Respiratorni simptomi

Gornji disajni putevi obuhvataju disajne puteve, nosnu šupljinu i nazofarinks, dok su donji disajni putevi larinks, traheja, pluća, bronhi i dušnik. U zavisnosti od funkcije, nosna šupljina, larinks, dušnik, bronhus i dušnik su odgovorni za snabdevanje vazduhom, a pluća i bešika za disanje i disanje. Najvažniji deo respiratornog sistema su pluća, koja su direktno uključena u razmenu gasova.

Mehanizam disanja ima četiri faze. Prva je ventilacija pluća, gde se vazduh prenosi iz okoline u pluća i obrnuto. Drugo je spoljašnje disanje, gde dolazi do razmene respiratornih gasova između plućnih alveola i krvi. Nakon toga sledi unutrašnje disanje, kada već postoji razmena gasova između krvnih zrnaca i ćelijskih tkiva. Samo disanje je poslednja faza i ovde se odvija razgradnja hranljivih materija u ćelijama tela. Problem se može pojaviti u bilo kojoj fazi.

Disanje se kao takvo reguliše u centru izdužene kičmene moždine, a na aktivnost, naravno, utiče i mozak. Stoga je moguće slobodno i svesno regulisati učestalost disanja kao i dubinu udaha. Međutim, respiratorni sistem ima i automatske odbrambene reflekse, koji se aktiviraju i bez svesti čoveka, na osnovu prisustva iritacije, stranih čestica ili supstanci. To su uglavnom kijanje, kašalj i bučno izdisanje.

Simptomi povezani sa disanjem obično pogađaju i donji i gornji respiratorni sistem i simptomi su povezani sa različitim bolestima. Naravno, najčešće su respiratorne bolesti, koje izazivaju probleme u razmeni gasova, razne infekcije i upale u donjim i gornjim disajnim putevima, ali ponekad se mogu ispoljiti i simptomi vezani za respiratorni sistem, poput kardiovaskularnih.

Dok je takav kašalj relativno čest simptom koji se javlja kod uobičajenih respiratornih bolesti, na primer, stezanje u grudima može biti uzrokovano raznim bolesnim stanjima ili poremećajima tkiva u tom području. Neki simptomi takođe mogu biti povezani sa problemima sa varenjem, kao što su prekomerni kašalj ili kratak dah, drugi su direktno povezani sa uslovima opasnim po život, kao što su respiratorni zastoj i smrt.

Blagi kašalj i promuklost

U većini slučajeva, blagi kašalj ne mora da predstavlja ozbiljan problem, jer oslobađa sluz, na primer. Problem je pre ako je to ozbiljniji simptom povezan sa otežanim disanjem, na primer kod pneumotoraksa. Ponekad to može biti i psihosomatski uzrok, ali postoje i slučajevi kada počinje zapaljenje ždrelanog režnja ili, još gore, rak pluća. Međutim, ovo mora da traje mnogo duže.

Promuklost, zauzvrat, predstavlja poremećaj glasa i može biti uzrokovana prekomernim opterećenjem glasnih žica. Međutim, stručni pregled je važan da bi se utvrdilo da li postoji prepreka direktno u glasnim žicama, ili njihova upala. Promuklost je ponekad povezana sa refluksnom bolešću jednjaka, koja je već problem sa varenjem. Najčešće se povezuje sa laringitisom, ali može nastati i, na primer, kada se neka prepreka u grlu nenamerno zaglavi, što je već opasno po život.

Usporeno ili ubrzano disanje?

Sporo disanje se obično javlja kao komplikacija otežanog disanja i tehnički se ovo stanje naziva bradipneja. Ponekad može biti praćen bolom u grudima i obično je uzrokovan sredstvima za suzbijanje kašlja. Međutim, usporeno disanje je i simptom, na primer, intoksikacije, hipotireoze, povreda glave i mozga, kao što je krvarenje u mozak ili kod nekih metaboličkih bolesti. Svakako mu treba posvetiti dužnu pažnju.

Ubrzano disanje, nazvano tahipneja, javlja se, na primer, kod raznih trovanja gasovima, kada telo hiperventilacijom pokušava da dobije vazduh potreban za funkcionisanje ćelija. Takođe prati razne šokove i povrede, ili cerebrovaskularne nezgode i traumatske povrede. Ponekad je deo simptoma astme ili bronhitisa ili bolova sa grčevima, kada osoba može osetiti subjektivno olakšanje uz brže disanje.

Problem sa izdisajem i pritiskom u grudima

Problem pri izdisanju se obično javlja kao deo simptoma astme, što je ozbiljna respiratorna bolest koja zahteva profesionalni tretman i pristup. Takođe, kod nekih plućnih bolesti, kao što su plućna embolija ili plućni emfizem, osoba može imati poteškoća da izdiše prethodno udahnut vazduh zbog poremećaja funkcije tkiva i pluća. Ponekad se može povezati sa osećajem pritiska u grudima, iako je u ovom slučaju simptom povezan ne samo sa poteškoćama u disanju.

