Lečenje krpeljnog encefalitisa: lekovi i druge mere

Lečenje krpeljnog encefalitisa je samo simptomatsko. Ne postoji uzročni tretman za ovu infekciju.

Ne postoji efikasan specifični virostatik dostupan na tržištu.

U prvoj fazi bolesti, visoka temperatura i glavobolja se leče davanjem uobičajenih analgetika i antipiretika. Bolesnik se leči kod kuće, često samopomoći, pošto se u prvoj fazi ne sumnja na krpeljni encefalitis.

Na ovaj način, simptomi će se sami povući nakon nekoliko dana.

Ako postoji curenje iz nosa i bol u sinusima, lekar propisuje antibiotsku terapiju, koja je, međutim, neefikasna protiv virusa i stoga beskorisna.

U drugoj fazi bolesti, sa blažim meningitičnim tokom, dovoljni su analgetički i antipiretički lekovi, pravilna hidratacija i ishrana. Nakon što simptomi spontano nestanu, sledi temeljna rehabilitacija i duga rekonvalescencija.

Međutim, encefalitis ima dramatičnije simptome.

U teškim slučajevima, hospitalizacija pacijenta je prvi prioritet. Simptomatsko lečenje je aktivno, primenjuje se intravenozno, odnosno direktno u venu.

Za starije osobe koje boluju od hroničnog npr. metaboličke bolesti (kao što je dijabetes melitus), potrebno je obratiti pažnju na dobru kompenzaciju ovih bolesti. Intravenska hidratacija, kvalitetna ishrana, kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i srčane aktivnosti su neophodni.

Prvi znaci konfuzije ili poremećaja svesti (pospanost, apatija, delirijum, nesvestica itd.) su znak za početak antiedematoznog lečenja. Ovo uključuje terapiju kortikosteroidima, eventualno davanje manitola, za upravljanje otokom mozga, koji u većim dimenzijama može ugroziti život pacijenta.

Podrška cirkulaciji krvi i funkciji mozga može se postići davanjem tzv nootropni (vinpocetin, piracetam).

Psihofarmaci su takođe pogodni za mentalni nemir i konfuziju.

Antibiotici se ne daju u slučaju primarne virusne infekcije, ali ako dođe do sekundarne bakterijske superinfekcije, njihova primena je neophodna.

Ponekad ih lekar ukaže takozvani eksperimentalno, tokom dijagnostičkog procesa, kada postoji strah od gnojnog meningitisa. Kada dobijete pozitivan rezultat virusnog agensa, neophodno je zaustaviti antibiotike.

Ovo je uglavnom iz razloga da se pacijent ne opterećuje nepotrebnom terapijom, a takođe i da ne nastaju rezistentni sojevi bakterija pri prekomernoj upotrebi antibiotika.

Najozbiljnija komplikacija encefalitisa i encefalomijelitisa je respiratorna insuficijencija. Zahteva smeštaj pacijenta na krevet pod nadzorom sa vezom na veštačku ventilaciju pluća.

Stanje nakon prevladavanja krpeljnog encefalitisa, koje je nastalo sa paralizom, zahteva dugotrajnu rehabilitaciju povezanu sa terapijom kupatilima. Sa sindromom postencefalitisa, pacijenti koriste analgetike, nootrope, sedative, antidepresive i neuroleptike čak iu kućnom okruženju.

Nije retkost da pacijent zahteva stručnu pomoć psihoterapeuta, posebno ako bol, umor i nesanica traju duže vreme, ili ako nakon oporavka ostane rezidualna paraliza udova ili lica.