Šta je endometrioza, koji su njeni uzroci i simptomi? + Lečenje

Endometrioza je benigna bolest koja reaguje na nivo estrogena. Iako se naziva benignim, često ima invazivne manifestacije, kao u slučaju malignih bolesti. Međutim, navodi se da je rizik od preokreta maligne bolesti (karcinoma) samo 1%.

Ovu bolest je prvi put dijagnostikovao 1860. godine profesor iz Hradec Kralove C. Rokitansky. Međutim, termin endometrioza je tek 1927. godine koristio profesor ginekologije J. Sampson, koji je 1921. takođe opisao čokoladne ciste kao karakteristične za ovu bolest.

Često ste zainteresovani za:
Šta je endometrioza i zašto se javlja?
Kako se manifestuje i koje su njegove komplikacije?
Može li se uhvatiti na crevima ili drugim mestima / delovima?
Kako se leči i šta pomaže?

Šta je to endometrijum?

Maternica, koja se inače označava kao uterus, hister ili maternica, ima oblik kruške, šuplja je i čuva se u maloj karlici. Sastoji se od tela, suženja i grlića materice. Njegov zid je podeljen na perimetrijum, koji je serozna membrana, odnosno kao peritoneum, miometrijum, koji je glatki mišić i unutrašnja sluznica, endometrijum.

Endometrijum postavlja materničku šupljinu i menja njenu debljinu i funkciju tokom menstrualnog ciklusa. Na osnovu hormonalnih promena. Ima dva sloja:

• stratum basalis, koja ostaje ista tokom menstrualnog ciklusa
• stratum functionalis, koja se menja pod uticajem hormona (endometrijski ciklus)

Ciklus endometrijuma podeljen je u 4 faze:

1. menstrualna faza, funkcionalni sloj se odvaja i ispire menstrualnom krvlju, 1. - 4. dana ciklusa
2. faza proliferacije od 5. - 14. dana ciklusa, regeneracija sluznice (iz stratum basalis) i njen rast pod uticajem estrogena
3. sekretorna faza od 15. do 28. dana, sluznica se povećava, ispunjena je lučenjem sluzi, što je priprema za prijem oplođenog jajašca
4. ishemijska faza se javlja kada jajna ćelija nije oplođena, krvni sudovi se sužavaju, što dovodi do beskrvnosti sluznice, zatim pucaju sudovi, sluznica krvari i nastavlja se nova menstrualna faza, a samim tim i novi ciklus

Šta je to endometrioza?

Naziv endometrioza odnosi se na pojavu naslaga endometrijuma na mestima izvan materice. Primer je činjenica da su naslage endometrijuma demonstrirane u svim tkivima tela, osim u srcu i slezini. Uglavnom pogađa žene reproduktivnog doba, najčešće u periodu od 20-40 godina.

Pojava pre prve menstruacije, odnosno menarhe je retka i ima tendenciju opadanja nakon menopauze. Endometrioza je najčešća ginekološka bolest. U nekim slučajevima se pojavi nemo, neprimećena, prolazna je i sama se izleči.

U drugim slučajevima može da uzrokuje ozbiljne i tipične probleme.

Njegovi uzroci nisu u potpunosti poznati, ali pridaje se važnost interakcije nekoliko faktora rizika. Tu spadaju genetska, hormonska, anatomska, ali i imunološka. Izvešteno je da se javlja u 50% slučajeva bolne menstruacije i kod 75% žena koje imaju bolove u karlici.

Takođe je zanimljiva činjenica da je 25-40% žena sa problemom zatrudnjelosti pogođeno endometriozom.

Najčešća pojava endometrijuma je na peritoneumu, odnosno na trbušnoj maramici, jajnicima, ali i u predelu rektovaginalnog septuma i takođe u mišiću materice.

