Tumori srca: Šta je maligni i benigni rak srca? Kako se oni manifestuju?

Glavni simptomi

Prikaži više simptoma ᐯ

Tumori i rak srca se ne spominju tako često kao drugi rakovi.

Iako oni koji rastu direktno iz srca nisu uobičajeni, mogu biti ozbiljni. Metastaze drugih karcinoma u srcu su češće.

Tumor može biti maligni ili nemaligni. Prema kojem se dalje procenjuje lečenje i pretpostavlja prognoza. A u malignim oblicima je loše.

Ne-maligni tumori su češći i njihovo lečenje je efikasnije. Dakle, prognoza je bolja.

Opšte je poznato da su tumori nekontrolisani rast ćelija, njihova proliferacija. Isto važi i za tumore srca, koji mogu izrasti iz bilo kog njegovog dela.

O srcu

Srce je šuplji mišićni organ koji služi kao pumpa. Pumpa krv i nosilac je esencijalnih supstanci za život ćelija, tkiva ili organa, plus prenosi otpadne supstance namenjene izlučivanju iz tela.

Srce - na latinskom COR. Na grčkom - cardia.

Srce se nalazi u grudima u medijastinumu (intersticijalnom) iza grudne kosti (grudne kosti). Nalazi se otprilike u sredini, sa delom na desnoj strani i većim odsekom levo od središnje linije.

U njegovoj blizini nalaze se pluća sa dvije strane, grudni koš, kičma i dijafragma na donjem dijelu.

Težina srca:
Kod muškaraca 300 - 350 grama,
kod žena 250 - 300 grama.

Smešteno je u vrećici, koja se naziva osrčje, odnosno srčana kesa, stručno perikardijum, koji je vlaknasti omotač.

Srce se sastoji od tri sloja, iznutra:

endokard je tanka membrana endotelnih ćelija koja takođe formira srčane zaliske
miokard, odnosno mišić srca, koji se sastoji od specijalizovanih poprečno -prugastih mišića
epikarda, odnosno spoljne membrane

Srčani mišić je glavna izvršna jedinica srca.
Srce je podeljeno u 4 šupljine, a leva komora ima najdeblji i najmoćniji mišić.

Srce je podeljeno na dve polovine i 4 šupljine. Ova podela ima više značenja. Shodno tome, cirkulacija krvi je podeljena na male i velike.

Srčane šupljine:

desna pretkomora - atrium dextrum
desna komora -ventriculus dexter
leva pretkomora -atrium sinistrum
leva komora - ventriculus sinister

Prilikom podele srca na desnu i levu polovinu razlikujemo srčane odeljke, odnosno septum interatriale - atrijalni septum i septum interventriculare - ventrikularni septum.

Između pretkomora i komora nalaze se srčani zalisci koji služe za usmeravanje toka krvi.

Srčani zalisci sprečavaju kretanje krvi unazad tokom srčane aktivnosti u prethodne odjeljke srca.

Trikuspidalni ventil, odnosno trikuspidalni ventil, nalazi se između desne pretkomore i komore.
Dvostruki, mitralni ventil, između leve pretkomore i komore.

Trikuspidni ventil - valva tricuspidalis.
Bikuspidni ventil - valva bicuspidalis ili valva mitralis.

Pluća (valva trunci pulmonalis) i aortni zalistak (valva aortae) su takođe važni.

Plus ...

Dobro je pomenuti srčani prenosni sistem na ovu temu.

O čemu se radi?

Vlastiti prenosni sistem srca nezavisan je od ostatka tela i nervne kontrole mozga. Ne potpuno, u određenim pravcima i u određenim situacijama utiču jedni na druge.

Simpatikus i parasimpatikus imaju uticaja.

Impuls, odnosno srčani impuls za srčanu aktivnost, nastaje u sinusnom čvoru. Od ove tačke se širi dalje do atrija i, kroz savršen sistem, do ventrikula.

