Šta su to varikozne vene? Zašto nastaju, kako se manifestuju, leče?

Proširene vene donjih ekstremiteta, koje se takođe profesionalno nazivaju varikoznim venama donjih ekstremiteta, među najčešćim su bolestima u razvijenim zemljama.

Oni su klasifikovani kao civilizacijske bolesti. Oni pogađaju oko 10-40% svetske populacije.

Bolest se javlja samo kod ljudi, ne pogađa životinje i povezana je sa uspravnim držanjem tela i sedećim načinom života.

Najčešće smetaju trudnicama.

Sve veći procenat incidence je takođe posledica sve veće starosti, retko se javlja u detinjstvu. Proširene vene nisu samo estetski problem, već i uzrok različitih poteškoća.

Varikozne vene se dele na primarne i sekundarne.

Sekundarne su uzrok druge bolesti, a time i duboke venske tromboze ili povrede.

Uzrok primarne bolesti možda nije očigledan i može proizaći iz različitih faktora rizika. Takođe znamo za urođene varikoze, koje su prisutne nakon ili ubrzo nakon porođaja.

Između 30. i 70. godine pogađaju približno 25% stanovništva.
A posle 70. godine života i do 70%.

Varikozne vene su klasifikovane kao hronična venska insuficijencija, inače takođe hronična venska insuficijencija. Generalno, termin varikoza je definisan od strane Arnoldija (1957) kao bilo koja proširena, izdužena ili namotana (uvrnuta) vena, bez obzira na njihovu veličinu.

1978, Dodd i Cockett su definirali proširene vene kao vene koje imaju disfunkcionalne ventile, koji se, kao rezultat stalnog pritiska, šire, izdužuju, uvijaju, šire i deformišu poput džepova. Vidmerova klasifikacija iz 1978. deli ih na tri nivoa.

Šira klasifikacija sorti u tabeli

Varikozne vene se javljaju u drugim delovima ljudskog tela, ne samo u donjim udovima. Informacije o njima date su u članku Proširene vene. Krvarenje iz varikoziteta jednjaka je opasno po život.

Ova bolest nastaje usled slabljenja zida posude, vene. Kao rezultat, krv se akumulira u ovim venama. Donji udovi su najčešće pogođeni, zbog otežanog povratka krvi iz donjih udova u telo.

Krv se mora vratiti sa stopala u srce, savladavajući zemaljsku gravitaciju.

Kao rezultat akumulacije krvi, pritisak u venama raste. Tokom dugotrajnog delovanja oštećuje zid posude, stvarajući tako različita proširenja, nabore i izbočine vena na površini kože.

Iako većina ljudi varikozne vene doživljava uglavnom kao estetski i kozmetički problem. Njihovo zanemarivanje može takođe izazvati ozbiljnije zdravstvene probleme.

Stoga je važan rani stručni pregled.

Proširene vene donjih udova nastaju usled oštećene funkcije ventila koji se nalaze u krvnim sudovima. Ventili pomažu u povratku krvi iz donjih udova u telo.

Na krv utiče gravitacija zemlje, što otežava njen protok prema gore u srce.

Klapne sprečavaju povratak krvi u noge. Pored ventila, mišići donjih udova, koji deluju kao pumpa, pomažu i protoku krvi.

Ova pumpa ne radi dobro kada dugo sedite ili stojite u jednom položaju i sa prekomernim opterećenjem mišića.

Posle toga, krv se dugo akumulira u krvnim sudovima, njen odliv je težak i nesavršen, dolazi do povećanja pritiska u venama. Kada deluje hronično, oštećuje zid krvnih sudova.

Sud se širi, što zauzvrat doprinosi nesavršenom protoku krvi u venama. Javlja se venska insuficijencija.

Pročitajte i članak o:
Hronična venska insuficijencija
Hronična venska bolest

Koji je razlog proširenih vena donjih udova:

1. oštećena ili oštećena funkcija ventila
2. refluks krvi u površinskim ili dubokim krvnim sudovima
3. insuficijencija venske pumpe
4. poremećaj pražnjenja perifernih vena
5. hronična venska hipertenzija

Proširene vene mogu biti primarne kada se ne zna tačan uzrok. A kombinacija faktora rizika doprinosi njihovom nastanku.

Sekundarne varikoze su rezultat druge bolesti. To može biti, na primer, upala ili tromboza vena, ali njihovo poreklo može biti i povreda.

