Sindrom karpalnog tunela: Zašto nastaje, kako se manifestuje i leči

Sindrom karpalnog tunela se naziva SKT ili sindrom tunela zgloba šake. To je najčešći sindrom pritiskanja. To znači da nastaje kompresijom (pritiskom) živca. Konkretno na nervus medius , odnosno centralni živac koji prolazi kroz tunel.

Češće pogađa žene, oko tri puta više od muškaraca, uglavnom starosti oko 40-50 godina. Češće pogađa dominantnu ruku, ali čak ni bilateralna pojava nije izuzetak. Razne publikacije navode broj slučajeva u 100-350 od 100.000 ljudi.

Mali prostor a veliki problemi

Ako dođe do kompresije ili hroničnog stresa, ili dužeg preopterećenja ručnog zgloba, dolazi do pritiskanja ovog živca, bolova u predelu zgloba i drugih tegoba. Do pritiskanje živca može doći i u slučaju povrede, otoka ili upale tetiva ili ligamenata u ovoj oblasti.

Sindrom karpalnog tunela je jedno od najčešćih oboljenja zbog profesije.

Ponekad postoje poteškoće i kod trudnica. To je zbog zadržavanja vode u telu i otoka mekih tkiva. Ovaj sindrom pritiskanja je veoma neprijatan i praćen je ne samo bolom, već i ukočenošću zgloba i problemima u živca i mišićima ne samo ručnog zgloba već i dlanova.

To dovodi do poremećaja funkcije šake.

Šta je karpalni tunel?

Karpalni tunel uzak je prostor između tetiva koji povezuje podlaktice sa dlanom. Sastoji se od kostiju zgloba (karpalne kosti, ossa carpi) i ligamenta (retinaculum flexorum). Kroz ovaj rascep prolazi jedan masivni srednji živac, odnosno nervus medianus i 9 tetiva. Živac inervira prvi do treći prst i četvrti prst šake.

Inervacija ovim živcem obezbeđuje kretanje, odnosno grubu i finu motoriku i osetljivost prstiju. Tetive, ili fleksori prstiju, odgovorni su za pokretljivost kao takvu.

Problemi u predelu karpalnog tunela dovode do brojnih poteškoća, od bolova, poremećaja pokreta do osetljivosti u toj oblasti.

Anatomski raspored u predelu karpalnog tunela je faktor rizika za probleme. Poteškoće nastaju zbog suženja već malog prostora. Tada osetljivo reagujemo na promene u živcu ili njegovoj okolini.

Poteškoće se mogu javiti akutno, na primer u nezgodnoj povredi, ili se ponovljati, ali su često hronične. Kao rezultat pritiska nastaju različiti problemi. Povećanje unutrašnjeg pritiska može biti uzrokovano nekoliko uzroka, kao što su:

• promene kostiju
• višak različitih materijala u oblasti (masti, tečnosti)
• neprikladna lokacija
• ponavljajući iste pokrete šake

Sindrom karpalnog tunela je česta komplikacija na poslu koja rezultira čestom nesposobnošću za rad. Stereotipni pokreti zgloba se javljaju i tokom neradnih aktivnosti.

Rizična zanimanja i druge aktivnosti uključuju, na primer:

• dugotrajan rad na računaru (tastatura i miš) kao čest problem savremenog doba
• dugotrajan rad sa šrafcigerom, kleštima i sl (električari, moleri i drugi radnici)
• vibraciona bušilica, pneumatski čekić, čekić, motorna testera
• u prošlosti rad dojilje
• rad iza pojasa i na montažnim linijama
• prilikom šivanja, čišćenja
• kuvari
• baštovani
• sviranje muzičkih instrumenata kao što su klavir, žičani instrumenti ili violina
• sportisti, posebno bodibilderi i biciklisti
• duga šetnja na štakama

Dakle, najčešći uzrok sindroma je hronični stres i dugotrajno fizičko preopterećenje ručnog zgloba radom ili drugom monotonom aktivnošću, pored toga, neodgovarajuća ergonomija (položaj) ruku na poslu, kao što su računari i sport.

Međutim, ponekad se ovo oštećenje pritiskom može javiti i u slučaju povrede, upale tetive i ligamenata u ovoj oblasti. A kompresija kanala zgloba je takođe posledica nekih bolesti.

Hormonske promene u telu su takođe faktori rizika.

Neki faktori rizika koji utiču na pojavu SKT:

• povreda, prelom, udar, uganuće
• otok i višak tečnosti u tom području (bolest bubrega, trudnoća)
• hormonske promene
  • disfunkcija štitne žlezde
  • trudnoća, posebno u trećem tromesečju
  • hormonski kontraceptivi
  • menopauza
  • akromegalija
• degenerativne promene ligamenata, tetiva, kostiju
• reumatska bolest
  • artritis
  • lupus erythematosus
• zapaljenje u tom području (kosti, tetiva)
• dijabetes i neuropatija (oštećenje nerava)
• DNK
• prekomerna težina i gojaznost
• alkoholizam
• poremećaji u ishrani
• tumor, cista, gangliom, lipoma
• urođeno suženje karpalnog tunela

Sindrom karpalnog tunela je najizraženiji na dominantnoj ruci, dakle na onoj koja je pod većim stresom. Međutim, to nije uvek slučaj jer može uticati na obe ruke. Poteškoće su lokalizovane u predelu karpalnog tunela šake, ali mogu da zrače i na više delove ekstremiteta.

