Simptomi povezani s mišićno-koštanim sistemom

Dok su prugasti mišići pod kontrolom nervnog sistema i ljudske volje, glatki mišići rade bez ljudske volje. Sve u svemu, mišići su motor kretanja i deo ljudskog sistema podrške. Skelet se sastoji od različitih vrsta kostiju, kao npr B. duga kost, kratka kost ili ravna kost. Zahvaljujući zglobovima, kosti mogu biti fleksibilno povezane jedna sa drugom, tako da se mogu pomerati u različitim pravcima. Mišićno-skeletni sistem u celini kontrolišu nervi.

Stoga različiti simptomi i znaci koji se manifestuju u vidu nemogućnosti kretanja ili problema sa kretanjem često potiču iz kontrole ovog pokreta, odnosno u nervima. Međutim, mnoge bolesti su isključivo mišićno-skeletne prirode, bilo da se radi o bolestima kostiju, bolestima zglobova ili bolestima ili patološkim promenama u mišićima. Ili je njihova struktura poremećena, ili postoje problemi sa punim funkcionisanjem određenog dela mišićno-koštanog sistema, pa čak i degeneracija.

U mnogim slučajevima, različiti simptomi su takođe vidljivi spolja, npr. B. oticanjem ili degeneracijom strukture i oblika zahvaćenog područja, u drugim slučajevima mišićno-skeletni problem se može prepoznati samo po bolu ili funkcionalnom oštećenju. U većini slučajeva, mišićno-skeletni poremećaji su lokalnog tipa, tj. javljaju se samo na određenoj, ograničenoj tački. Poremećaji celog tela su takođe mišićno-skeletni problemi, ali su obično neurološke prirode i uzrokovani su nervima.

Oteklina na tele

Otok u mišićno-skeletnom sistemu je uobičajen, obično nakon prethodne povrede, udarca ili pada. Tačka može da otekne lokalno, ali neke specifične otoke imaju druge uzroke, na primer. Na primer, otečeni prsti mogu biti simptom Lajmske bolesti ili sindroma karpalnog tunela. Ponekad postoji i oticanje manjih zglobova prstiju usled artritisa. Međutim, otok zglobova može imati i druge uzroke i razloge.

Iako je uglavnom reč o mišićno-koštanim oboljenjima poput osteoartritisa ili Behterevove bolesti, zglobovi otiču i kod tuberkuloze zglobova, limfedema i ponekad kod hemofilije ili lajmske bolesti. Opšte oticanje udova takođe može biti znak problema u kardiovaskularnom sistemu, na primer kod miokarditisa ili proširenih vena. Najčešći lokalni otok udova povezan je sa limfedemom, ređe sa bronhitisom ili Cushingovim sindromom.

Poremećaji hoda

U kontekstu mišićno-skeletnih tegoba vrlo često se javljaju različiti poremećaji hoda. Poremećaji hoda mogu biti uzrokovani problemima zglobova kao i uzrocima izvan mišićno-skeletnog sistema, npr. B. uzrokovani neurološki problemi. Poremećaji hoda su veoma česti kod preloma kostiju ili dislokacija, ali i kod cerebralne paralize, Alchajmerove bolesti, artritisa, dijabetičke neuropatije, kao i kod teških oštećenja mozga kao što su moždani udar i cerebralna krvarenja.

Zauzvrat, česti padovi mogu biti povezani sa problemima mišića, na primer kod miopatije, ili sa kontrolom problema od strane nervnog sistema, kao što se dešava kod Parkinsonove bolesti, epilepsije ili mišićne distrofije. Tipičan simptom nervnih tegoba koji se manifestuje kod oboljenja mišićno-koštanog sistema je hodanje rastavljenih nogu. Ovo stanje je simptom cerebralne paralize ili oštećenja kičmene moždine ili malog mozga i retko ima skeletno poreklo.

Kada se osoba teško penje uz stepenice, vrlo često se radi o neurološkom stanju kao što je dijabetička neuropatija ili mijastenija gravis, ali može biti i lokalni problem sa zglobovima kao što je artritis ili osteoartritis. Slične bolesti zglobova se manifestuju i kao hromost, posebno sa bolom ako je zglob oštećen. Ako se takođe javi suva koža i slabost mišića, možda je reč o ishemijskoj vaskularnoj bolesti.