Faktori rizika koji određuju stvaranje varikoznih vena:

• starije doba, starosti 65 i više godina
  • u mladosti nisu toliko česti, što ne isključuje genetsku predispoziciju
  • ređe se varikozne vene mogu javiti i kod dece
• ženski pol i posebno period menopauze, odnosno tranzicije
• hormonalne promene
  • upotreba kontracepcije i hormonalni tretman
  • trudnoća, za povećan intraabdominalni pritisak
  • proširene vene u drugim delovima tela nakon porođaja
• opterećenje i način života
  • stacionarni način života
  • nedostatak fizičke aktivnosti
  • nesrazmerno opterećenje mišića
  • sedeći rad
  • dugo stojeći
• prekomerna težina i gojaznost
• naslednost i porodična anamneza
• genetski faktor, kao što je urođeno slabljenje vaskularnog zida ili nedovoljna funkcija ventila
• bolest srca
• hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak
• povećan intraabdominalni pritisak
• duboka venska tromboza, tromboembolijska bolest, postrombotični sindrom
• zapaljenje vena
• nakon povrede, nakon operacije
• neprikladna odeća kao što je usko donje rublje, tregeri, steznici
• neodgovarajuće cipele, visoke potpetice za žene
• dugotrajni boravak u vrućem okruženju
• pušenje
• inkontinencija

Simptomi varikoznih vena razlikuju se na osnovu njihove faze. A javljaju se i kao nespecifične poteškoće.

U prvoj fazi su u koži vidljive tanke vene, njihovi klupci, mreže nalik na paučinu, koje ne strše iznad površine kože i ne dodiruju se.

Njihova veličina je više od 1 mm.

Ovaj oblik proširenih vena nije ozbiljan i predstavlja uglavnom estetski problem za žene. Ne izaziva nikakve probleme i ne predstavlja rizik za bilo koje druge zdravstvene probleme.

Takođe se nazivaju i prošireni kapilari - telangiektazija.

Drugi tip je retikularna retikularna venektazija, koja dostiže veličinu od oko 4 milimetra.

Karakteriše ih tipičan izgled kada je u koži prisutan splet proširenih, izduženih i različito namotanih (uvijenih) sudova. Estetski su izraženiji od prve faze i takođe se ne dodiruju.

Međutim, problem neuglednog izgleda već prate i subjektivne poteškoće. Kao što su bol ili sindrom nemirnih donjih udova, kada dugo sedite ili ležite, kada pokret ublažava osećaj nelagodnosti u donjim udovima.

Na primer, svrab kože je takođe uključen.

Najozbiljniji oblik je treća faza, koju karakteriše prisustvo različitih varikoznih vena.

Njihova veličina je preko 4 mm, posude su znatno proširene, izdužene i takođe namotane, razni veliki džepovi vire iz zida posude. Krvni sudovi su dobro opipljivi i povezani su sa oticanjem nogu ili čak promenama na koži poput ekcema ili čireva.

Rezime simptoma proširenih vena donjih ekstremiteta:

• plavičaste, ljubičaste krvne sudove
• u početku nematerijalna, kasnije istaknuta na površini kože i dobro opipljiva
• najčešće se javljaju na nogama, u zglobovima i prednjim nogama, na listovima nogu

• • ali i u predelu ispod kolena i butina
• osećaj teških nogu
• napetost, osećaj pritiska u listolikom mišiću, posebno:
  • nakon dugog stajanja ili sedenja
  • nakon prekomernog opterećenja
  • kod žena tokom menstruacije i tokom trudnoće
• bolovi u mišićima nogu 
• slabost mišića, umor
• grčevi mišića nogu
• peckanje u nogama
• svrab kože, peckanje, bockanje, utrnulost u nogama
• oticanje donjih udova
  • prvo oticanje nogu oko članaka a zatim gornjih delova prednjih nogu
  • u početku je nakon napora i prisutan uveče nakon celodnevnog opterećenja
  • kasnije toga dana
• kožne promene, kao što je povećana pigmentacija
• kasnije i venski čir - tipično u donjem listu
• noćne konvulzije nisu tipične za proširene vene, već za ishemijsku bolest donjih ekstremiteta

Subjektivne poteškoće obično se smiruju nakon istovara donjih udova u viši položaj, prilikom hodanja, ali i zbog hladnoće.

Svako ima različiti prag za opažanje bola i poteškoća. Izveštava se da manje varikozne vene uzrokuju veće subjektivne poteškoće kod žena. Suprotno tome, kod muškaraca su i proširene vene lošijeg izgleda manje. Međutim, proširene vene predstavljaju rizik za razne komplikacije.

Proširene vene mogu izazvati komplikacije kao što su:

• upala vena
  • tromboflebitidus
  • flebotromboza - tromboza dubokih vena
• tromboza a post-trombozni sindrom
• plućna embolija
• infekcija kao što je erizipela
• oticanje udova i limfe
• demtrofične promene na koži, ekcem
• čir na potkolenici
• krvarenje zbog oštećenja zida posude, povreda, ogrebotina

SAVET: Više informacija o plućnoj emboliji u odvojenom članku na Zdravoteci.

Da li znate kada je potreban stručni ispit?

1. za otežano hodanje
2. zapaljenje kože i okolnih vena
3. ako je koža prednjih nogu crvena i vruća
4. sa povećanom pigmentacijom kože
5. u slučaju oticanja zglobova
6. ako ako se pojave subjektivne poteškoće
   • kao što su bol
   • osećajući teške noge
   • svrab, peckanje, utrnulost udova
7. kod ekcema na podlaktici i nozi
8. kod čira na podlaktici, što je manifestacija teške forme
9. ako su teškoće dugoročne i ponavljaju se

Varikozne vene se dijagnostikuju uglavnom na osnovu promena koje su dobro vidljive na površini kože donjih udova. A samim tim i prisustvo proširenih vena.

