Lečenje ulceroznog kolitisa: lekovi ili operacija?

Lečenje ima za cilj da utiče na tok bolesti i njegov zadatak je da obezbedi dugu remisiju simptoma.

Takođe se bira konzervativni tretman, koji se takođe naziva tretmanom održavanja za održavanje remisije. A akutni tretman je da garantuje brz početak remisije u relapsu.

U tu svrhu se koriste derivati 5-aminosalicilne kiseline, mesalazin. Glukokortikoidi se koriste u težem obliku. Koriste se i imunomodulatori, ciklisporin A ili biološka terapija za imunosupresiju.

Koriste se i supozitorije i klima uređaji, posebno u slučaju zahvaćenosti rektuma i donjeg creva. Probiotici su pogodan dodatak.

Hirurško lečenje se bira uglavnom u slučaju akutne faze sa teškim tokom. Naročito kod megakolona i perforacije creva, masivnog krvarenja, ali i ako pristup lekovima ne uspe.

Slično tome, tumor creva, koji može biti ozbiljna komplikacija, se hirurški uklanja.

U slučaju teškog toka bolesti rešenje je totalna kolektomija, ili čak totalna proktokolektomija, sa ileostomijom i rektnom okluzijom. Ili se vrši veza tankog creva sa ostatkom rektuma.

Međutim, ovaj metod ograničava životni standard osobe. Stolica se češće prazni tokom dana i retka je. A komplikacija je često zapaljenje uspostavljene veze.

U okviru bolesti prikladno je pratiti režimske mere, ishranu, održavanje režima pijenja. Kao pogodno pominje se sunčanje, ali posebno za proizvodnju vitamina D, važnog za organizam. U zimnom periodu potrebno ga je nadoknaditi u vidu dodataka ishrani.

Ishrana nije toliko važna kao kod Kronove bolesti. Ali generalno, najbolja je racionalna ishrana koja predstavlja sve neophodne komponente hrane, minerala i vitamina.

Naravno, prevelika količina rafinisanog šećera je neprikladna. Potrebno je smanjiti unos kofeina.

Važno je pratiti alergije na hranu, kao što je intolerancija na laktozu, a samim tim i ograničiti konzumaciju mlečnih proizvoda i mleka.

Psihoterapija i smanjenje stresa su takođe veoma važni.