Kardiogeni šok: Koji su njegovi uzroci i simptomi? + Lečenje

Kardiogeni šok je ozbiljna komplikacija nekih kardiovaskularnih bolesti. Zahvaljujući savremenom vremenu i efikasnom lečenju, ne javlja se tako često. Međutim, ako se lečenje zapostavi ili odloži, ono se završava smrću.

Šta je kardiogeni šok i šta zapravo znači reč šok?

Šta reč ŠOK znači sa medicinske tačke gledišta?

Šok.

U većini slučajeva koristimo ovu reč za označavanje različitih mentalnih reakcija. Na primer, stresno ili iznenađujuće.

Međutim, sa medicinske tačke gledišta, ima sasvim drugo značenje.

Definicije šoka su različite:

Šok je životno opasno stanje kada se dogodi perfuzija tkiva i organa. Ako se ne leče, organi (njihove funkcije) i sistem organa postepeno otkazuju. Utiče na vitalne organe kao što su mozak, srce, pluća ili bubrezi.

Ili ...

Šok je razlika između telesnih potreba i zaliha kiseonika ili hranljivih sastojaka.

Ali i...

Šok je akutna (iznenadna), ili čak subakutna, promena mikrocirkulacije i makrocirkulacije, koja se manifestuje smanjenjem protoka krvi u tkivima i organima. U ćelijama nema dovoljno kiseonika, ovo stanje se naziva hipoksija i u njima se akumuliraju toksični metabolički proizvodi.

Napreduje do neispravnosti ćelija, organa i celih organskih sistema. Ako se ne leči, dolazi do ireverzibilnih, odnosno nepovratnih oštećenja organa kao što su mozak, srce, pluća ili bubrega i jetre.

Zašto nastaje šok?

Razlozi za to mogu biti različiti. Primeri su velika spoljna krvarenja, unutrašnja krvarenja, prelomi, gastrointestinalne bolesti, dugotrajna dijareja, povraćanje i dehidracija, kao i srčani i alergijske reakcije.

Prema uzroku nastanka, šok je dalje podeljen.

Tabela prikazuje distribuciju šoka po uzroku:

Faze šoka

Šok ima nekoliko faza. Ne javlja se odmah u smrtnom obliku. Međutim, brz i efikasan tretman sprečiće prelazak na njegov ireverzibilni deo. Znamo fazu kompenzacije, dekompenzacije i nepovratnu fazu.

Faze šoka u tabeli:

Koji su simptomi šoka?

Šok se manifestuje u nekoliko delova ljudskog tela. Promene započinju postepeno, a ako se ne leči, javlja se takozvana multiorganska insuficijencija, koja se naziva i MODS - sindrom multiorganske disfunkcije. Na kraju do smrti pogođene osobe.

Ono što možemo posmatrati u šoku:

• disanje i pluća
  • respiratorno ubrzanje - tahipneja
  • smanjeni protok krvi u plućima dovodi do njihovog oštećenja, šok pluća do respiratorne insuficijencije
• srce i kardiovaskularni sistem
  • ubrzanje srčane aktivnosti - tahikardija
  • ubrzani puls koji je plitak
  • posle toga filamentozni puls, kada je opipljiv puls teško osetljiv i slab
  • do nematerijalnog pulsa
  • aritmije kod srčane insuficijencije
  • nizak krvni pritisak
  • posledično na nemerljiv krvni pritisak
• promene na koži
  • bledilo
  • do cijanoze, odnosno plave boje kože prstiju, usana, nosa, ušiju, sluzokože usne šupljine
  • povećano znojenje
  • hladan znoj
  • hladni ekstremiteti
  • hladna koža
• neuro-mentalne promene i mozak
  • nemir
  • konfuzija
  • strah od smrti
  • apatija
  • pospanost - somnolencija
  • poremećaj svesti, nesvestica - koma
  • može se razviti moždani infarkt, tj. moždani udar zbog beskrvnosti
• bubrezi - do smanjenog protoka krvi dolazi zbog:
  • smanjenje proizvodnje urina - oligurija
  • da zaustavi mokrenje, proizvodnju urina - anurija
  • ako ishemija bubrega traje više od 90 minuta - dolazi do otkazivanja bubrega - šok bubrega
• jetra - smanjen protok i funkcija krvi
  • curenje toksičnih supstanci u krv
  • može se javiti žutica, odnosno žutilo kože i žuto belo belo oko