Iako je anamneza važna, lekar ispituje kliničke manifestacije. Obavlja fizički pregled, dodirom ili tapkanjem.

Na osnovu palpacije može utvrditi stanje krvnih sudova, kvalitet pulsacija, ali i temperaturu i stanje kože. Otkriva se pojava ekcema ili čira.

Slično tome, takođe otkriva oticanje stopala ili skočnog zgloba. Fizički pregled i klinički prikaz dovoljni su za postavljanje dijagnoze proširenih vena i venske insuficijencije.

Ako je potrebno, može se dodati ultrasonografija, odnosno USG ili SONO. To uključuje dopler ili dupleks sken, ali takođe, na primer, flebografiju ili izotopsku flebografiju.

Zatim lekar procenjuje celokupno zdravstveno stanje, meri puls, krvni pritisak, ispituje rad srca.

Tok bolesti može da varira od slučaja do slučaja i u početku je asimptomatski. Obim promena na površini kože ne ukazuje na ozbiljnost kliničkih poteškoća.

Prva faza karakteriše blago širenje malih kožnih vena na koži, veličine veće od 1 mm.

Zatim postoji mali crtež plavih do ljubičastih vena na koži. Međutim, oni ne strše iznad površine kože i nisu opipljivi. Ovaj oblik nije ozbiljan, ne karakteriše ga rizik od komplikacija i predstavlja samo estetski problem.

Drugi oblik je kada su pored glavnih klupka i trupaca pogođene i manje vene. Tada je širenje posuda u opsegu do 4 mm. Međutim, u ovom trenutku se već pojavljuju subjektivne poteškoće.

A to mogu biti različiti nespecifični simptomi.

Na primer, postoji povećani umor mišića, osećaj teških nogu. Problem je posebno dugotrajno stajanje i sedenje, ali i prekomerno opterećenje mišića.

Takođe je povezan sa osećajem peckanja ili utrnulosti nogu i teladi. Ali i svrab, peckanje ili peckanje.

Oticanje se javlja prvenstveno na nogama. Kasnije se pomera u područje oko skočnog zgloba, a zatim u više delove prednje noge. Samo jedan donji ud, ali i oba mogu da nabreknu.

Što zavisi od obima oštećenja.

U trećem stadijumu postoje velike izrazite dilatacije vena, iznad 4 mm. Posude su izdužene, uvijene i izbočene i dobro opipljive na površini kože.

Pogođena su glavna debla vena. Promene na koži su povezane, prvo kao ekcem, povećana pigmentacija ili infekcija kože i vena.

Najozbiljnija komplikacija varikoznih vena i hronične venske insuficijencije je razvoj dubokog defekta kože ili čira na nogama.

Kućno i prirodno lečenje vena donjih udova?

Ako osoba ima sedeći način života ili posao u kojem dugo stoji u jednom položaju, trebalo bi da razmisli o prevenciji. Ako već ima problema sa venama, onda za određene promene u načinu života.

Važne su fizičke aktivnosti i promene načina života.

Takođe je neophodno prilagoditi ishranu i dovoljan režim pijenja. Hrana treba da bude uravnotežena, sa dovoljno proteina, nezasićenih masnih kiselina, minerala, vitamina i vlakana. Ako čovek nema vremena da svakodnevno priprema odgovarajuću hranu, može da posegne za dodacima ishrani, koji, međutim, ne mogu zameniti racionalnu ishranu.

Šta još možete učiniti da pomognete donjim udovima:

• fizička aktivnost
• čak i ako sedite ili stojite u jednom položaju, vežbajte mišiće celih donjih udova
  • ove vežbe pomažu protoku krvi u udovima
• pauze na svakih 45 minuta od neaktivnog rada
• postavite donje udove, postavite ih u viši i udobniji položaj
• bavite se sportom, biciklizmom, plivanjem, trčanjem, plesanjem, ali takođe su pogodni planinarenje ili hodanje
• prilagođavanje prekomerne težine i gojaznosti
• čuvajte se visokih temperatura (sauna, sunčanje)
• masaža i limfna drenaža
• bose noge, trava, pesak
• pogodno je naizmenično menjati toplu i hladnu vodu prilikom tuširanja ili kupanja
  • operite noge naizmenično u hladnoj i toploj vodi, više puta po nekoliko minuta
• ograničite nošenje neprikladne odeće, kao što je usko donje rublje, pojasevi, steznici
• žene paze na visoke potpetice
• pazite na prekrižene noge
• potražite lekara, stručni pregled će vam pomoći u blagovremenom lečenju

Kada jedete, potrebno je razmišljati o racionalnoj ishrani, šta je primereno, a šta neprikladno?

Neophodno je imati na umu da sa trenutnim problemom varikoznih vena treba konsultovati lekara. Nijedan domaći recept, mast, krema, gel ili biljka, čaj i odvar neće izlečiti proširene vene.

Samolečenje nema mesta čak ni kod ove bolesti. Međutim, potrebna je promena načina života.