Kratkovidnost: Miopija + kako se pojavljuje oštećen vid na daljinu

Kratkovidnost, koja se takođe tehnički naziva i miopija, je poremećaj vida. Zraci svetlosti prolaze u oko kroz sočivo. Usmerava ih tako da stvaraju oštru sliku na mrežnjači.

Kod kratkovidnosti, refrakcione greške, zraci svetlosti se konvergiraju pre mrežnjače.

Često ste zainteresovani za:
Šta je kratkovidnost i zašto nastaje.
Koji su njeni simptomi i po čemu se razlikuje od dalekovidosti?
Koje dioptrije / sočiva su vam potrebne?

Tako formirani obrazac tada nije oštar na mrežnjači, već je zamagljen. Rezultat je oštećen vid pri gledanju udaljenijih predmeta, odnosno u daljinu.

Kratkovidnost pogađa oko trećine populacije.

Istovremeno, to je jedna od najčešćih refrakcionih grešaka i može imati blage, umerene, ali i teške oblike. Prva dva oblika se obično manifestuju već u pubertetu, a pogoršanje prestaje nakon razvoja.

Najteža faza može dovesti do degenerativnog oštećenja oka.

Šta su refrakcione greške?

Refraktivna greška, tehnički takođe ametropija, je poremećaj refrakcije svetlosti. Problem ovih grešaka je u tome što se zraci svetlosti loše konvergiraju. Slika se ne formira na mrežnjači, već spolja i može se pojaviti ispred ili iza nje. Rezultat je zamagljeni obrazac, a samim tim i vizuelna greška.

Ako se zraci konvergiraju i formiraju tačku tačno na mrežnjači, stvara se oštra slika. Tehnički, ovaj normalni fenomen se naziva emetropskim, tj. normalnim vidljivim okom.

Kratkovidnost - miopija nastaje usled formiranja obrasca ispred mrežnjače.

Dalekovidost, tehnički hipermetropija (hiperopija), je suprotno stanje. Fokalna tačka, a time i obrazac, nastaje iza mrežnjače. I u ovom nedostatku se slabo vidi na kratkim udaljenostima. Takođe znamo astigmatizam, u kome se stvaraju ne jedna već dve fokalne tačke.

Kratkovidnost ima tri stadijuma

Kratkovidnost ima tri stadijuma. Laki i srednji stadiji najčešće se javljaju oko 6. - 7. godine života. Postepeno se razvija tokom puberteta do 18. godine.

Ne degradira se niti dalje pogoršava. Ovaj oblik se takođe naziva stacionarnom, školskom kratkovidnošću.

Teška faza se dešava kada se vid i dalje pogoršava, do 4 dioptrije godišnje. Ovaj oblik se takođe naziva progresivna kratkovidnost. Pojavljuje se u prvoj godini života i brzo se pogoršava.

Blaga i umerena kratkovidnost javlja se najčešće u školskom uzrastu i tokom puberteta. Teški oblici su uočljivi u ranom detinjstvu i čak mogu dovesti do degenerativnog oštećenja oka u odrasloj dobi.

Broj ljudi sa ovom bolešću u svetu raste.

Na kvalitet vida u ovom slučaju utiče i raznovrsna ishrana dece i dovoljno odgovarajućeg osvetljenja. Ako se ovi faktori dugo zanemaruju, to dovodi do smanjenja kvaliteta vida i pojave miopatije.

Kratkovidnost može biti uzrokovana refrakcionom greškom, ali i kao aksijalna disproporcija očne jabučice, s tim što je očna jabučica predugačka. U slučaju refrakcione greške, očna jabučica je normalne dužine, a nedostatak je zbog veće refrakcije optičkih članova oka.

Svetlost prolazi kroz oko kroz nekoliko struktura, od kojih se svaka odlikuje svojim prelamanjem. Ove refrakcione greške mogu biti uzrokovane nekoliko, kao što su:

• položaj elemenata očnog sistema koji prelamaju svetlost
• netačna zakrivljenost površine preloma
• položaj krhkog sistema je iskošen (nepravilno postavljanje sočiva ili mrežnjače)
• loš indeks loma
• odsustvo elementa iz krhkog sistema, kao što je afakija, odnosno odsustvo sočiva u oku

Svetlosni zraci prolaze kroz nekoliko struktura i svaka ima svoj indeks prelamanja

U većini slučajeva miopija uzrokuje produženje očne jabučice. Kao rezultat, zraci svetlosti se spajaju ispred mrežnjače, slika je izvan fokusa, zamagljena. A posebno kada se gleda u daljinu.