Bol se može širiti u lakat i rame. Poteškoće pogoršava određeni položaj (držanje knjige, položaj ruku u vožnji), ali i napor. Početak simptoma tokom odmora i noću je uobičajen i karakterističan, što rezultira lošim ili isprekidanim snom.

SAVET: Informacije o nesanici su navedene u članku na Zdravopediji.

Primer je ako se žrtva probudi noću i poteškoće se smire nakon razvežbavanja. Osoba nije u stanju da zakopča dugmad, na primer, ili da uhvati predmet celom šakom. Ispadanje predmeta iz ruku takođe mogu biti problem. Neispravnost tako utiče na finu kao i na grubu motoriku.

Karakteristični simptomi sindroma karpalnog tunela su:

• parestezija, odnosno osećaj peckanja u šaci, palcu, kažiprstu, srednjem prstu i poluprstu
  • trnjenje, peckanje u prstima i zglobovima
  • bol kao i osećaj otečenosti
  • bol se može proširiti u rame, ruku
• oštećena funkcija, ograničena pokretljivost, odnosno fina i gruba motorika
  • nemogućnost uključivanja dugmadi
  • ispadanje iz predmeta
  • okrećući ruku u zglobu
  • stežući prste
• ukočenost
• gubitak mišićne snage, slabost, slabost mišića
• povećan umor ruku
• otok ili samo osećaj otoka, ali bez otoka
• poremećaj osetljivosti, utrnutost ruke
• promena boje i temperature kože dlana i noktiju

Prema wikiskriptama subjektivne, odnosno posmatrano od strane pojedinca, poteškoće se razvijaju na sledeći način:

1. faza poput jutarnje tuposti u prstima
2. faza tokom parestezija, odnosno utrnulosti u prstima tokom noći
3. faza ako su parestezije prisutne i tokom dana, posebno u položaju ruku iznad glave
4. faza karakteriše poremećena pokretljivost malih zglobova

U tabeli su prikazani razredi SKT klasifikacije

Sindrom karpalnog tunela se dijagnostikuje na osnovu tipičnih simptoma i medicinske istorije. Vrše se fiziološki i palpacioni pregledi. Primećuje se osetljivost i zamah ručnog zgloba i prstiju.

Provokacijski testovi takođe pomažu da se utvrdi dijagnoza.

Provokacijski test podrazumeva ciljane pokrete ruku kako bi se suzio prostor u karpalnom tunelu i na taj način izazvale poteškoće. Takođe koriste čekić ili savijanje, brisanje ruke o zglob ili podizanje ruke na 60 sekundi.

Za potvrdu dijagnoze koristi se i EMG, koji je elektromiografski pregled. EMG prati električnu aktivnost na neuromuskularnom nivou, potvrđujući na taj način ugnjetavanje nerva. Blokada nerva je metoda ubrizgavanja lokalnog anestetika u neko područje. Ako se poteškoće povuku, dijagnoza se potvrđuje.

Rendgen, USG, CT ili MRI pregled se takođe koristi za diferencijalnu dijagnozu. A u slučaju imunoloških problema i vađenje krvi. Slično je i u slučaju hroničnih tegoba. Alternativno, može se koristiti operativna revizija ovog zgloba.

Svrha diferencijalne dijagnoze je diferenciranje, odnosno razlikovanje uzroka problema. Kao i druge bolesti mogu izazvati slične probleme. To su, na primer, neurološke bolesti, bolesti tetiva, zglobova, tegobe sa vratnom kičmom. Čak je moguće da se zajedno sa SKT javi nekoliko poteškoća.

SAVET: Poseban članak na Zdravopediji o vratnoj kičmi.

Karpalni tunel je tesnac kroz koji prolaze živac i 9 tetiva. Zajedno imaju zadatak da kontrolišu i izvode pokret i, naravno, važno čulno svojstvo šake i prstiju. Malo je mesta za abnormalnosti u ovoj oblasti.

Svako odstupanje tada stvara problem. Pojavljuje se akutno, u nesreći ili hronično. Dugotrajno opterećenje, neprikladan položaj ruku na poslu ili monotona aktivnost, ili sport je uzrok SKT.

Iako uzroci mogu biti različiti, manifestacije su obično slične. Obično se prvi javljaju simptomi kao što su noćno ili mirno peckanje, peckanje u rukama i prstima. Ali i svakodnevne parestezije nakon napora ili neodgovarajućeg položaja ruku. Ruka boli, zglobovi i prsti su ukočeni.

Poremećaj spavanja je takođe povezan. Ovo nastaje usled pojave bola i parestezija tokom spavanja, posebno u nadlaktici. Pomaže u zagrevanju šake i zgloba. Razlog je uglavnom pogrešna pozicija.

Sposobnost kretanja i spretnost prstiju se smanjuje. Nakon toga dolazi i do gubitka snage i mišićne mase. Povezano je oticanje zgloba. Ponekad može biti prisutan osećaj otoka, čak i bez njegove očigledne i potvrđene pojave.

Ruka, prsti, a samim tim i koža menjaju boju, blede i osećaju se hladnije. Neuspeh hvatanja, često padanje predmeta iz ruku i poremećaji osetljivosti datog područja inervacije su vrhunac poteškoća. Upozorenje je remisija teškoća, što obično znači ozbiljno oštećenje nervnih vlakana u kasnim stadijumima SKT.