Možda smo čuli za izraze kao što su mere protiv šoka ili položaj u toku šoka (u položaju ležeći na leđima - podizanje donjih udova iznad ravni, na oko 30 cm iznad prostirke). Međutim, lečenje šoka je složeno, komplikovano i zavisi od osnovnog uzroka.

Neophodno je i veoma važno da se terapija daje na vreme i bez odlaganja.
U suprotnom, šok prelazi u nepovratnu fazu i nastupa smrt.

Kardiogeni šok je ...

Definisan kao:

Status kritičnog smanjenja protoka krvi u tkivima, organima i organskim sistemima zbog smanjenog srčanog volumena.

Ne dolazi do smanjenja zapremine cirkulišuće krvi, kao što je slučaj sa krvarenjem.

Srce otkazuje kao pumpa.

Za procenu kardiogenog šoka koriste se sledeći kriterijumi:

1. sistolni krvni pritisak je manji od 90 mmHg tokom najmanje 30 minuta
   • ili je potrebna upotreba vazopresora
   • za konačnu vrednost veću od sTK 90 mmHg
   • na vrednosti krvnog pritiska u jasnoj tabeli
2. zastoj krvi je povezan iza leve komore
   • krvni pritisak u plućima raste
   • rizik od plućnog edema
3. smanjenje snabdevanja krvlju tkiva i organa kada se javi najmanje jedan od sledećih simptoma:
   • hladna i znojna koža
   • oligurija, smanjujući tako izlaz urina
   • promena psihe
   • povećana vrednost laktata - metaboličkog proizvoda

Javlja se u oko 4 - 9% slučajeva akutnog infarkta miokarda.
Izveštava se da je smrtnost u prva 4 sata 20-35%.
Posle toga, rizik se povećava na 40-60%.
Ako se pojavi aritmija 80%.
Neuspešno lečenje 100%.

Rizik od smrti povećava se u starosti, oštećenju mozga usled beskrvnosti, teškom sistolnom poremećaju leve komore, bubrežnoj insuficijenciji ili visokom nivou laktata.

Kardiogeni šok je uzrokovan različitim uzrocima. Tada srce otkaže kao pumpa. Srce nije u stanju da telo opskrbi sa dovoljno krvi.

Krv je nosilac kiseonika i hranljivih sastojaka. Da bi ušlo u ceo organizam, srce ga mora pumpati.

Ćelije, tkiva, organi i celi organski sistemi su neoksigenirani, ishemični, nemaju hranljive materije za rad i akumuliraju isparenja, odnosno toksične supstance, metabolizam.

Najčešći uzroci kardiogenog šoka su:

1. najčešće kod infarkta srčanog mišića
   • 80% svih u akutnom infarktu leve komore
   • infarkt velikog obima - zahvaća 40% ili više leve komore
   • infarkt desne komore
2. otkazivanje srca
   • akutna dekompenzacija hronične srčane insuficijencije
   • ili akutno uzrokovane iz drugog razloga
3. mehanička komplikacija, na primer kod:
   • Mitralna regurgitacija - defekt ventila, aortna insuficijencija
   • oštećenje interventrikularnog septuma
   • ruptura zida srca
4. teška srčana nepravilnost - maligna aritmija
5. miokarditis - zapaljenje srčanog mišića
6. endokarditis - zapaljenje endokarda - unutrašnje sluznice srca
7. kardiomiopatija
8. kontuzija srca - u slučaju povreda
9. opstrukcija kod raka
10. masivna plućna embolija
11. disekcija aorte
12. tamponada srca
13. intoksikacija lekovima (beta blokatori, blokatori kalcijumovih kanala)

Šok uopšte ima svoje simptome, koje predstavljamo u prvom delu članka.

