Angina, koji su uzroci i simptomi?

Angina je uobičajeni naziv za zapaljensko oboljenje krajnika, koje je najčešće uzrokovano patogenom virusnog, bakterijskog ili gljivičnog porekla.

Termin angina potiče od latinske reči "angere", što znači ugušiti/gušiti - osećanja tipična za anginu.

Na stručnom jeziku, angina se naziva tonzilitis. Ime dolazi od latinskog, tonsila = krajnik, sufiks -itis = upala.

Kod većine populacije angina ili tonzilitis koji se doživljava kao zapaljenje palatinskih (grlenih) krajnika, vidljivih na bočnim stranama zadnjeg dela usne duplje. Iako je ova vrsta upale najčešća, bolest se ne odnosi samo na krajnike.

Pored palatinskih krajnika, zapaljenje može zahvatiti i jezični krajnik, nazofaringealni krajnik ili jajovodni krajnik.

U nekim slučajevima, angina može biti praćena i zapaljenjem ždrela, što se stručno naziva faringitisom. Kombinacija upale ždrela i zapaljenja krajnika se tada naziva tonzilofaringitis.

Za pravilno razumevanje problema, preporučljivo je objasniti funkcionisanje i povezanost krajnika i ždrela.

Tonzile i ždrelo su usko povezani. Ždrelo je mišićna cev koja povezuje nosnu duplju, usnu duplju, larinks i jednjak.

Pominje se i kao tzv spoj respiratornog i digestivnog sistema, jer igra važnu ulogu i pri disanju i pri gutanju.

Tonzile su takođe deo farinksa. To su formacije ovalnog oblika formirane od limfnog tkiva i predstavljaju najjednostavniji limfni organ u telu.

Konkretno, ovo su:

• upareni palatinski (grleni) krajnici - najveći su i vidljivi su sa strane u zadnjem delu usta. Među svim krajnicima, oni imaju najveći rizik od infekcije i upale.
• faringealni (nosni) krajnik - nalazi se u luku faringe.
• lingvalni krajnik – nalazi se u korenu jezika.
• upareni jajovodni krajnici – nalazimo ih na otvoru ušnog kanala.

Ove 4 vrste krajnika su raspoređene u krug oko ulaza u ždrelo i formiraju tzv. vrata ka respiratornom i digestivnom sistemu. Ovaj kružni raspored krajnika zajedno sa zidovima ždrela i larinksa formira Waldeyerova limfni prsten.

Uloga krajnika kao ulazne barijere je uglavnom u zaštiti organizma. Zahvaljujući limfnom tkivu od kojeg su napravljeni, oni su u stanju da uhvate patogene koji ulaze u telo kroz vazduh koji udišemo i hranu koju jedemo.

U prilog zaštitnoj funkciji krajnika ide i to što su na površini oblikovani u izbočine, zahvaljujući kojoj se površina u kontaktu sa patogenima značajno povećava.

Na značajan način i krajnici i primarna imunološka barijera doprinose funkcionisanju imunog sistema.

Infekcija i naknadno zapaljenje limfnog tkiva i površinskog epitela krajnika naziva se angina (tonzilitis).

Sa stanovišta, naravno, razlikujemo dve vrste angine - akutnu (kratkotrajnu) i hroničnu (dugotrajnu).

U slučajevima kada se akutna angina javlja i ponavlja više puta godišnje, govorimo o rekurentnoj angini.

1. Akutna angina (tonzilitis)

Akutna angina je jedna od najčešćih bolesti gornjih disajnih puteva. Pojavljuje se iznenada i traje oko 1-2 nedelje.

Njegova pojava preovlađuje u zimskim mesecima, ili u rano proleće, ali generalno se može javiti u bilo koje doba godine.

Tok akutne angine može biti neprijatan, ali uz pravilan tretman retko dolazi do ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Najčešće pogađa decu i adolescente uzrasta 5-18 godina i mlade odrasle do 25 godina. Međutim, nije isključeno ni u drugim starosnim kategorijama.

