Kifoza, hiperkifoza i okrugla leđa: koji su njeni uzroci, manifestacije, lečenje?

Kifoza se odnosi na prirodnu, normalnu zakrivljenost kičme. Prisutan je u svakoj osobi.

Naziv patološko - patološkog, a samim tim i prekomerne krivine kičme u smislu kifoze = hiperkifoze.

Prekomerno savijena kičma nije samo estetski problem. U ozbiljnijim slučajevima može izazvati razne manje ili više ozbiljne probleme.

Da li će to biti uzrokovano samo nepravilnim držanjem tela? Ili je potrebno dublje tražiti uzrok? Zašto imamo kriva leđa?

Više informacija pružamo nakon kratkog uvoda u vezi problematičnih leđa.

Sve više dece, odraslih i starijih osoba ima poteškoće sa kičmom. To je civilizacijski problem koji je povezan sa modernim dobom, nedostatkom kretanja i uglavnom sedećim načinom života.

Dugotrajno sedenje - neaktivnost neko vreme može izgledati privlačno, ali za našu kičmu je bukvalno poražavajuća.

Zašto je to tako?

Mišićni i ligamentni korzet slabi. Nije u mogućnosti da funkcionalno podrži kičmu u celini.Mišićna neravnoteža uzrokuje promene bolesti u mišićno-skeletnom sistemu, što rezultira lošim držanjem tela i lošim mehanizmima kretanja.

Ove promene imaju širok negativan efekat na pršljenove, intervertebralne diskove i druge komponente lokomotornog sistema.

Stalno nejednako opterećenje, efekat starenja, odnosno degenerativne promene podržavaju različite procese bolesti. Neki od njih uključuju:

• osteohondroza - degenerativni poremećaj intervertebralnog diska
• spondiloza - utiče na pršljenove i okolne meke strukture
• spondilartroza - zahvaćenost malih zglobova kičme
• hernija diska - prolaps međupršljenskog diska

Kičma je celina sastavljena od ...

Kičma ima važnu motoričku funkciju. Međutim, tu se ne završava. Takođe je važan oslonac organizmu koji nosi težinu organizma.

Ova funkcionalna celina sastoji se od pršljenova, intervertebralnih diskova, malih intervertebralnih zglobova, ligamenata ili mišića. Prirodno, takođe je potrebno razmišljati o nervnom sistemu. Kako kičmena moždina prolazi kroz kičmu, a nervi koji vode ka celom telu je napuštaju.

Pršljenovi su grupisani zajedno. U ljudskoj kičmi ima 33 do 34 pršljena.

Podjela kičme na nekoliko odeljaka:

• vratna kičma ima 7 pršljenova, skraćeno C1 do C7
• torakalni deo kičme sadrži 12 pršljenova, tj. Th1 do Th12
• lumbalna kičma - ima 5 pršljenova, naime L1 do L5
• sakralna kičma - 5 ili 6 pršljenova, S1 do S5 (S6)
  • zarasli zajedno sa sakralnom osom, odnosno sakrumom
• trtični deo - 4 ili 5 pršljenova, naime Co1 - Co4 (Co5)

Na latinskom se nazivaju vertebrae (pršljenovi):

• C - vertebrae Cervicales 
• Th - vertebrae Thoracicae 
• L - vertebrae Lumbales 
• S - vertebrae Sacrales 
• Co - vertebrae Coccygeae 

Kičma čini oko 35% dužine ljudskog tela.
Na latinskom se naziva columna vertebralis.

Između pršljenova postoje intervertebralni diskovi. Oni služe kao veza pršljenova. Ali oni takođe imaju funkciju kretanja i prigušivanja. To znači da je njihova funkcija:

• apsorpcija udara pri kretanju, hodanju, trčanju i skakanju
• stabilizacija kičme
• održavanje ravnoteže
• balansiranje tlačne i zatezne sile, koje su raspoređene po celoj površini pršljenova
• učestvujući u pokretu, savijanju ili rotaciji tela

Pitate se koliko diskova imamo?

Imamo 23 komada intervertebralnih diskova.
Oni ispunjavaju intervertebralni prostor od pršljenova C2 i C3 do L5 i S1.
Na latinskom: Disci intervertebrales.
Takođe je poznato sa njihovih diskova za označavanje.

Diskovi su fleksibilni, ali kruti. U svakom delu kičme prilagođeni su njihovoj specifičnoj funkcionalnosti. Na primer, možemo savršeno da pomerimo vrat. Naprotiv, sa osovinom se manje krećemo, međutim, ovaj deo nosi najveće opterećenje.

U lumbalnom delu kičme nalaze se pršljenovi i ploče većih dimenzija.