Kratkovidnost se razvija na genetskoj osnovi. Ali na kvalitet vida mogu uticati i drugi faktori.

Najčešći faktori koji utiču na kvalitet vida uključuju:

• genetika i naslednost
• loša ishrana
• očne bolesti kao što su

  • oboljenje rožnjače ili sočiva
  • katarakta
•  druge bolesti

  • dijabetes i dijabetička retinopatija

• povećano naprezanje očiju
  • često čitanje
  • loši uslovi osvetljenja pri čitanju
  • dugotrajan rad iza displeja (računar, monitor, televizor)
• zarazne bolesti
• faktori životne sredine

Dakle, simptom miopije je oštećen vid prilikom gledanja udaljenijih predmeta. Čovek dobro vidi bliske predmete, ume da čita. Međutim, kako se rastojanje povećava, sposobnost očiju da naglo pogoršava.

Oči imaju problema sa fokusiranjem na udaljenije objekte. Oni su tada zamagljeni i izvan fokusa. Kod osoba sa miopijom moguće je uočiti:

• žmirkajući gledajući u daljinu, odnosno žmireći
• ne vidi šta se dešava u daljini
• ne prepoznaje poznate ljude
• sedeći blizu računara ili televizora
• piše i čita bliže svesci, knjizi - nos na papiru
• gledajući predmete izbliza

Na samu udaljenost utiče stepen vizuelne greške. Simptomi kao što su glavobolja i zamor očiju takođe se javljaju kod ljudi. Oči su suzne, crvene su. Udaljenost zamućenja zavisi od stepena miopije.

Tabela prikazuje podelu miopije prema broju dioptrija

Termin miopija potiče od grčkog miein, što znači izbliza, škilji i ops, tj. oko.

Kod dece se vid obično postepeno pogoršava, što dete tokom prvih godina možda ne primeti i ne prepozna odmah. Ako se sumnja na poteškoće, najbolje je pregled kod oftalmologa. Rana dijagnoza otkriva probleme sa vidom i njihove uzroke.

Da li ste čuli za noćnu kratkovidnost?

Noćna kratkovidnost je kada su problemi sa vidom uzrokovani smanjenim svetlom ili zatamnjenjem. Njegov uzrok nije u potpunosti shvaćen. Međutim, to je razlog pada radne sposobnosti i performansi nekih poslova.

Takođe ima poteškoća u vožnji u sumrak i u mraku.

Bolest dijagnostikuje oftalmolog na osnovu stručnog oftalmološkog pregleda. Ispituje se oštrina vida. Prvo se oštrina vida testira za svako oko posebno, odvojeno, a kasnije oštrina vida zajedno za oba oka.

Takođe deo pregleda je i merenje tzv. minimalni ugao rezolucije. Prilikom merenja ugla pod kojim je oko još uvek u stanju da opazi dve odvojene tačke kao dve, a ne kao konvergentne, što je tipično za zamućeni vid.

U pregledu se koristi i cikloplegija, što je privremeno ukidanje smeštajnih svojstava oka. Koriste se midrijatici. Za ispitivanje se koriste i automatski refraktometri. Za vrlo malu decu lekari takođe imaju na raspolaganju ručne uređaje. Izvodi se retinoskopija ravnog ogledala.

Naravno, pregled očiju je takođe važan za ranu dijagnozu i naknadni tretman. Tokom pregleda važna je i istorija bolesti. Diferencijalna dijagnoza ima za cilj da otkrije druge uzroke oštećenog vida.

SAVET: Članak o simptomima oštećenja vida.

I stopa simptoma i tok bolesti zavise od njenog oblika. Na primer, u školi, odnosno statička miopija, simptomi se obično javljaju u 6. godini života. Međutim, razvoj traje i tokom puberteta.

Oštećenje vida sporije napreduje. Posle toga, razvoj ove vrste miopije prestaje nakon završetka rasta. Obično je potrebna stopa kompenzacije dioptrije u opsegu od 5 - 6 D.

U kasnom obliku miopije, problemi se obično javljaju posle 18. godine. Međutim, potreba za korekcijom dioptrije nije veća od 3 D. Progresivni oblik ima lošiji tok. Takođe se naziva patološkom ili malignom kratkovidnošću.

Progresivna miopija se pojavljuje u prvoj godini života. I razvija se tokom života. Tokom rasta može dostići i do -20 D. Problem ove vrste je taj što mrežnjača često atrofira i degeneriše. Rizik je odvajanje mrežnjače ili stvaranje pukotina.