kičme i drugo

Bolest počinje već u dečijem uzrastu. Zbog toga nosi naziv juvenilna kifoza. 

Stadijumi Scheuermannove bolesti

U literaturi postoje dva načina za stepenovanje bolesti.
U prvom slučaju, latentna faza, rana faza ili kasna faza.
A drugi način ih deli na prodromalni stadijum, faza fluorida, faza popravke i faza mirovanja.

Tok bolesti zavisi od obima i lokacije povrede kičmene moždine. Kako se razvija u detinjstvu, simptomi mogu biti naglašeni tokom školskih časova.

Dugotrajno sedenje je problem za učenika. Stoga bi trebalo da bude u stanju da promeni položaj. Odgovarajuća aktivnost i intenzitet su od suštinskog značaja za ublažavanje komplikacija u celini.

Neprikladno je preopteretiti kičmu određenim fizičkim aktivnostima, poput skakanja, jačanja, a samim tim i podizanja teških tereta. Takođe jednostrano učitavanje unazad i neaktivnost.

Jednostrano i prekomerno opterećenje kičme dovodi do:
Negativan razvoj deformacija i pojava komplikacija.
I to u bilo kojoj fazi ili uzrastu.

Neophodno je razmišljati o jačanju mišićnog korzeta, koji pomaže pravilnom držanju tela.

U slučaju lakšeg oblika, moguć je asimptomatski tok bolesti, čak iu slučaju kasne faze. Čovek ne mora da oseća nikakve poteškoće.

Žene mogu imati problema tokom trudnoće. Dakle, da povećate opterećenje na kičmi.

Suprotno tome je težak tok kada je prisutan veći stepen povrede kičmene moždine. Zatim postoji rizik od povezanosti sa drugim neurološkim ili srčano-plućnim poremećajima.

Dugoročno, moguće je pretpostaviti preopterećenje mišića i delova vrata i osovine. I to upravo zbog sadašnjeg disbalansa mišića. To rezultira problemima koji proizilaze iz ovih oblasti.