Ljudi sa kardiovaskularnim problemima, kao što su perikarditis, angina pektoris ili ishemijska bolest srca, takođe imaju pritisak u grudima. Takođe, nekoliko ozbiljnih stanja, kao što je infarkt miokarda, prati ovaj simptom. Ako se javi i bol, to može biti povreda integriteta grudnog koša i grudnog koša, kao što je prelom ili udar.

Kratkoća daha i problemi sa disanjem

Dok su neki problemi sa disanjem kratkotrajni samo nekoliko sekundi, kao što je koprivnjača, otežano disanje se manifestuje dugotrajnim problemima neprekidnog disanja. U slučaju kratkog daha, disanje je obično teško, ponekad sporo. Najčešće je to simptom raznih plućnih oboljenja, ali i bolesti infektivne i inflamatorne prirode ili tegoba sa nedovoljnim radom srca i kardiovaskularnog sistema.

Od respiratornih oboljenja, dispneja se najčešće javlja kod hroničnih bolesti pluća, velikog kašlja, tuberkuloze, hroničnog bronhitisa ili hipoksije. Neki kardiovaskularni poremećaji takođe imaju otežano disanje, kao što su ateroskleroza, srčani defekti, nepravilan rad srca ili infarkt miokarda. Otežano disanje se takođe manifestuje u nekoliko stanja opasnih po život, bilo nakon povrede ili krvarenja u mozak.

Kratkotrajni respiratorni zastoj je tipičan za sindrom apneje u snu, koji je poremećaj sna, ali se manifestuje kratkim zastojem disanja u trajanju od nekoliko sekundi i naknadnim dubokim disanjem. Povremeno se javljaju epileptični napadi ili kratak dah, koji se često javljaju tokom sporta ili traumatskog događaja. U ovom slučaju, disanje se nastavlja manjim udarcima između lopatica.

Suvi kašalj i vlažan kašalj

Kašalj je relativno čest, posebno kod respiratornih bolesti. Suvi kašalj, koji se naziva i nadražujućim, javlja se kada osoba ne kašlje i obično se javlja kod bolesti gornjih i donjih disajnih puteva. To uključuje grip, bronhitis ili čak plućnu tuberkulozu ili laringitis. Često se povezuje sa bolestima alergijskog tipa, kao što su napadi astme. Ponekad je moguće posmatrati ovu vrstu kašlja kada je sluzokoža respiratornog sistema iritirana stranim elementom.

S druge strane, vlažan kašalj je produktivan i povezan je sa kašljem. Tipično je za mnoge respiratorne bolesti kao što su veliki kašalj, hronična opstruktivna bolest pluća, grip, bronhitis ili rotavirusni enteritis. Ovaj kašalj je takođe često povezan sa suvim i obično sledi. Obično je prisutan kod pneumonije, ali i kod drugih febrilnih bolesti. Kašlja, obično sluz, a prateća karakteristika je pun nos.

Kašalj nije uvek problem

Iskašljavanje sluzi može pomoći organizmu, posebno ako osoba boluje od respiratornih oboljenja donjih disajnih puteva, posebno od bronhitisa ili gripa. Često je tipična veza sa produktivnim, odnosno vlažnim kašljem, pa se sluz koja se nalazi u plućima tako izbacuje iz organizma i čovek može bolje da diše. Međutim, ponekad je to i simptom ozbiljnijeg stanja, kao što je hronični bronhitis ili veliki kašalj, što je na sreću retko.

Kada se iskašljava gnoj, problem je obično komplikovaniji i ovaj simptom je povezan sa problemima u donjem i gornjem respiratornom sistemu. Najčešći je suv kašalj, koji se kasnije zamenjuje vlažnim kašljem sa gnojem, a obično se dodaje i povišena temperatura. To je slučaj, na primer, sa pneumonijom ili hroničnim opstruktivnim plućnim sindromom. Gnojni kašalj se ponekad javlja i kod astme.

Najozbiljniji simptom kašlja je iskašljavanje krvi. Takođe može biti simptom stanja opasnog po život, kao što je plućna embolija. Takođe, kod teže upale pluća ponekad se javlja krv, ili hronični bronhitis. Ako osoba i smrša, postoji prava sumnja na rak negde u plućima ili u drugom delu disajnih puteva. Međutim, potrebno je razlikovati da li krv dolazi iz jednjaka nije problem sa varenjem.

Otok i izliv u plućima

Pleuralni izliv u plućima je relativno ozbiljan simptom koji obično ukazuje na bolest ne samo u respiratornom sistemu. Pleuralni izliv je zapravo stanje u kome tečnost ulazi u torakalnu duplju i može biti posledica bilo plućne embolije, mezotelioma, ali i problema sa pumpnom funkcijom i radom srca ili hipertrofične kardiomiopatije. Često je simptom tumora jajnika, ali je ređi.

Edem pluća je najčešće povezan sa oboljenjima pluća i respiratornog sistema, ili sa kardiovaskularnim oboljenjima. To je, na primer, već pomenuta hipertrofična kardiomiopatija, ali i infarkt miokarda. Plućni edem se takođe može javiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća ili sindroma akutnog respiratornog distresa. Obično, pleuralni izliv i otok pluća nisu direktno vidljivi i mogu se otkriti tokom detaljnog pregleda ili rendgenskog snimka.