Srčane pobude ili akcijski potencijali osiguravaju rad srčanog mišića.

Nakon njihovog formiranja, prenosni sistem srca i srčana uzbuđenja odvijaju se na takav način da se aktivnost srčanog mišića izvodi ritmično, u nizu.

Sled kontrakcije i opuštanja mišića pojedinih delova srca osigurava pražnjenje i punjenje pojedinih delova srca krvlju.

Aritmije - poremećaji srčanog ritma javljaju se u slučaju poremećaja prenosnog sistema.

Krv se tako stalno usmerava ka vitalnim organima, svim tkivima, strukturama i ćelijama.

On prenosi kiseonik, između ostalih komponenti, a to je važno za rad svih ćelija ljudskog tela.

I sve vreme bez pauze.

Mora se napuniti nakon konzumiranja. Šta se dešava u plućima.

Krv ulazi u celo ljudsko telo kroz dve velike vene, gornju i donju šuplju venu u desnu pretkomoru. A odavde ...

Krv cirkuliše kroz:

desna pretkomora
desna komora
stablo plućne arterije
pluća
plućne vene
levu pretkomoru
levu komoru
aortu
velika cirkulacija krvi

Cirkulacija krvi se deli na malu - plućnu i veliku telesnu - cirkulaciju krvi.

Čak je i samom srcu, a samim tim i posebno srčanom mišiću, potreban kiseonik. Krv se u srce dovodi koronarnim arterijama, tačnije koronarnim arterijama (koronarnim arterijama).

A krv iz srca se odvodi kroz vene, u koronarnu arteriju, koja se otvara u desnu pretkomoru.

Želite da saznate više o raku srca?
Koje oblike poznajemo?
Koje su njihove manifestacije?
Ili mogućnosti lečenja?
Nastavite da čitate.

Tumori srca mogu biti ...

Iako se tumori srca javljaju rjeđe, njihovo prisustvo može ozbiljno ugroziti zdravlje i život ljudi.

Prisustvo teškoća i njihova ozbiljnost zavise od nekoliko činjenica.

Razlikujemo ih u nekoliko oblika i tipova.

Osnovna podela je nenazupčana, odnosno benigna. Međutim, u slučaju srca, čak i ova vrsta može ukazivati na neke ozbiljnije komplikacije.

Naprotiv, oni su maligni, odnosno maligni tumori, koji se nazivaju i rak.

Drugi tip je podela prema mestu gde nastaju.

Primarni tumori srca koji rastu direktno iz srca.

Ili ...

Sekundarni. Ova vrsta tumora ima svoje originalne tumorske žarišta drugde u telu, sa delovima ovog tumora koji metastaziraju u srce. To se može učiniti krvlju, limfom ili direktnim kontaktom iz okoline.

U zavisnosti od lokacije, mogu se naći u bilo kom sloju srca, odnosno od endokarda, ventila, preko miokarda, epikarda do spoljne ovojnice srca - perikarda.

Obično su razbacani sa nekoliko ležajeva - multifokalni ili sami - izolovani.

Primarni naspram sekundarnog

Primarni tumori koji nastaju iz srca su ređi i retki.

Kaže se da pogađaju oko 50 ljudi u milion.

I obrnuto...

Sekundarni tumori, odnosno tumorske ćelije metastazirane u srcu, mnogo su češći.

Sekundarni tumori srca su oko 40 puta češći od primarnih.

Prijavljeno je da 10-20% slučajeva kod ljudi sa rakom, koji se širi po celom telu, utiče i na srce.

Kod sekundarnog raka prijavljuje se prenos i širenje u telo, a time i u srce, krvnim ili limfnim putem.

Druga metoda je kontakt, odnosno infiltracija, prodor i prekomerni rast raka iz okoline.