Prsten, tehnički anulus fibrosus, je fleksibilni omotač koji ima više slojeva (sličan luku). U delu gde ploča dodiruje pršljen, nalazi se i pokrivna ploča, kičmena završna pločica, što je važno zbog inervacije i krvotoka.

U unutrašnjosti se nalazi jezgro, a samim tim i nukleus pulposus.

Jezgro nema snabdevanje krvlju i njegova ishrana je u velikoj meri posledica kretanja. Pokret, ponovljeno opterećenje površine, naizmenično stiskanje i otpuštanje, što se dešava, na primer, prilikom hodanja. Ovo uslovljava protok i protok tečnosti unutar diskova.

Zamislite situaciju sa sunđerom.
Kada ga iscedite - iz njega izbacujete tečnost.
Kada se sunđer ponovo proširi na prvobitnu veličinu - upija tečnost.

Ciklus tečnosti oko jezgra deluje slično. Ova voda sadrži kiseonik i važne hranljive sastojke za jezgro diska. Pored toga, neophodno je nabaviti otpadne materijale i iz ovog područja.

Poremećaj ovog mehanizma doprinosi degenerativnim promenama.Dakle, sedenje i neaktivan život = smanjena ishrana ploča.

Upravo iz tog razloga ističem važnost kretanja u ljudskom životu.

Isto tako, pokret je takođe potreban za mišiće i ligamente kičme. Ukočeni i skraćeni mišići ne ispunjavaju svoju funkciju. To rezultira neravnotežom mišića.

+

Kičma je sigmoidna. Ovaj zavoj je prirodan i naziva se lordoza, kifoza i skolioza.

Oblik kičme u obliku slova S naziva se:

• lordoza
• kifoza
• skolioza

Oblik kičme u obliku slova S opravdan je pri nošenju i nošenju telesne težine, prigušivanju udaraca tokom kretanja i na mestu težišta tela.

Lordoza je krivina napred. Ova vrsta zakrivljenosti je savijeni vratni i lumbalni deo kičme. Cervikalna lordoza ima 20 do 40 stepeni. Lumbalna lordoza 40 do 60 stepeni.

Kifoza je u predelu torakalne kičme. Dostiže 20 do 40 stepeni. Karakter savijanja je sličan u preseku.

Skolioza je bočna krivina. Smatra se da je ovo savijanje kičme fiziološko do 10 stepeni.Ako je više od 10 °, to je patološko odstupanje kičme.

Disbalansi mišića

Ovo je poremećaj mišićno-koštanog sistema. Generalno se misli na poremećaj funkcije, koordinacije, ravnoteže mišića, koji međusobno komuniciraju i dopunjuju se kada stoje ili se kreću.

Poremećaj može imati različite oblike. Primer je prekomerna napetost ili, obratno, mišićna slabost.

Uzrokovano je neravnomernim opterećenjem, nepravilnim držanjem tela, lošim navikama kretanja, neprimerenim i nepravilno izvedenim sportskim aktivnostima, povredama, sedećim načinom života.

Kao rezultat, postoje bolovi u mišićno-skeletnom sistemu, mišićima, zglobovima, kičmi. Napolju se to može videti u držanju tela ili pokretu.

U datom izdanju susrećemo i oznaku:

Sindrom gornjeg i donjeg krsta.

Gornja da ukazuje na neravnotežu mišića u gornjoj polovini tela. Niže za tu donju polovinu.

U određenim mišićnim grupama se navodi predispozicija za poremećaje, naime njihovo skraćivanje ili, obrnuto, slabljenje.

Skraćivanje mišića se dešava, na primer, u mišićnim grupama:

1. vrat:
   • musculus trapezius - trapezni mišić
   • musculus levator scapulae - podizač lopatice
2. mišići kičme - musculus erectores spinae
3. prsni mišići - musculus pectoralis
4. musculus iliopsoas - grupa karličnih i lumbalnih mišića
5. butni mišići:
   • musculus quadriceps femoris - kvadriceps butni mišić
   • potkolenice, tj. mišići zadnjeg dela butine, na primer musculus biceps femoris
6. mišići listova - musculus triceps surrae

Do slabljenja, mlitavosti mišića dolazi, na primer, u mišićnim grupama:

1. mišići vrata - musculus colli
2. interskapularni mišići - musculus rhomboideus, odnosno rombični mišić
3. trbušni mišići - musculus rectus abdominis, koji je direktan trbušni mišić, ali i kosi trbušni mišići (musculus obliquus abdominis)
4. stražnjični mišići - musculus gluteus maximus, medius a minimus, odnosno najveći, srednji i najmanji išijasni mišić
5. mišići prednje noge, na primer musculus tibialis anterior

Sindrom gornjeg krsta

To je stanje mišićne neravnoteže gornje polovine tela. Mišići su dugo preopterećeni, skraćuju se i slabe. U ovom slučaju se hiperkifoza razvija u torakalnoj kičmi.

