Gluvoća: Šta je njen uzrok? (iznenadna, dugoročna ili kratkoročna)

Gluvoća može biti delimična ili potpuna. Profesionalno se naziva i terminom surditas. Delimična gluvoća se naziva i nagluhošću i uglavnom je problem starijih i penzionera.

U ovom slučaju je moguće koristiti različite uređaje za pojačavanje koji će pomoći osobi sa invaliditetom da nadoknadi slabiju percepciju zvuka. U slučaju potpune gluvoće, međutim, ova metoda se ne može primeniti i često uključuje nepovratne deformacije i stanja.

Potpuna gluvoća je teško oštećenje i gubitak sluha. Osoba ne može da percipira zvučne informacije iz okoline. Može uticati na jedno uho ili oba uha.

Koliko je sluh oštećen zavisi i od toga, koji je deo slušnog sistema ili nerava koji vode od uha do nervnog centra u mozgu oštećeno.

Trajno oštećenje sluha

Nepovratno oštećenje sluha i trajna gluvoća nastaju kada su oštećeni slušni nerv ili slušni put. Oštećenje se takođe može desiti direktno u moždanom centru, koji obrađuje osećaj.

Može biti urođeno ili stečeno

Gluvoća može biti ili urođena na osnovu genetske predispozicije ili se može razviti tokom života. U tom slučaju ona se vodi kao stečena. Otoskleroza je nasledna bolest. Urođena bolest kod koje je prisutno oštećenje sluha je, na primer:

• Pendredov sindrom
• Ušer sindrom
• Stiklerov sindrom
• Vardenburg sindrom
• Connexin 26 gluvoća ili gluvoća izvedena iz GJB2

Postoje slučajevi oštećenja tokom razvoja slušnog aparata. Može se javiti i tokom teškog porođaja kao posledica oštećenja glave.

Poremećaji sluha nisu samo urođeni i genetski uslovljeni. Mogu biti uzrokovane raznim bolestima ili zdravstvenim problemima kod dece tokom trudnoće ili ubrzo nakon rođenja.

Poremećaj percepcije tona

Što se tiče različitih vrsta teških oštećenja sluha, kod delimične gluvoće osoba može da percipira samo, na primer, niske i visoke tonove, a tonovi iz spektra između graničnih vrednosti se ne percipiraju.

Česti su i suprotni poremećaji, gde pacijent teško čuje šapat ili visoke tonove, ali nema problema sa gluvoćom kada čuje zvukove u srednjem delu zvučnog spektra.

Glasna muzika je štetna

Oštećenje bubne opne nastaje pri dugotrajnom naprezanju slušnog aparata. Na primer, slušanje glasne muzike ili dugotrajan rad u bučnom okruženju.

Najgora opcija je glasna muzika u malom prostoru. Kao što je slučaj sa slušanjem muzike u kolima. U slučaju neodgovarajućeg radnog okruženja potrebno je koristiti zaštitnu opremu.

Zarazne bolesti

Kod upale moždanih ovojnica, u opasnosti je i slušni centar u mozgu, što može dovesti do trajnog gubitka sluha. Ili kao posledica drugih zaraznih bolesti ili kancerogenih bolesti uha i slušnog aparata.

Može doći do oštećenja sluha, na primer, kod parotitisa ili upale parotidne žlezde. Takođe postoji rizik od toksoplazmoze, koja je zarazna parazitska bolest.

Čak i nelečeni otitis srednjeg uha kod dece može dovesti, na primer, do oštećenja sluha, ponekad čak i do njegovog potpunog gubitka. Naročito ako se zapaljenje proširi na unutrašnje uho.

Jedan primer oštećenja sluha je zarazna bolest uzrokovana virusom morbila (paramiksovirusi). Kod nas je bolest poznata i kao male boginje. Kod ove bolesti je upala srednjeg uha jedna od komplikacija.

Čak i ljudi koji pate od HIV-a ili AIDS-a mogu imati oštećenje sluha kao rezultat bolesti. I, na primer, klamidija i sifilis izazivaju gluvoću kod novorođenčadi.

Da li je moguće koristiti uređaj?

U slučaju poremećaja u srednjem uhu, moguće je korišćenje elektronskih uređaja za poboljšanje kvaliteta sluha. Ovo nije moguće sa oštećenjem unutrašnjeg uha. U ovom slučaju, osoba sa invaliditetom čuje zvukove, ali ih ne razume, a sama percepcija zvuka je poremećena.

Gluvoća kao posledica nesreće

Čovek može da postane gluv i nakon raznih povreda. Dobar primer je oštećenje od eksplozije. Bubna opna puca tokom talasa udarnog pritiska. A u određenim okolnostima čak i do nepovratnog oštećenja sluha.