Neke vrste raka koje utiču na srce:

melanom
germinalni tumori
leukemija
limfom
rak pluća
sarkom
kancer jednjaka
rak bubrega
karcinom dojke
rak usne duplje i jezika, grkljana, štitne žlezde
rak materice
rak želuca, debelog creva i rektuma
i drugi

Metastaze (MTS) iz drugog raka koje direktno i prvenstveno zahvaćaju srce nisu česte. Javljaju se uglavnom kada postoji veliko širenje onkoloških bolesti po celom telu.

MTS u srcu može biti asimptomatska.
Međutim, kasnije se manifestuje kao srčani problemi.
Stoga, kod ljudi sa rakom,
koji takođe imaju srčane probleme,
treba uzeti u obzir i sekundarnu onkološku bolest srca.

Okolno tumorsko tkivo može prerasti u srce. Prvi je zahvaćeni perikard. U ovom slučaju nastaje perikardni izliv sve dok ne dođe do tamponade srca.

Tokom tamponade srca, tečnost ili čak krv se nakuplja u omotaču srca. Ovo pritiska srce, koje nije u stanju da se proširi i dovoljno uvuče krv u svoje šupljine.

Nakon toga, tumorsko tkivo raste u srčani mišić - miokard.

Drugi mehanizam je ugnjetavanje srca spolja. Kako tumor u grudima raste, vremenom preplavljuje srce.

Tokom prenosa krvi, tumorske ćelije iz jetre, nadbubrežnih žlezda ili bubrega i testisa ulaze kroz donju šuplju venu. Iz gornje šuplje vene kod karcinoma usne duplje ili grkljana.

Primarni - benigni i maligni tumori

Primarni tumori su oni koji potiču direktno iz srčanog tkiva, iz bilo kog sloja.

Oni su podeljeni na:

benigni - dobroćudni, neagresivni, ali u području srca mogu izazvati komplikacije
maligni - zloćudni, agresivno utiču na okolno tkivo

75 do 80 posto primarnih tumora je benigno. Od svih njih, miksom je najčešći.

Do 88-94% svih malignih oboljenja su sarkomi, sa dominacijom angiosarkoma.

Kažu da su među najagresivnijima.

U vreme prvih simptoma i dijagnoze, metastaze u druge delove tela se potvrđuju u do 25-75% slučajeva.

U tabeli su navedeni benigni tumori srca

Naziv	Opis
Miksoma	mezenhimski tumor benigni tumor sluzi vezivnog tkiva često kao tumor kože i potkožnog tkiva, ali i sa mogućom pojavom u srcu najčešći primarni benigni tumor srca sfernog oblika, meke konzistencije nalik želeu 80% pojavljivanja u srcu = u levoj pretkomori 15% desna pretkomora 5 u komori
Fibroma	benigni tumor vezivnog tkiva
Lipoma	benigni tumor masnog tkiva oštro razgraničeno najčešće potkožno ali i u mišićima ili digestivnom traktu i drugde
Teratoma	tumor zametnih ćelija sadrži tkivo iz sva tri zametna sloja - tridermoma
Rabdomioma	tumor izveden iz mišića retkost raste iz poprečno prugastih mišića
Ciste	perikardne ciste omeđena šupljinom i uglavnom ispunjena tečnošću

U tabeli su navedeni neki maligni tumori srca

Naziv	Opis
Sarkom	maligni tumor mezenhimalnog vezivnog tkiva može biti vaskularni, mišićni, koštani, hrskavični, ligamentni i na drugi u srcu najčešće angiosarkom - 28% sarkoma češće kod muškaraca i starosti od 20-50 godina uglavnom desna pretkomora i perikardijum vaskularni tumor infiltrativni rast - prerastanje takođe utiče na ventile, na primer rabdomiosarkom - 11% potiče iz mišića takođe uglavnom kod muškaraca najčešći maligni tumor srca kod dece infiltrativni rast, oštećenje okolnog tkiva, često ventila loša prognoza drugi neuobičajeni sarkomi fibrosarkom leiomiosarkom miksosarkom osteosarkom uglavnom u levoj pretkomori
Maligni mezoteliom	izrasta iz perikardija utiče na srčani mišić potiskuje srčane šupljine
Primarni limfom srca	poseban uglavnom u desnom srcu u desnoj pretkomori loša prognoza

Proliferacija tumora = nekontrolisan rast ćelija.