Dok je bakterijska angina češća kod dece školskog uzrasta, virusna angina se javlja kod dece mlađe od 5 godina. Angina se veoma retko javlja kod dece mlađe od 2 godine.

Pogađa oba pola bez značajnih razlika.

Veruje se da će skoro svako dete bar jednom u životu imati iskustvo sa akutnom anginom.

Može se preneti uglavnom bliskim fizičkim kontaktom, kada se šire virusi ili bakterije koje izazivaju infekciju i zapaljenje (infekcija kapljicama).

Kod akutne angine, zapaljenje se mnogo češće primećuje na palatinskim ili faringealnim krajnicima, ređe na jajovodnim ili lingvalnim krajnicima.

Infekcija može biti bilateralna, tj. pogađa oba uparena krajnika ili samo jedan. Ako su zahvaćena oba krajnika, zahvaćenost je obično asimetrična.

2. Hronična angina (tonzilitis)

Hronična angina se karakteriše upornim zapaljenjem krajnika tokom dužeg vremenskog perioda.

Može se razviti iz rekurentnih (ponovljenih) napada akutne angine ili nastati kao rezultat upornog prisustva infekcije u kojoj se zapaljenje razvija sporo i manje-više neprimećeno.

Patogeni koji izazivaju infekciju su u stanju da prežive i dugo se skrivaju u tkivu krajnika uglavnom zbog činjenice da inficirani krajnici imaju narušenu sposobnost prirodnog čišćenja i drenaže.

Sposobnost uklanjanja i ubijanja patogena i njihovih toksina smanjena je zbog činjenice da su krajnici otečeni, začepljeni ćelijskim otpadom i prisutnim produktima patogena, ali i zbog ponovljenih upala koje oštećuju i menjaju prvobitnu strukturu tkiva krajnika. .

I hronična i rekurentna angina značajno utiču na kvalitet života pacijenta.

Žarište infekcije može biti lokalizovano samo na određenim mestima krajnika, ali se infekcija može proširiti i na druga tkiva krajnika, na kraju dospeti u krvotok, proširiti se po telu i stvoriti žarišta infekcije na udaljenijim mestima.

Slično kao u slučaju akutne angine, krajnici i faringealni krajnici su mnogo češće zahvaćeni upalom kod hronične angine. Hronični faringitis je takođe vrlo često povezan.

Hronična angina se češće javlja kod odraslih nego kod dece. U pedijatrijskoj populaciji uglavnom se susrećemo sa zapaljenjem faringealnih krajnika, koje je, pak, ređe kod odraslih (zbog evolucionog smanjenja ždrenih krajnika posle puberteta).

Ova vrsta angine pogađa oba pola bez značajnih razlika.

Angina (tonzilitis) može izazvati nekoliko različitih uzroka.

Obično se javlja kao rezultat infekcije uzrokovane virusnim ili bakterijskim patogenom. U manjoj meri, to je uzrokovano buđom ili drugim faktorima.

Rinovirusi, virusi gripa, koronavirusi, ehovirusi, enterovirusi, adenovirusi ili respiratorni sincicijski virusi su uključeni u razvoj virusne angine. Ovi virusi retko izazivaju ozbiljnije komplikacije.

To takođe može biti virus herpes simpleksa, Coksackie virus, Epstein-Barr virus, citomegalovirusi ili virusi žutice ili rubeole.

Neki od ovih virusa su takođe uključeni u razvoj drugih bolesti gornjih disajnih puteva, na primer prehlade ili gripa.

Zanimljivo je i da su mnoge od njih prirodni deo mikroflore u ustima i grlu.

Streptococcus piogenes, Streptococcus pneumoniae, staphilococci Staphilococcus aureus, Haemophilus influenzae, Micoplasma pneumoniae, Fusobacterium, Morakella catarrhalis ili druge bakterije su uključene u razvoj bakterijske angine.

Nastanku i razvoju bakterijske angine vrlo često prethodi već postojeća i razvijena virusna infekcija krajnika.

