Kako se leči astma? Prva pomoć za napad (inhalator, sprej)

Farmakološka terapija je samo manja polovina uspeha u nadoknađivanju astme.

Ako pacijent zbog svoje dijagnoze nije u stanju da promeni način života, lekovi nisu dovoljna garancija za suzbijanje simptoma i uklanjanje učestalosti njihove pojave.

Nefarmakološki tretman astme

Nefarmakološki tretman astme znači napor da se ublaže i uklone simptomi bolesti, bez upotrebe lekova i na taj način spreče napadi.

Poželjno je usmereno na uklanjanje štetnih supstanci i alergena koji izazivaju iritaciju bronhija, upale, a time i bronhospazam.

Astmatičari trebali bi da izbegavaju:

1. boravak u prašnjavoj i zagađenoj sredini
2. boravak u hladnom okruženju (zimi spoljašnje okruženje, hladne kutije)
3. boravak u zaraznom okruženju (bolnica, kontakt sa bolesnim pacijentom)
4. aktivno ali i pasivno pušenje
5. izlaganje hemijskim isparenjima (boje, sredstva za uklanjanje boje, dezinficijensi)
6. kontakt sa potvrđenim alergenom (lek, hrana)
7. povećan fizički napor (prekomerni sportski performansi)
8. mentalni stres (stres, ekstremna emocionalna napetost, uznemirenost)

Farmakološki tretman astme

Nakon maksimalnog mogućeg eliminisanja gore navedenih negativnih faktora, farmakološki tretman astme je generalno uspešan i dobro nadoknađen.

Iako se bolest kao takva ne može izlečiti, moguće je uticati na učestalost napada, njihov dobar odziv na lekove i na taj način sprečiti napredovanje bolesti.

Lečenje astme ima za cilj uklanjanje obe komponente astme, ublažavanje bronhospazma i lečenje upale.
Pacijent možda neće osetiti upalu, ali ako se ne leči pravilno, može prouzrokovati promene na plućima, pa ga ne treba potcenjivati.
Bronhospazam je tipičan za akutni napad bolesti, koji se manifestuje gušenjem, a samim tim i pacijent je primoran da uzima lekove.

Tabela sa osnovnom podelom lekova prema mehanizmu njihovog dejstva:

Prva pomoć kada se dogodi napad astme. Kako se to radi?

Šta uraditi kada se dogodi napad astme?

Najvažnije je, bez panike!

Napad astme se javlja kod pacijenta koji je bio izložen alergenu. Nastala prepreka sprečava astmatičara da diše.

Ako se dogodi napad astme, evo šta treba učiniti i kako pomoći pacijentu:

1. U početku je potrebno umiriti pacijenta da bi se sprečio gubitak kiseonika (ponekad čak i spasilac)

2. Bolesna osoba mora da zauzme položaj za odmor kako bi olakšala disanje (ortostatski položaj - najefikasniji za slobodne pokrete grudi i disanje, što znači usadeti ga blago savijenog napred i osloniti laktovima na sto ili drugu čvrstu potporu)

3. Mora se osigurati dovoljno svežeg vazduha (otvorite prozor, odvedite pacijenta na svež vazduh)

4. Da biste olakšali disanje i cirkulaciju krvi, korisno je olabaviti usku odeću oko vrata i struka (kravata, kaiš ...)

5. Treba koristiti inhalator koji astmatičar mora uvek nositi sa sobom, ako uobičajena doza nije dovoljna, moguće je povećati dozu kortikoida ponovnom upotrebom inhalatora u spreju, upotreba tableta nije bitna u akutnom stanju ( kasni početak akcije)

6. U slučaju napredovanja uprkos asistencije, potrebno je pozvati hitnu službu 194, a u slučaju respiratorne i cirkulatorne insuficijencije reanimacija mora biti pokrenuta dolaskom bolničara.