Tumorske ćelije su abnormalne ćelije, njihov rast nije kontrolisan, razmnožavaju se prekomerno, bez određene svrhe.

A šta je uzrok?
Postoji li rak srca?

Zašto nastaju tumori i rak, još uvek je predmet istraživanja. Nije jasno zašto je to tako, što je tačan uzrok.

Očekuje se višefaktorska akcija. A krivica je na genetskoj predispoziciji, ali i na drugim i mnogim unutrašnjim ili spoljnim faktorima.

Pretpostavlja se da su među najpoznatijim faktorima koji podržavaju pojavu:

genetska i nasledna predispozicija
gojaznost
pušenje
drugi hemijski efekti kancerogena
droge
alkoholizam
zračenje
infekcija, najpoznatija je verovatno HPV infekcija
prekomerni stres
loš način života
loša ishrana
i drugi

Simptomi tumora srca zavise od nekoliko činjenica. U ovom slučaju nije toliko važno šta je tumor.

Važan faktor je mesto gde se nalazi, veličina i domet. Na primer, kao što je slučaj sa ugnjetavanjem okolnog tkiva, ograničenjem protoka krvi u srčanim šupljinama, udarom i prerastanjem drugih slojeva ili srčanih zalistaka.

Tabela prikazuje simptome tumora srca

Opšti simptomi rasta tumora	umor iscrpljenost anoreksija gubitak težine noćno znojenje kašalj, ali i iskašljavanje krvi mišićna slabost, bol povećanje telesne temperature do groznice anemija
Opstrukcija	ograničenje protoka krvi na mestu gde tumor upada u unutrašnjost šupljina ili u blizini zalistaka - bolest srčanih zalistaka prisustvo mrmljanja iznenadni i česti kolapsi - sinkopa, otpadanje otkazivanje srca otežano disanje oticanje tela, prvenstveno donjih udova, oko gležnjeva slabost edem pluća
Aritmija	poremećaj srca nepravilnosti srca lupanje srca - palpitacije kada je prekomernog povećanja zida pretkomore, komore kada je zahvaćeno mesto uzbuđenja i drugi delovi srčanog prenosnog sistema kao što su tahikardija, ekstrasistole, fibrilacija, lepršanje, AV blokada do srčanog zastoja - asistolija
Embolija	embolija je unošenje stranog tela kroz krvotok u drugi deo tela često krvnim ugruškom ili čak tumorskim ćelijama kod tumora srca mogu embolizirati tumorske ćelije, ali i krvni ugrušak ili tromb, koji se formira na tumorskim ćelijama kod embolizaciji u mozak prisutni su simptomi moždanog udara embolizacija u bubrege, krvne sudove digestivnog trakta ili udove
Dispneja	otežano disanje kao manifestacija srčane insuficijencije pogoršana aktivnošću kod opstrukcije tumora, ako sprečava protok krvi, ili dovoljnu aktivnost srca da ispuni ili stegne srčani mišić u embolizaciji u pluća i stabla plućne arterije u slučaju tumora u desnoj polovini srca
Bol	bol u grudima - može ukazivati na nekoliko problema primer je prekomerni rast tumora kroz perikardijum - perikard bol u grudima pri udisanju u perikardni izliv postoji opasnost od tamponade u perikardnom izlivu punjenje perikarda tečnošću i nemogućnost srca da radi kao pumpa za ugnjetavanje bol u grudima kod srčanog udara, za embolizacija u koronarne arterije ugnjetavanje i oštećenje koronarnih arterija
Komplikacije	u smislu embolizacije u druge delove tela uzrok su poteškoća simptomi koji odgovaraju krvarenju u datom delu tela infarkt srčanog mišića kada se krvni sudovi oka začepe - poremećaj vida na jednom oku udar loša probava i iznenadni abdominalni događaj, bol u trbuhu insuficijencija bubrega erektilna disfunkcija udovi koji ne krvare, bol, slabost i poremećaji kretanja, hladna, bleda do ljubičaste kože

Ako su simptomi prisutni, uzima se anamneza i subjektivni i objektivni simptomi. Biće dodat fizički pregled, uzimanje krvi za laboratorijske testove.