Simptomi kardiogenog šoka ukratko:

• koža je bleda čak do boje mermera
• je povezan sa cijanozom, odnosno plavom bojom prstiju, usana
• hladna koža
• hladan znoj
• ubrzan rad srca
• do aritmije
• ubrzano disanje
• plućna hipertenzija - povećani pritisak u plućnom krvotoku
  • naknadno dolazi do otoka pluća
  • hrskanje i žuborenje se čuje pod stetoskopom
  • kasnije i na daljinu
  • suv kašalj, kasnije iskašljavanje ružičaste pene
  • preopterećenje desne komore i obostrano zatajenje srca
• otežano disanje, osećaj gušenja
• nizak krvni pritisak
• bol u grudima, srčani udar
• povećano punjenje vratnih vena u slučaju srčane insuficijencije
• mentalne promene i aktivnost mozga
• mentálne zmeny a mozgová činnosť
  • umor
  • nemir
  • konfuzija
  • anksioznost
  • strah od smrti
  • poremećaj svesti, nesvestica, koma
• smanjenje proizvodnje urina - oligurija

Faktori kao što su starost preko 70 godina, dijabetes, koronarna bolest srca takođe pogoršavaju rizik i početak problema.

Dijagnoza je veoma važna. Mora biti blagovremeno i brzo. Važno je otkriti osnovni uzrok. Zatim dolazi poseban tretman.

U početnoj fazi se procenjuje celokupno stanje osobe, osnovna istorija. Procenjuju se fiziološke funkcije kao što su krvni pritisak, puls i njegova pravilnost, kao i kvalitet krvi ili zasićenje kiseonikom. Čuje se disanje i srčana aktivnost.

Takođe se procenjuje stanje kože, njena boja i prisustvo prekomernog znojenja.

EKG je takođe važan za otkrivanje srčanog udara, maligne aritmije.

Nastavljam u skladu sa povezanim poteškoćama. Prebolnička faza mora biti brza uz blagovremeno započinjanje lečenja.

U bolnici se dopunjuju laboratorijski testovi krvi i biohemija. Ali takođe i ECHO.

Diferencijalna dijagnoza nakon i nakon stabilizacije pacijenta traži uzrok problema. U ovom slučaju mogu se dodati i rendgen, SONO, CT ili MRI.

Koronarna angiografija i reperfuzijska terapija su indikovani za bolove u grudima i pozitivan EKG.

Kurs zavisi od osnovnog uzroka i stepena oštećenja funkcije srca. Što se početni problem pre izleči, to je manji rizik od komplikacija, a time i kardiogenog šoka.

Tok bolesti može biti blaži. Dekompenzacija se javlja nakon dužeg vremena bez lečenja. Kada ima dovoljno vremena za bolničko lečenje, sprečava se šok.

Međutim, naprotiv, dolazi i do iznenadne dekompenzacije i oštrog, brzog toka sa vremenskim horizontom u roku od nekoliko minuta.

Izvešteno je da je kardiogeni šok najteži od svih šokova sa visokom stopom smrtnosti.

Stoga je teško, ako ne i nemoguće komentarisati kurs uopšte. Potrebna je procena konkretnog slučaja i specifičnog uzroka, što može dovesti do dekompenzacije celokupnog zdravstvenog stanja i rezultirati kardiogenim šokom.

U slučaju poteškoća, rani stručni pregled je uvek bolji od kasnog i neefikasnog lečenja, što može dovesti do smrti u slučaju bilo kakvog šoka.