Bakterijsku anginu može izazvati samo jedna vrsta bakterija, najčešće Streptococcus piogenes, ali najčešće ima polimikrobnu prirodu, tj. nekoliko bakterija iz spoljašnje sredine, kao i bakterije koje se prirodno nalaze u ustima i grlu, doprinose njegovom formiranju.

Bakterijska infekcija najčešće pogađa krajnike.

Drugi uzroci angine uključuju gljivice, kao što su Candida albicans ili aktinomicete.

Angina se takođe može razviti kao posledica druge, već razvijene bolesti. Na primer, govorimo o sekundarnoj angini kod pacijenata sa polno prenosivim bolestima - HIV infekcijom, sifilisom, gonorejom, infekcijom hlamidijom, ili kod pacijenata sa tuberkulozom ili difterijom.

Specifičan uzrok angine je sagorevanje tkiva krajnika jakim kiselinama ili bazama.

Među faktore rizika koji povećavaju verovatnoću pojave i razvoja angine uključuju:

• Starost – Uopšteno govoreći, angina je češća kod dece, posebno dece školskog uzrasta.
• Česta izloženost patogenima - mnogo vremena provedenog uglavnom u dečijoj grupi povećava rizik od širenja infekcije ne samo među samom decom, već i među odraslima koji se kreću u dečijoj grupi (na primer, nastavnici).
• Pacijenti sa oslabljenim imunološkim sistemom - hronični bolesnici, pacijenti sa poremećajima koštane srži, sa nedovoljnom funkcijom belih krvnih zrnaca itd.

Tipični simptomi akutne angine uključuju:

• upala grla,
• oticanje i crvenilo krajnika,
• teškoće i bol pri gutanju,
• groznica, obično veća od 38 ° C,
• premaz na krajnicima (njegova priroda zavisi od vrste angine),
• otok i bol u vratnim čvorovima,
• glavobolja,
• bolovi u uhu,
• umora
• gubitak apetita,
• promena glasa,
• problema sa disanjem.

Atipični simptomi kao što su prekomerno lučenje pljuvačke, bol u stomaku, mučnina i povraćanje takođe mogu biti prisutni kod dece.

Kašalj, curenje iz nosa, bolovi u mišićima i zglobovima su česti kod virusne angine. Bakterijsku anginu karakteriše prisustvo eksudata (ponekad gnojnih) na krajnicima.

Prilično je teško razlikovati da li je u pitanju virusna ili bakterijska angina na osnovu procene simptoma.

Prepoznajemo nekoliko vrsta angine, a svaki tip karakteriše prisustvo specifičnih simptoma.

Kataralni tonzilitis karakteriše bol u grlu, otok, crvenilo i čak plavetnilo krajnika.

Lakunarna angina se manifestuje bilateralnim bolom u vratu, bolom u uhu, groznicom i umorom. Na krajnicima se nalaze gnojne žućkaste prevlake koje mogu mirisati.

Kod folikularne angine, simptomi su slični lakunarnoj angini, na površini krajnika su prisutni žućkasti providni apscesi.

Među ozbiljnije vrste angine ubrajamo pseudomembranoznu anginu, kod koje su krajnici prekriveni čvrstom i prilepljenom pseudomembranom. Ova pseudomembrana se formira kao rezultat oštećenja površinskog tkiva krajnika, a kada se otkine, dolazi do krvarenja.

Ređa vrsta je ulcerozna angina koju karakteriše stvaranje čireva na površini krajnika povezanih sa krvarenjem.

U slučaju hronične angine, primećujemo ponovljene epizode ​​gnojne angine, čije su manifestacije iste kao kod akutne angine.

U nekim slučajevima hronične angine, dugotrajno su prisutni nespecifični simptomi kao što su grebanje u vratu, peckanje ili peckanje u vratu, osećaj pritiska u krajnicima ili osećaj stranog tela u grlu. Ovi simptomi se smenjuju sa periodima bez simptoma.

Loš zadah je takođe prisutan kod ovih pacijenata.

Dijagnoza angine se odvija u nekoliko koraka – počinje se kliničkim pregledom, a po potrebi i mikrobiološkim pregledom, određivanjem krvne slike, markera upale ili urina.

