Lečenje GERB-a: Da li će lekovi, promene načina života ili operacija pomoći?

Lečenje GERB-a uključuje nekoliko oblika.

Promena načina života

Promene životnog stila uključuju:

• gubitak težine (ako ste gojazni)
• izbegavanje alkohola, kafe, čokolade, sokova od citrusa i proizvoda na bazi paradajza, luka i peperminta.
• izbegavanje velikih porcija hrane
• sačekajte 3 sata nakon jela pre nego što legnete
• blago podignuto uzglavlje kreveta

Promene načina života su prva linija lečenja kod trudnica sa GERB-om.

Farmakološka terapija

• antacidi

Antacidi (lekovi za smanjenje želudačne kiseline) bili su standardni tretman 1970-ih i još uvek su efikasni u kontroli blagih simptoma GERB-a. Antacide treba uzimati nakon svakog obroka i pre spavanja.

• Antagonisti H2 receptora i terapija H2 blokatorima

Antagonisti H2 receptora (histaminski receptori) su lekovi prve linije kod pacijenata sa blagim do umerenim simptomima i ezofagitisom I-II stepena. Opcije uključuju cimetidin, famotidin, ranitidin.

Antagonisti H2 receptora su efikasni u lečenju samo blagog ezofagitisa kod 70% do 80% pacijenata sa GERB-om i pružanju terapije održavanja kako bi se sprečio recidiv.

Uočena je tahifilaksa (brzo slabljenje efekta ponovljenih doza leka), što ukazuje da farmakološka tolerancija može smanjiti dugoročnu efikasnost ovih lekova.

Kod pacijenata sa teškom bolešću (posebno kod onih sa Baretovim jednjakom) koji doživljavaju noćni refluks kiseline, prijavljeno je da je dodatna terapija H2 blokatorima od pomoći.

• inhibitori protonske pumpe (PPI)

IPP su najjači lekovi dostupni za lečenje GERB-a. Ove lekove treba koristiti samo kada je stanje objektivno dokumentovano.

Imaju malo neželjenih efekata. Njihova upotreba može ometati metabolizam kalcijuma i to može izazvati poremećaje srčanog ritma.

Dugotrajna upotreba ovih lekova je takođe povezana sa prelomima kostiju kod žena u postmenopauzi, hroničnom bolešću bubrega, akutnom bolešću bubrega, pneumonijom stečenom u zajednici i crevnom infekcijom Clostridium difficile.

Dostupni PPI uključuju omeprazol, pantoprazol, lansoprazol, rabeprazol i esomeprazol. Primenjuju se 30-45 minuta pre obroka (da bi se postigao maksimalni efekat) jednom dnevno u standardnoj dozi tokom 4 nedelje.

Pregled istraživanja Agencije za zdravstvena istraživanja i kvalitet zaključio je, na osnovu dokaza nivoa A, da su PPI bili bolji od antagonista H2 receptora u rešavanju simptoma GERB-a nakon 4 nedelje i izlečenju ezofagitisa nakon 8 nedelja.

• prokinetički lekovi i inhibitori refluksa

Prokinetički agensi su donekle efikasni, ali samo kod pacijenata sa blagim simptomima. Drugi pacijenti obično zahtevaju dodatne lekove za suzbijanje kiseline, kao što su PPI. Kod odraslih se koriste metoklopramid, itoprid i domperidon.

Dugotrajna upotreba prokinetičkih agenasa može imati ozbiljne, čak i potencijalno fatalne, komplikacije i stoga je treba izbegavati.

Dugotrajno (održavanje) lečenje GERB-a

Pošto se simptomi ili sam GERB vraćaju kod do 80% pacijenata nakon prekida antisekretorne terapije u roku od 1 godine, kod većine pacijenata je potrebno dugotrajno lečenje.

Cilj dugotrajnog lečenja je primena „najblažeg lečenja“ (davanje PPI u najmanjoj mogućoj dozi), što će pacijentu garantovati život bez simptoma i sprečiti razvoj komplikacija GERB-a.

U prevenciji recidiva GERB-a preporučuje se primena IPP jednom dnevno kod pacijenata sa NERD-om ili kod pacijenata sa blagim oblikom erozivnog GERB-a.

Često je dovoljno primeniti najmanju moguću dozu, ili doziranje prema potrebama pacijenta (terapija „na zahtev”). Prokinetici u ovoj indikaciji se ne preporučuju.

Hirurško lečenje

Najčešće izvođena operacija danas i kod dece i kod odraslih je tzv Nissen fundoplication. Radi se laparoskopski i potreban je kod oko 10% pacijenata sa GERB-om.

Hirurško lečenje je potrebno:

• pacijenti sa simptomima koji nisu u potpunosti kontrolisani terapijom IPP mogu se razmotriti za operaciju. Operacija se takođe može razmotriti kod pacijenata sa dobro kontrolisanim GERB-om koji žele konačan, jednokratni tretman.
• pacijenti sa ezofagitisom ili Barretovim jednjakom su indikovani za operaciju
• pacijenti sa ekstraezofagealnim manifestacijama GERB-a mogu zahtevati hiruršku intervenciju. To uključuje sledeće:
  1. respiratorne manifestacije (na primer, kašalj, piskanje, aspiracija)
  2. manifestacije u uhu, nosu i grlu (npr. promuklost, bol u grlu, upale srednjeg uha)
  3. manifestacije na zubima (npr. erozija gleđi)
• mladi pacijenti
• loša saradnja (saglasnost) pacijenta pri uzimanju lekova
• žene u postmenopauzi sa osteoporozom
• pacijenti sa poremećajima srčane provodljivosti
• visoka cena lečenja