Divertikuloza i divertikulitis: Koji su njeni uzroci i simptomi? + Lečenje

Divertikuloza je bolest kod koje je ispupčenje crevnog zida ili drugog šupljeg organa ili dela creva prisutno u debelom crevu. Ovo se naziva divertikulum.

U crevima se može stvoriti jedan ili više divertikula. Mogu se razviti u bilo kom delu. Međutim, najčešće je u debelom crevu i u njegovom levom delu, pre prelaska u rektum, odnosno u sigmoidnom procesu.

Divertikulum je podeljen na:

• pravi divertikulum, koji sadrži sve slojeve crevnog zida
• lažni ili čak pseudodivertikulum koji formira samo neke od slojeva crevnog zida

Desni divertikulum je retkost. U većini slučajeva to je lažni, odnosno pseudodivertikulum. Uzimanje dela zida debelog creva lukova kroz oslabljeni sloj mišića.

Druga oznaka ove bolesti je divertikularna bolest ili divertikuloza debelog creva, odnosno debelog creva.
Bolest ima različite faze. Na primer, asimptomatska faza, odnosno bez simptoma. Takođe se naziva nekomplikovanom asimptomatskom divertikulozom.

Drugi primer je komplikovana simptomatska divertikuloza. Prva pomenuta divertikuloza se u većini slučajeva može slučajno otkriti tokom pregleda creva.
Komplikacije divertikuloze mogu da uključuju različite poteškoće, kao što su:

• dugotrajni bolovi u trbuhu, posebno u levom minskom kvadrantu
• krvarenje
• akutni divertikulitis
• poremećaji pražnjenja
• porast telesne temperature
• povraćanje

Komplikacija divertikuloze u ovom slučaju je akutni levostrani divertikulitis. Nekomplikovani divertikulitis karakteriše zapaljenje divertikuluma kada nije perforiran, odnosno puknut. Komplikovani divertikulitis prati perforacija, odnosno ruptura crevnog zida.

Posle toga se formira apsces ili fistula.

Apsces je ograničeni zapaljenski depozit. Fistula je patološka veza creva sa drugim susednim organom, često povezujući crevo sa bešikom. Sa ponovljenim upalom može doći do stenoze, odnosno suženja do začepljenja, odnosno začepljenja creva.

Ljudi mlađi od 30 godina češće se susreću sa divertikulozom. Njegova incidenca posle 40. godine iznosi oko 10%, dok je kod osoba starijih od 60 godina 50%. U dobi starijoj od 80 godina, njegova incidencija je blizu 100 procenata. I bez obzira na pol. Divertikulum se može razviti u jednjaku, želucu ili tankom crevu. Najčešće, međutim, u debelom crevu i njegovom sigmoidnom delu.

Izveštava se da je približno 25% slučajeva divertikuloze komplikovano akutnim divertikulitisom.

Debelo crevo i njegovi delovi

Za debelo crevo se stručno koristi latinski naziv, dakle i intestinum crassum ili jednostavno kolon.
Produžetak je tankog creva i može biti dug oko 1,5 metara. U sluznici debelog creva ne dolazi do proizvodnje, odnosno stvaranja novih supstanci. Služi uglavnom za reapsorpciju, odnosno apsorpciju vode.

Širina debelog creva je u rasponu od oko 4 - 8 cm.

Nesvareni ostaci hrane, žučni pigmenti, oljuštene ćelije iz viših delova trakta, kao i voda, izlaze iz tankog creva. Posle toga, na ovaj sadržaj (chymus) utiče crevna fermentacija i truljenje bakterija. Dalje se raspada dok se ne pretvori u izmet.

Ovim postupkom nastaju crevni gasovi poput metana, ugljen-dioksida, amonijaka i, na primer, fenola.

SAVET: Da li znate kako da prepoznate upalu slepog creva?

Tabela prikazuje delove debelog creva po redosledu:

Divertikulum je šupljina u zidu creva. Najčešće je deo crevnog zida zasvođen kroz oslabljeni mišić. Ovo se posebno dešava u dršci u obliku slova S. Zašto se te izbočine formiraju nije potpuno razumljivo.

Smatra se da je glavni uzrok oslabljeni crevni sloj i povećan pritisak u njemu. To uključuje, na primer, područje ulaska krvnih sudova kroz crevni zid, ali i prostor između snopova mišića. Faktori rizika za divertikule uključuju:

• povećan pritisak u crevima zbog jake stolice ili zatvora
• slabljenje crevnog zida, posebno njegovog mišićnog sloja
• starije osobe, preko 40 godina
• nedostatak vlakana u ishrani, a samim tim i otežano pražnjenje creva

Divertikuloza se često, u 25 procenata, pretoči u akutni divertikulitis. Ovo je zapaljenje divertikula. Ovo se može odvijati nekomplikovano sve dok crevni zid nije oštećen. Međutim, u težem slučaju radi se o komplikovanom divertikulitisu.