Usporen hod najčešće je posledica neuroloških poremećaja pokretljivosti, bilo da je u pitanju Parkinsonova ili Alchajmerova bolest, ili može biti posledica venskih poremećaja gde sam pokret izaziva lokalne poteškoće u donjim udovima. Veoma ozbiljan simptom je lupkanje prstima, što u većini slučajeva ukazuje na nervni poremećaj kao što su miotonična miopatija, dečija paraliza i cerebelarni poremećaji. Ali ponekad se slabost mišića manifestuje na ovaj način.

Ukočenost i nespretnost pokreta

Najčešće ljude muče ukočeni zglobovi. Često su to simptomi febrilnih bolesti, ali su češće direktno povezani sa problemom zglobova, npr. giht, artritis ili limfedem. Rana ukočenost zglobova je tipična za osteoartritis i Behterevovu bolest. Ukočenost zgloba je takođe obično jedan od simptoma artritisa; ako ima neurološke osnove, može biti i sindrom karpalnog tunela. Prethodna preopterećenja takođe mogu dovesti do istezanja tetiva ili ligamenata.

Ukočenost mišića takođe obično ima značajan uticaj na težinu pokreta. Može imati ili mišićnu osnovu, ali češće uzrok leži u nervnom sistemu. Takvom ukočenošću se, na primer, manifestuju cerebralna paraliza, meningitis ili Parkinsonova bolest. Ograničenje pokretljivosti zglobova je takođe obično uzrokovano artritisom, osteoartritisom ili drugom bolešću određenog zgloba. Ako postoji problem sa kretanjem kičme, to je ili povreda kičmene moždine ili problem diska koji je rezultat Behterevove bolesti.

Poteškoće u pokretanju pokreta su tipične za poremećaje zglobova i posledica ukočenosti mišića. Vrlo često se ovaj simptom javlja u vezi sa nervnim oboljenjima kao što su multipla skleroza, Hungtintonova bolest ili Parkinsonova bolest. Problemi sa ustajanjem iz sedećeg položaja takođe mogu biti povezani sa nervnim problemima, kao što su: B. sa početkom dečje paralize, ali češće se radi o zapaljenju mišića ili zahvaćenosti zglobova, posebno o artritisu ili artrozi u zglobovima kuka.

Poteškoće u podizanju glave takođe mogu biti simptom slabosti skeletnih mišića, ali je veća verovatnoća da ova manifestacija ima neurološke uzroke. To je ili posledica povrede ili paralize nerava u tom delu glave, kao što je aseptični meningitis. Poteškoće u kretanju se javljaju i kod teških nogu, koje su ili povezane sa venskim oboljenjima kao što su hronični venski poremećaji ili proširene vene ili mogu biti izraz početka multiple skleroze.

Simptomi povezani sa mišićno-skeletnim poremećajima

Prilično čest simptom vezan za mišiće je slabost mišića. Ovaj simptom se javlja kod različitih vrsta bolesti i možda nije direktno povezan sa mišićem. Zamor i slabost mišića su, na primer, simptom dijabetičke neuropatije, dijabetesa, Daunovog sindroma, Lajmske bolesti, kardiovaskularnih bolesti, ali i srčane aritmije, leukemije, problema sa štitnom žlezdom, a takođe i tipičan simptom običnog gripa ili preteranog umora fizičkog stresa. na mišićima.

Ponekad ne postoji slabost, već grčevi u mišićima. Oni su prateći simptomi nervnih bolesti poput epilepsije ili tuberkuloznog meningitisa, ali i kolere, ishemijskih bolesti donjih udova i tipično kada je mišić preopterećen prekomernom fizičkom aktivnošću. Trzaji mišića su tipični i za epilepsiju i ishemijske bolesti donjih udova, ali i mogući simptom lajmske bolesti ili reakcija na spoljašnje draži.

Gubitak mišića, koji se takođe naziva atrofija, je simptom prirodnog starenja i habanja tela povezanog sa starenjem. Međutim, kada se javi u mladosti, može biti simptom raka, prekomernog gubitka težine ili mišićne miopatije. Suprotno je uvećanje mišića, ali kada se javlja samo u mišićima lista, najčešće je to manifestacija mišićne distrofije, genetske bolesti mišića. Takođe može biti manifestacija Beckerove mišićne distrofije.