Metode skeniranja su važne:

Rengen
ECHO - TTE, odnosno transezofagealni ECHO
CT
MRI
PET - pozitronska emisiona tomografija
EKG

Histologija se obično vrši posthumno na obdukciji. Ima veliki rizik od komplikacija tokom života.

Naravno, diferencijalna dijagnoza je važna za otkrivanje uzroka problema. Prema kojima se uređuje dalji postupak i lečenje.

Tok raka, kao i simptomi, zavise od lokacije, veličine i obima tumora srca.

Mogućnost je asimptomatski tok - bez simptoma. U ovoj fazi, ova dijagnoza se postavlja nasumično pored drugog pregleda.

Međutim, teškoće se mogu pojaviti iznenada. U nekim slučajevima prva manifestacija može biti srčani zastoj i iznenadna smrt.

Maligni tumori su agresivni i prerastaju okolno tkivo. Tako će se vremenom njihovo prisustvo dokazati. Prijavljeno je da se tokom ovog perioda mogu pojaviti njihove metastaze na drugim mestima u telu.

Maligni tumori imaju lošu prognozu.
Srčani sarkom = najagresivniji rak srca.

Brzina napretka tada utiče na tok poteškoća.

Kod nemalignih tumora prognoza je bolja. Međutim, u zavisnosti od lokacije i veličine, njihovo prisustvo može biti dramatično.

Kod raka, sekundarni tumori i širenje na srce treba uzeti u obzir ako su povezani srčani problemi.

Međutim, metastaze u srcu se takođe uopšte ne mogu manifestovati.

Kako se leči tumor srca? Operacija kao osnova

Prikaži više

Tumor srca leči

Druga imena

rak srca, maligni rak srca, benigni tumori srca, maligni tumori srca, benigni tumori srca