Klinički pregled se sastoji od saznanja anamneze (istorija bolesti pacijenta, korišćenih lekova i sl.) i fizičkog pregleda.

Lekar prati stanje krajnika - prisustvo crvenila i curenja sluzokože, otoka, obloga ili čireva na krajnicima. Ako je prisutan premaz, prati se njegova boja i prianjanje na površinu krajnika.

Zatim se prati prisustvo otoka i bolnih čvorova na vratu. Nos, oči i uši se takođe pregledaju na znake infekcije.

Otkriva se prisustvo groznice, kašlja, začepljenog nosa, otežanog disanja ili kožnog osipa i bolova u stomaku.

Osnova dijagnostičkog pregleda je pravilno razlikovanje, da li je u pitanju angina virusnog, bakterijskog ili drugog porekla. Ovo, zauzvrat, igra važnu ulogu u određivanju lečenja.

Za otkrivanje prisustva bakterija može se koristiti CRP test (test C-reaktivnog proteina), koji se često radi u ordinaciji i daje brz rezultat.

Tačniji rezultat, ili određivanje specifične vrste bakterija obezbeđuje se laboratorijskim pregledom razmaza (kulturnog testa), koji lekar uzima direktno sa zahvaćenog inficiranog mesta na krajnicima.

Dijagnoza streptokoknih infekcija je veoma važna kod angine, posebno zato što su streptokoki uzrok mnogih komplikacija i ozbiljnih posledica.

Test krvi se takođe koristi u dijagnostici. Naročito kod hronične angine, u krvnoj slici se može primetiti povećan broj belih krvnih zrnaca i povećana sedimentacija.

Drugi pregled je ASLO test na antitela (određivanje antitela na streptolizin O) da bi se utvrdilo da li je pacijent preboleo streptokoknu infekciju.

Takođe se može uraditi test funkcije jetre ili provera povećanja slezine koji bi ukazivao na infektivnu mononukleozu.

Angina se može javiti u ljudskom telu ili kao nezavisna bolest ili nastati sekundarno kao rezultat neke druge bolesti (difterija, mononukleoza, venerične bolesti itd.).

Ozbiljnost i tok angine uvek zavisi od stanja i funkcije imunog sistema pacijenta, kao i od jačine i agresivnosti izazivača.

1. Tok akutne angine

Akutna angina se obično manifestuje od prvih dana sa navedenim tipičnim simptomima (pojavljuju se 2-4 dana nakon izlaganja).

Zapaljenje se javlja u limfoepitelnom tkivu krajnika, koje je često eksudativne prirode (luči se inflamatorna tečnost). Priroda eksudata i sloj koja se formira na površini krajnika može ukazivati na specifičnu vrstu angine.

Kod ljudi sa dobrim imunološkim sistemom, ne očekuje se da akutna angina izaziva ozbiljne komplikacije, oporavak je manje-više bez problema.

Uz pravilan tretman, bolest traje 7-10 dana.

Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i deca čiji se imuni sistem još razvija mogu razviti i ozbiljnije oblike angine, na primer pseudomembranoznu ili ulceroznu.

2. Komplikacije akutne angine

Akutna angina se u nekim slučajevima može zakomplikovati i dovesti do lokalnih ili sistemskih problema i bolesti. Ovo se, na primer, odnosi na nelečenu ili pogrešno lečenu anginu.

Lokalne komplikacije uključuju povećanje faringealnog (nosnog) krajnika, što dovodi do smanjenja prohodnosti u predelu nosa i poteškoća sa disanjem.

Dalje, može biti nagomilavanje inflamatornog eksudata (gnoj), jer ovaj eksudat nije dovoljno eliminisan iz zapaljenog tkiva krajnika.

Akumulirani gnoj takođe dospeva u okolno tkivo pored krajnika i dolazi do peritonzilarnog apscesa (ograničeno gnojno zapaljenje tkiva oko krajnika).

Peritonzilarni apsces se javlja kod bakterijske angine i češći je kod odraslih i adolescenata.