Prema kojoj se i deli, naime na:

• peritonealna endometrioza - žarište je na peritoneumu (trbušnoj maramici), odnosno na seroznoj membrani koja oblaže stomak
• endometrioza jajnika - na jajnicima i jajovodima
• endometrioza rektovaginalnog septuma - u predelu između vagine i rektuma
• adenomioza - u mišiću materice

Druga podela se bazira na vrsti žarišta, i to:

• crveno žarište - uz prisustvo krvi
• crno žarište - plave do crne naslage sa pojavom baruta, poznate i kao čokoladne ciste
• belo žarište - ožiljci

Tabela prikazuje podelu endometrioze prema stepenu ozbiljnosti

Tačan uzrok bolesti nije jasan, a postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da ga objasne. Teorija implantacije navodi da se javlja kao rezultat retrogradne menstruacije. To znači da menstrualna krv, čak i sa česticama oljuštenog endometrijuma, ulazi u prostor male karlice.

Imunološka teorija navodi da menstrualna krv u trbušnoj duplji izaziva zapaljen proces. U njemu treba uništiti ćelije sluznice endometrijuma. Naročito sa normalnim imunološkim odgovorom. Ako se problem javi na imunološkom nivou, bolest može izbiti.

LUF sindrom je teorija neslomljenog luteinizovanog folikula. A iza bolesti stoje hormonski problemi. Teorija metaplazije (teorija metaplazije celomskog epitela ) opisuje da se nediferencirane ćelije u trbušnoj duplji diferenciraju u endometrijum.

A teorija transporta odgovorna je za prenos ćelija endometrijuma vaskularnim i limfnim putevima. Stoga se cirkulacija krvnih zrnaca iz koštane srži inače naziva teorijom matičnih ćelija.

Na endometriozu utiče hormonalni nivo, odnosno estrogen. U slučaju endometrioze, formira se u jajnicima, u masnom tkivu, a takođe i u naslagama endometrioze. Na ovo takođe utiče proizvodnja prostaglandina i rezistencija na progesteron.

Pored toga, uključeni su različiti faktori rizika, uključujući:

• rani početak menarhe, prva menstruacija
• kasna menopauza
• kasna trudnoća
• mali broj trudnoća
• kratak menstrualni ciklus
• opstrukcija odvoda menstrualne krvi
• gojaznost
• naslednost
• pušenje
• alkohol

Bolest se takođe deli prema tome da li se endometrijum nalazi u predelu reproduktivnog sistema žene, odnosno genitalne endometrioze. A u slučaju pojave na crevima, bešici, čak i u postoperativnim ožiljcima na ekstragenitalu.

Endometrijum se može naći bilo gde u telu. Najčešće je na jajovodima, jajnicima, u maloj karlici, u rektovaginalnom području. Bolest može imati različite oblike. Pa čak i u zavisnosti od ponašanja tkiva. Od toga zavise i njegove manifestacije.

Lokalizacija je važan faktor koji utiče na manifestacije bolesti. Čak i velika endometrioza ne mora da izazove probleme i skrivena je. Ili, obratno, mali obim može izazvati velike i intenzivne poteškoće.

Najtipičnija manifestacija bolesti je dugotrajni bol u donjem delu stomaka. Pa čak i tamo gde je došlo do sluzokože, pa to mogu biti bolovi u leđima, u predelu grudnog koša i slično. Intenzitet bola je vezan za hormonalni ciklus.

Tokom menstruacije, intenzitet je najveći, tada poteškoće popuštaju. Takođe se mogu javiti bolovi tokom seksualnog odnosa ili poremećaji menstrualnog ciklusa. Pored toga, bolest ima veliki uticaj na žensku neplodnost, u skoro polovini slučajeva.

Tokom menstruacije, prekomerno krvarenje kao i bol su tipična manifestacija. Endometriozu karakterišu bolovi u karlici, odnosno stomaku. Može postati hronična ako traje više od 6 meseci.

