Lečenje: Za metabolički sindrom treba promeniti način života, a tek potom i lekovi

Prvi i ujedno najvažniji korak u pokušaju da se patološki poremećaji karakteristični za metabolički sindrom stave pod kontrolu jeste promena vašeg dosadašnjeg načina života.

Neophodno je shvatiti da su prilagođavanje ishrane, redovno vežbanje i druge mere koje služe za sprečavanje pojave sindroma takođe ključna komponenta u lečenju.

U slučaju da radikalne promene u uobičajenom funkcionisanju pacijenta sa dijagnozom metaboličkog sindroma nisu dovoljne, dolazi u obzir farmakološko lečenje.

Pod pojmom farmakološki tretman podrazumevamo lečenje upotrebom lekova.

S obzirom na to da metabolički sindrom ne možemo smatrati bolešću, ne možemo ni govoriti o lečenju sindroma kao takvog.

U ovom slučaju potrebno je lečiti sve komponente sindroma, tj. pet osnovnih patoloških stanja koja formiraju sindrom.

Trenutno ne postoji jedan univerzalni lek koji može da deluje na sve komponente sindroma, ili barem za većinu.

Zbog toga se lečenje odvija posebno za svako patološko stanje, preko poznatih i korišćenih lekova dostupnih na tržištu.

Primarni cilj u farmakološkom lečenju je smanjenje rizika od srčane insuficijencije, tj. ishemijska bolest srca.

U tom duhu, lekari prvo pokušavaju da smanje nivo štetnog holesterola u krvi, a takođe i da smanje visok krvni pritisak, koji negativno utiče na krvne sudove.

Lečenjem pojedinih komponenti metaboličkog sindroma nisu uključeni samo internisti sa fokusom na metabolizam, već i kardiolozi, psihijatri i mnogi drugi lekari specijalisti.

Drugo, lekari pokušavaju da spreče nastanak i razvoj dijabetesa tipa 2, ako ga više nema kod pacijenta. Ovo se postiže smanjenjem šećera u krvi.

Ako je pacijent već oboleo od dijabetesa, lečenje se sprovodi prema standardnim procedurama koje se koriste u lečenju dijabetesa.

Tabelarni pregled lekova prvog izbora u lečenju pojedinih komponenti metaboličkog sindroma

Istovremeno, potrebno je fokusirati se na problem prekomerne težine ili gojaznosti. Osnova lečenja je modifikacija ishrane, odgovarajuća i redovna fizička aktivnost i druge promene režima.

Razmatraju se i hirurške intervencije u digestivnom traktu, na primer metoda gastričnog bandinga, u kojoj se oko stomaka postavlja podesiva traka, koja deli stomak na dva dela u obliku peščanog sata. Ovaj metod pomaže da se ograniči količina unosa hrane.

Druga metoda je tubulizacija želuca, kada se hirurški uklanja deo želuca koji je odgovoran za proizvodnju tzv. hormoni gladi. Nakon toga, pacijent ne oseća stalnu glad tokom dijete.

Hirurgija želuca dovodi do smanjenja viška telesne težine i, ujedno, do promene drugih metaboličkih parametara – a samim tim i do prilagođavanja nivoa glukoze i masti u krvi, kao i do prilagođavanja krvnog pritiska.

Ove procedure se nazivaju metabolička hirurgija.