Moguće je uočiti:

• cervikalna hiperlordoza, produžena brada koja preopterećuje mišiće i skelet vrata
• okrugla leđa
• ramena pala napred
• isturene lopatke

Rezultat može biti bol u vratu, vratu, pomeranje u glavu, ramena, ruke, gornje udove i između lopatica. Pseudoradikularni sindrom u ovoj oblasti takođe može biti povezan.

Sindrom donjeg krsta

U ovom obliku postoji mišićna neravnoteža između mišića kičme, karlice i donjih udova. Razvija se hiperlordoza trupa.

Ovaj sindrom je češći.

Osnova je skraćivanje i napetost mišića leđa, karlice i butina, dok trbušni mišići i išijatični mišići slabe. Manifestuje se bolovima u leđima, stablu, kukovima, donjem delu leđa, pa čak i preopterećenjem zglobova kuka sa rizikom od razvoja koksartroze.

Hiperkifoza se definiše kao ...

Hiperkifoza je prekomerna anteroposteriorna deformacija kičme. Procenjuje se kod torakalne kifoze iznad 40 stepeni.

Stepen kifoze:

1. ugao nagiba 31 - 40 stepeni
2. 41 do 40 stepeni
3. 51 do 70 stepeni
4. 71 i više stepeni

Kifoza se često javlja kod skolioze, u tom slučaju se naziva kifoskoliozom.

Najčešće se razvija u torakalnom delu kičme. U nekim slučajevima nije vidljivo ili toliko izraženo da se formira grba. Uzrokuje različita ozbiljna stanja, od bolova do neuroloških komplikacija.

Hipercifoza se takođe naziva i okrugla leđa. Vrhunac hiperkifoze najčešće se javlja između 6 i 8 torakalnih pršljenova.

Hiperkifoza može biti urođena, stečena, posturalna.

Kongenitalni razvoj se već razvija tokom intrauterinog rasta fetusa, kao urođena deformacija kičme. Primer je strukturna greška pršljenova, njihov delimični ili potpuni rast - sinostoza, nedostatak pršljenova i slično. Prati druge razvojne greške, bolesti i sindrome.

Stečeni oblik se razvija u detinjstvu.

Može nastati kao posledica osteoporoze, posle povrede, hirurške intervencije, reumatskih bolesti, nedostatka vitamina i minerala, kao degenerativni oblik spondiloze, osteohondroze i hernije krvnih pločica.

Kaže se da se najčešće javlja kao rezultat posturalnih grešaka, odnosno sa nepravilnim držanjem tela. Loš položaj karlice, coccik, doprinosi njegovom delu, od kojih se neki javljaju kada nadoknađuju hiperlordozu.

Razni izvori navode mišićnu neravnotežu, odnosno mišićnu neravnotežu. To je neravnoteža između mišića koji učestvuju u držanju, odnosno držanju tela. To su takođe mišići trupa.

U širem smislu opisano kao:

Mišići leđa i prsnih mišića su napeti, skraćeni, naprotiv, mišići stomaka su oslabljeni i izduženi. Neravnoteža dalje utiče na mišiće lopatica, karlice, dna karlice i donjih udova.

Rezime uzroka hiperkifoze:

• oštećenje kičmene moždin
• eoperacija na kičmi, grudnom košu
• degenerativne promene kao što su osteohondroza, spondiloza, osteoporoza
• hernija diska
• slabljenje ili paraliza mišića leđa, korzet mišića
• TB kostiju
• urođene mane, pukotina kičme
• nepravilno držanje
• pasivni način života, neaktivnost, neaktivni životni stil
• jednostrano opterećenje kičme
• ravna stopala, ravni tabani
• skraćenje jednog donjeg ekstremiteta
• hormonalne promene tokom puberteta
• rahitis, kriva za nedostatak vitamina D.
• Scheuermannova bolest (morbus Scheuermann)
• tumor
• distrofija mišića
• gojaznost
• genetska predispozicija i porodična pojava

+ višefaktorski efekat, a time i međusobna kombinacija nekoliko uzroka.

Morbus Scheuermann

Specifičan oblik je takozvana adolescentna ili maloletnička kifoza, koja se takođe naziva i Scheuermannova bolest.

Takođe se definiše kao strukturna kifoza, u kojoj su prisutni deformiteti kičme, pršljenova, intervertebralnih diskova. Osnova je oštećenje poklopne ploče intervertebralnog diska, klinasti deformitet pršljenova i stvaranje Schmorlovih čvorova.