Takođe postoji rizik od širenja infekcije sa krajnika na tkiva grla ili na udaljenije područje grudnog koša.

Sistemske komplikacije uključuju stanje gde se infekcija širi od žarišta upale u tkivu krajnika u krvotok. Govorimo o bakteremiji (prisustvu bakterija u krvi) do sepse (trovanja krvi ljudi).

Prelaskom streptokokne bakterije u krv mogu se razviti i veoma opasne streptokokne infekcije krvi ili drugih tkiva i organa, koje imaju veoma neprijatne zdravstvene posledice.

Rezultat streptokokne infekcije može biti:

• Reumatska groznica –ovo je bolno zapaljenje zglobova, srčanog mišića, srčanog tkiva i zalistaka koje dovodi do ograničene pokretljivosti i srčanih problema. To je veoma retka komplikacija. Pojavljuje se otprilike 10-20 dana nakon prevazilaženja streptokokne infekcije. Uzročnik je Streptococcus pyogenes.
• Glomerulonefritis – inflamatorna bolest bubrega koja može dovesti do njihovog otkazivanja.
• Šarlah – zarazna bolest koja se manifestuje groznicom i karakterističnim crvenim kožnim osipom u donjem delu stomaka, unutrašnje strane butina, prepona ili pazuha.
• Zapaljenje srednjeg uha.

Jedna od komplikacija ponovljenih epizoda akutne angine je činjenica da se one mogu transformisati u hroničnu anginu.

3. Tok hronične angine

Hronična angina se razvija ili iz ponavljajućih napada akutne angine ili nastaje kao rezultat stalnog prisustva infekcije u tkivima krajnika.

Patogeni su u stanju da prežive u tkivu krajnika uglavnom zbog nedovoljnog čišćenja i drenaže izbočina (kripta) na površini krajnika.

U kriptama se akumulira materija formirana od proizvoda prisutnih bakterija i ćelijskog otpada. Kripte se začepljuju. Istovremeno, ova supstanca je leglo bakterija, koje na ovaj način mogu dugo da opstanu i izvor su dugotrajnog zapaljenja tkiva krajnika.

(gnojni) apscesi se formiraju u kriptama krajnika. Prirodna struktura tkiva krajnika se postepeno menja, što dodatno doprinosi pogoršanju sposobnosti samočišćenja.

Ponovljeni inflamatorni procesi rezultiraju atrofijom tkiva krajnika (smanjenje, zaostajanje u razvoju).

Iz žarišta infekcije u kriptama krajnika, infekcija se može proširiti na druga tkiva krajnika i postepeno napadati čitave njihove strukture.

Širenje infekcije iz žarišta na druga mesta već se smatra komplikacijom hronične angine.

4. Komplikacije hronične angine

Slično akutnoj angini, hronična angina se takođe razlikuje između lokalnih i sistemskih komplikacija.

Oni se smatraju lokalnim kada se infekcija proširi na okolno tkivo u blizini krajnika. Može se razviti peritonzilarni apsces ili faringealni apsces.

Nakon prevazilaženja upale, između kapsule krajnika i njihove okoline mogu se formirati postinflamatorne adhezije.

Ako je i faringealni (nosni) krajnik zahvaćen hroničnom upalom, razvija se hronični oblik rinitisa, sinusitisa, upale srednjeg uha, apneje u snu i hronične hipoksije (nedostatak kiseonika).

Hronična angina takođe može izazvati noćno hrkanje ili probleme sa spavanjem.

Među sistemske komplikacije ponovo ubrajamo širenje infekcije iz žarišta u krvotok, a potom i na udaljenija tkiva i organe.

To može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su razvoj reumatske groznice, glomerulonefritisa, zapaljenja kože, zapaljenja srčanih tkiva ili zapaljenja jajnika i jajovoda.

Jedna od komplikacija hronične angine je stvaranje kamenja u krajnicima. To su stvrdnuti kalcifikovani ostaci bakterija i otpadnih materija koje se nalaze na krajnicima.