Reynen, Klaus (January 1996). "Frequency of primary tumors of the heart". The American Journal of Cardiology. 77 (1): 107. doi:10.1016/s0002-9149(97)89149-7. ISSN 0002-9149. PMID 8540447.
^ Jump up to:^a ^b ^c Molina JE, Edwards JE, Ward HB (1990). "Primary cardiac tumors: experience at the University of Minnesota". Thorac Cardiovasc Surg. 38 Suppl 2: 183–91. doi:10.1055/s-2007-1014064. PMID 2237900.
^ Elbardissi, Andrew W.; Dearani, Joseph A.; Daly, Richard C.; Mullany, Charles J.; Orszulak, Thomas A.; Puga, Francisco J.; Schaff, Hartzell V. (January 2009). "Embolic potential of cardiac tumors and outcome after resection: a case-control study". Stroke. 40 (1): 156–162. doi:10.1161/STROKEAHA.108.525709. ISSN 1524-4628. PMID 18948602. S2CID 1548077.
^ Araoz, P. A.; Eklund, H. E.; Welch, T. J.; Breen, J. F. (November 1999). "CT and MR imaging of primary cardiac malignancies". Radiographics. 19 (6): 1421–1434. doi:10.1148/radiographics.19.6.g99no031421. ISSN 0271-5333. PMID 10555666.
^ Sheu, Chau-Chyun; Lin, Sheng-Fung; Chiu, Chaw-Chi; Lee, Chee-Siong; Chai, Chee-Yin; Liu, Yi-Chang; Huang, Ming-Shyan (2007-04-01). "Left Atrial Sarcoma Mimicking Obstructive Pulmonary Disease". Journal of Clinical Oncology. 25 (10): 1277–1279. doi:10.1200/JCO.2006.09.9077. ISSN 0732-183X. PMID 17401018.
^ Vander Salm, Thomas J. (April 2000). "Unusual Primary Tumors Of The Heart". Seminars in Thoracic and Cardiovascular Surgery. 12 (2): 89–100. doi:10.1053/ct.2000.5080. ISSN 1043-0679. PMID 10807431.
^ Paraskevaidis, Ioannis A.; Michalakeas, Christos A.; Papadopoulos, Constantinos H.; Anastasiou-Nana, Maria (2011). "Cardiac Tumors". ISRN Oncology. 2011: 208929. doi:10.5402/2011/208929. ISSN 2090-5661. PMC 3195386. PMID 22091416.
^ Sakamoto, Hironosuke; Sakamaki, Tetsuo; Kanda, Tsugiyasu; Tsuchiya, Yoko; Sato, Mahito; Sato, Hiroko; Oyama, Yuko; Sawada, Yoshie; Tamura, Jun-ichi; Nagai, Ryozo; Kurabayashi, Masahiko (May 2004). "Vascular endothelial growth factor is an autocrine growth factor for cardiac myxoma cells". Circulation Journal. 68 (5): 488–493. doi:10.1253/circj.68.488. ISSN 1346-9843. PMID 15118294.
^ Vander Salm, T. J. (April 2000). "Unusual primary tumors of the heart". Seminars in Thoracic and Cardiovascular Surgery. 12 (2): 89–100. doi:10.1053/ct.2000.5080. ISSN 1043-0679. PMID 10807431.
^ Gowda, Ramesh M.; Khan, Ijaz A.; Nair, Chandra K.; Mehta, Nirav J.; Vasavada, Balendu C.; Sacchi, Terrence J. (September 2003). "Cardiac papillary fibroelastoma: a comprehensive analysis of 725 cases". American Heart Journal. 146 (3): 404–410. doi:10.1016/S0002-8703(03)00249-7. ISSN 1097-6744. PMID 12947356.
^ Burke AP, Cowan D, Virmani R (1992). "Primary sarcomas of the heart". Cancer. 69 (2): 387–95. doi:10.1002/1097-0142(19920115)69:2<387::AID-CNCR2820690219>3.0.CO;2-N. PMID 1728367.
^ Burke AP, Virmani R (1991). "Osteosarcomas of the heart". Am J Surg Pathol. 15 (3): 289–95.

Srce, krvni sudovi i holesterol,

Bc. Lukáš Tóth

Zdravstveni radnik

Srednja medicinska škola u Nitri mi je dala osnovu za zapošljavanje u oblasti zdravlja i bolesti. Zahvaljujući njoj, radio sam 2 godine na traumatološkoj klinici i ambulanti u Univerzitetskoj bolnici Nitra. Od 2006. godine sam zaposlen u Službi hitne medicinske pomoći, gde sam ostao do 2017. godine. Završio sam diplomu na Univerzitetu Konstantin Filozof u Nitri u oblasti hitne zdravstvene zaštite. Diploma mi je omogućila da nastavim svoju misiju kao bolničar. U međuvremenu sam se zaposlio na Hitnoj pomoći 155. I dalje radim u prebolničkoj zdravstvenoj zaštiti. Mene su u detinjstvu interesovali ljudi, zdravlje i sama bolest, što mi je dalo priliku da se bavim ovom temom u odraslom dobu. Proučavanje i sticanje novih informacija u praksi pružilo mi je odličnu osnovu za pisanje stručnih tekstova, u vidu članaka koje će razumeti i obični ljudi. Moje interesovanje za portal zdravstvene zaštite ima tako čvrstu osnovu u dugogodišnjoj praksi iu mom ličnom interesu. Slično sam zainteresovan za zdravu ishranu, ishranu i sveukupno zdrav način života. Slobodno vreme ispunjavam porodicom i sportom.

Pogledajte sve članke autora

Prijavite problem