To dovodi do simptoma poput:

• grbenja
• torzo napred
• produžetak glave
• padanje ramena
• razmak bradavica
• isturena sečiva
• lumbalna hiperlordoza
• promena položaja karlice
• poremećen luk stopala

Utiče na do 10% dečije populacije,
međutim,
samo 1% ima tešku fazu.
Najčešći period pojave simptoma je starost od 9 do 17 godina.

Češće pogađa dečake.

Uzrok bolesti je nepoznat.

Simptomi hiperkifoze zavise od stepena deformacije kičme.

Patološka kifoza ima nekoliko stepeni. Prva se ne može otkriti, jer je u opsegu do 40 °. Međutim, kako se povećavaju, tako se povećavaju i različiti simptomi.

Primer su okrugla leđa vidljiva golim okom.

Naravno, teškoće se ovde ne završavaju, jer to nije samo estetski problem.

U slučaju teške hiperkifoze, povećava se rizik od uticaja na unutrašnje organe u grudnoj duplji. To su organi respiratornog i kardiovaskularnog sistema, naime pluća (ograničenje respiratornog kapaciteta), srce i veliki sudovi.

Postoji rizik od preopterećenja pršljenova i ploča sa dugotrajnom patološkom krivinom. Jednostrano opterećenje ispred pršljenova može dovesti do promena u njihovoj strukturi, kao i na pločama, što doprinosi njihovom trošenju i degenerativnom procesu.

Stoga je važno rano otkrivanje hiperkifoze i njeno rano lečenje.
Kašnjenje može značiti neuspeh u lečenju.
Što pre započne, veća je pretpostavka uspeha.

U hiperkifozi, simptomi kao što su:

Ozbiljniji oblici hiperkifoze takođe imaju psihosocijalni uticaj na osobu pogođenu bolešću. Naročito za dete u osetljivom periodu adolescencije.

Dijagnoza pripada stručnjaku iz oblasti ortopedije, neurologije i pedijatrijskih pacijenata.

Lekar uzima istoriju bolesti.

Sledi pregled. Pogledom pregledava kičmu, procenjuje držanje tela, kretanje sa različitih strana - pogled sa strane, savijanje napred. Dotiče stanje kože, njenu osetljivost, snagu mišića, ukočenost mišića. Procenjuje reflekse i neurološki status.

Za ispitivanje koristi različita pomagala, testove i metode (okomiti vodilice, lenjiri, libela, metode skrininga, kao što je Adamsov test savijanja napred, procena stepena zrelosti kosti).

Glavne metode snimanja uključuju rendgenske zrake, CT, MRI. Angiološki pregled kod cervikalne kifoze.

Važno je prepoznati da li je greška u držanju tela ili sekundarni fenomen pored druge bolesti, odnosno diferencijalne dijagnoze.

Roditelji ih mogu pratiti na svojoj deci: držanje tela, držanje tela, stajanje, sedenje, hodanje, obrasci kretanja. Glatko savijanje kičme u prednjem savijanju, gledano sa strane, može biti od pomoći.

Tok bolesti je direktno zavisan od njegovog oblika i obima kifoze. U slučaju većeg ugaonog odstupanja, pretpostavljaju se poteškoće u čitavom lokomotornom sistemu.

Vidljivi su, naravno, zaobljenost leđa, tipično držanje i nepravilno držanje.

Preopterećenje kičme rezultira bolovima u leđima u nekoliko delova, od vrata, grudnog koša do trupa i donjeg dela leđa.

Takođe, prekomerno savijanje negativno utiče na mehanizam kretanja tokom hodanja. Ovo takođe preopterećuje zglobove donjih udova, kukove, pa može biti bolova u kukovima.

Rizik je ...

Vitalni organi se čuvaju u grudnom košu, što rezultira odgovarajućim poteškoćama, poput smanjenja respiratornog kapaciteta pluća i pogoršanja krvotoka. Shodno tome, može uticati i na probavni sistem.

Teško je prepoznati kod male dece, ako je u teškoj formi.

Najčešći period pojave prvih simptoma je starost škole. Deca čuče iz nekoliko razloga, koji se zasnivaju na neravnoteži mišićnog korzeta.

Ovaj period karakteriše interakcija nekoliko faktora, kao što su:

• dugo sedenje
• brz rast
• hormonalne promene
• nedostatak fizičke aktivnosti

Do oko 17 godina, kičma je fleksibilnija. Posle toga počinje da se fiksira.

Jedan negativan faktor je prekomerna težina i gojaznost kod mladih.