Karakteristični su i menstrualni bolovi (dismenoreja), koji se javljaju približno 24-48 sati pre menstrualne faze. Bol se nalazi u donjem delu stomaka, u predelu krstova. Mučnina i povraćanje su takođe povezani.

Intenzitet i karakter takođe zavise od mesta i obima pojave. Gore pomenuti bol tokom polnog odnosa takođe može biti prisutan. Vezan je za lokaciju endometrijuma u ​​rektovaginalnom prostoru ili na ligamentima koji se protežu od materice do križnice (sakrouterini ligamenti).

Retko kada je endometrijum u bešiki, tako je i krv u urinu. Ali i bol prilikom mokrenja. Poremećaji ispuštanja prisutni su u endometrijumu blizu creva ili rektuma. Slično tome, prisutan je i bol kod pražnjenja stolice.

Za bolji pregled sumiramo poteškoće izazvane endometriozom:

• umor, iscrpljenost, bol
  • predmenstrualni bol 24-48 sati pre ciklusa
  • lokalno zapaljenje zbog krvarenja iz sluznice tokom menstrualnog ciklusa
  • bolovi u stomaku, u predelu sakruma
  • hronični bol u karlici
• neplodnost, nemogućnost nošenja fetusa
• vanmaterična trudnoća
• bolna menstruacija, odnosno dismenoreja
• bolovi tokom polnog odnosa
• bolovi tokom defekacije, odnosno pražnjenja creva
• poremećaji pražnjenja, zatvor, dijareja
• bolovi prilikom mokrenja
• mučnina do povraćanja
• nadimanje

Pre svega, lekara zanimaju informacije koje direktno daje dotična žena: istorija bolesti i klinička slika poteškoća, a samim tim i ginekološki pregled. Važni su ciklični bol ili druge poteškoće koje se javljaju u zavisnosti od obima. Informacije o neplodnosti su važne.

Metode snimanja uglavnom uključuju ultrasonografija, histeroskopiju. Za potvrđivanje dijagnoze vrši se laparoskopija. Laparoskopija je dijagnostička, ali i metoda lečenja.

Diferencijalna dijagnoza je važna da bi se isključili drugi uzroci problema, čak i pre operacije. Bolest se može zameniti sa hroničnim zapaljenjem ili cistom jajnika. Dakle, MRI se takođe može koristiti u dijagnozi. Takođe se rade laboratorijski testovi krvi, CRP, testovi urina, vaginalni ili cervikalni brisi i drugi.

Dakle, tok bolesti zavisi od nekoliko faktora. Mali nalaz može prouzrokovati ozbiljne probleme i može biti invazivan. Naprotiv, veći nalaz možda neće uzrokovati tako intenzivne probleme. Bol je glavni simptom.

Bol je vezan za menstrualni ciklus, 24-48 sati pre krvarenja počinje bol koji se može javiti u predelu karlice, odnosno stomaka. Ali takođe može zračiti u poprečno područje.
Posle toga, bol se smanjuje nakon menstrualnog ciklusa.

Druga vrsta je hronični bol u karlici koji traje duže od 6 meseci. Često je intenzivan i sprečava bilo kakvu aktivnost. Značajno narušava kvalitet života, ima značajan psihološki uticaj. Endometrioza je dokazana u do 75% slučajeva karličnih bolova.

Endometrioza može da izazove bolne menstruacije u do 90% slučajeva. Bol tokom polnog odnosa u 25 - 50%. Naslage formiraju supstance sinergijske u upalnom procesu. Postoje ožiljci, priraslice i samim tim veze sa poteškoćama, poput bolne defekacije ili mokrenja.

Još jedna značajna manifestacija endometrioze je neplodnost, do 50%, kao i nemogućnost porođaja fetusa ili ektopične trudnoće. Čak i kod ovog problema rast igra veliku ulogu. Naravno, druge poteškoće su povezane sa zavisnošću lokacije. Važno je obaviti stručni pregled i tačan opis simptoma lekaru.