Problemi sa kostima

Česti prelomi kostiju takođe narušavaju funkcionisanje mišićno-skeletnog sistema, pri čemu je povećana krhkost manifestacija nedostatka kalcijuma, kao i osteoporoze, raka kostiju i bolesti povezanih sa dekalcifikacijom kao što su multipli mijelom ili Lobštajn sindrom. Stanje kostiju, koje se obično otkriva rendgenskim zracima, ozbiljan je simptom koji može imati gastrointestinalno ili metaboličko poreklo, npr. povezane sa hemohromatozom ili hiperparatiroidizmom.

Ukupan loš razvoj kostiju već može ukazivati na urođene defekte mišićno-skeletnog sistema, kao npr. B. nasledna bolest osteogenesis imperfecta, ali je takođe simptom nedostatka vitamina D ili kalcijuma. U ređim slučajevima, ovaj simptom može ukazivati i na Marfanov ili Lobštajnov sindrom. Bolesti kostiju su često povezane sa grbom, npr. B. može nastati kao posledica tuberkuloze kostiju ili osteoporoze i posebno je karakterističan za starije osobe.

Simptomi povezani sa zglobovima

Na zglobove mišićno-skeletnog sistema takođe utiču različite bolesti i simptomi. Deformiteti zglobova su česti, obično se javljaju tokom dužeg vremenskog perioda i posebno su tipični za artritis, artrozu, giht ili tuberkulozu kostiju i zglobova. Ponekad mogu biti uzrokovane i metaboličkim oboljenjima, npr. B. metaboličkim sindromom ili hemohromatozom, oboljenjem jetre. Ako postoji i zapaljen proces u zglobovima, onda je ovaj simptom tipičan za Behterevovu bolest.

Zglobovi su z. B. takođe u vezi sa smanjenjem visine, što je tipično za starost i starost kod seniora, ali i z. B. nastaje kod osteoporoze usled propadanja intervertebralnih diskova. Krvarenje u zglobovima je već veoma ozbiljan simptom koji može biti direktno povezan ne samo sa povredom ili poremećajem mišićno-skeletnog sistema, već i, na primer, sa poremećajem krvarenja ili hemofilijom. Vrlo često je praćeno oticanjem zgloba.

Drugi simptomi

Fluktuacije temperature u udovima su takođe među uobičajenim znacima i simptomima povezanim sa mišićno-skeletnim sistemom. Hladni ekstremiteti mogu biti simptom problema sa krvnim sudovima ili srcem, kao npr B. koronarne arterijske bolesti donjih ekstremiteta ili koarktacije aorte, a ponekad su povezane sa niskim krvnim pritiskom ili poremećenom termoregulacijom krvotoka. Vrući ekstremiteti su tipični za febrilne zarazne bolesti ili kao rezultat flebitisa.

Neobičan oblik prstiju je takođe povezan sa udovima poznatim kao klub prstiju, ali ovaj simptom je obično povezan sa uzrocima izvan mišićno-skeletnog sistema. To može biti simptom cijanoze, raznih srčanih oboljenja i poremećaja ili teške cistične fibroze. Što se tiče donjih udova, mnogi ljudi pate od ravnih stopala. Najčešće je to stanje uzrokovano nepravilnim nošenjem cipela, ali je ponekad povezano sa prekomernom težinom i gojaznošću ili drugim ortopedskim stanjima.

Povećanje bilo kog dela tela koje nije zbog otoka može imati različite uzroke, od tumora preko hormonalnih uzroka do problema sa varenjem, kao što je uvećana jetra. Iako je ovo simptom koji se manifestuje na površini tela, uzroci se moraju tražiti prvenstveno u telu. Još jedan vidljiv simptom je grčevito savijanje tela u krivinu, ali opet, u većini slučajeva ovo je simptom ekstraskeletnog porekla. Često je manifestacija epileptičnog napada ili tetanusa.

Ozbiljan problem je poremećaj koordinacije pokreta. Ovaj simptom se javlja kod oštećenja kičmene moždine i nervnog sistema, npr. B. kod cerebralne paralize ili dijabetičke neuropatije. Ponekad se takvi poremećaji mogu javiti i kod traume ili povrede mozga, ili kod moždanog udara, kada je centar motoričke koordinacije privremeno paralizovan. Rotacioni pokreti su tipični i za neka neurološka oboljenja, kao npr B. cerebralna paraliza.