Karakteriše ga perforacija (provaljivanje) crevnog zida.

Pored perforacije creva, može se javiti i apsces ili fistula. Stenoza (sužavanje) do začepljenja (opstrukcije) creva rezultat je ponavljajućeg zapaljenja. Uzrok zapaljenske komplikacije nije tačno jasan. Na prvom mestu, objašnjeno je kao međusobna igra:

1. abnormalni crevni zid
2. smanjen motilitet, odnosno pokretljivost creva
3. povećan crevni pritisak
4. poremećaj crevne mikroflore

Na razvoj divertikuloze i divertikulitisa dalje utiču:

• način života, nedostatak vežbanja
• pušenje
• alkohol
• gojaznost
• diete
• lekovi kao što su kortikoidi, hemoterapeutici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi

U razvijenim zemljama veća učestalost divertikuloze uglavnom se pripisuje netačnom sastavu ishrane. Iako sadrži manje povrća, voća, žitarica i više mesa. Dakle, nizak sadržaj vlakana. Kao rezultat, javlja se zatvor, ali i otežano, naporno pražnjenje stolice.

Divertikuloza je u većini slučajeva asimptomatska. I tako nema manifestacije.
Ovo se naziva nekomplikovanom asimptomatskom divertikulozom.

Međutim, približno 25% slučajeva napreduje do komplikovane simptomatske divertikuloze.

Komplikacija je akutni levostrani divertikulitis. Dalje se deli na nekomplikovane i komplikovane. I shodno tome, postoje i drugi simptomi. Kada se ne komplikuje, dolazi do upale jednog ili više divertikula.

A crevni zid nije oštećen.

Komplikovani oblik karakteriše poremećaj, odnosno perforacija crevnog zida. U drugom slučaju se javlja apsces ili fistula. Nakon zarastanja i čišćenja, takođe se ponavljaju zapaljenja koja mogu prouzrokovati suženje (stenozu) ili čak crevnu opstrukciju.

To rezultira akutnim trbušnim događajem.

Simptomi uključuju:

• osećaj ukočenosti stomaka
• grčevi ,bolovi u trbuhu, posebno u donjem levom delu, mogu da zrače u prepone ili leđa
• pogoršanje bola pri kretanju
• povećana osetljivost tokom palpacije
• poremećaj pražnjenja, koji može izazvati zatvor ili čak dijareju
• osećaj sitosti
• nadimanje
• porast telesne temperature, drhtavica, a samim tim i jeza
• povraćanje
• krvarenje i pronalazak sveže krvi u stolici naziva se enterora
• teškoće se znatno pogoršavaju kada pukne divertikulum i sadržaj creva se isprazni u trbušnu šupljinu
• rizik od upale peritoneuma - peritonitis, koji ugrožava zdravlje i život ljudi
  • jaki bolovi u stomaku
  • tvrd, pločasti trbuh
  • zaustavljanje izlaza gasova
  • hladan znoj
  • groznica
  • ubrzan rad srca i ubrzana brzina disanja
  • smanjenje krvnog pritiska i razvoj šoka
  • rizik od smrti

Izveštava se da je učestalost divertikulitisa od 10 do 30 procenata slučajeva divertikuloze. Vrlo često se pronađe fistula, odnosno patološka veza creva sa drugim organom. A to kod 4 - 20% slučajeva. Dolazi do oštečenja zida creva u susedni organ, najčešće u bešiku.

65% fistula je između creva i bešike
25% je veza creva sa vaginom
3% sa matericom
i retko,  oko 1% predstavlja crevnu fistulu sa kožom.

Dijagnoza zavisi od prisutnih simptoma. Zbog činjenice da je divertikuloza asimptomatska, dijagnoza je obično slučajna tokom crevnog pregleda. U slučaju akutnog divertikulitisa, dijagnoza se oslanja na kliničku sliku, fizički pregled i istoriju bolesti.

Naknadno se rade i laboratorijski testovi krvi. Povećava se nivo belih krvnih zrnaca, a takođe i CRP. Nivo CRP u serumu je viši od 50 mg / litar. Metode snimanja uključuju USG, CT ili MRI. Kolonoskopija se ne preporučuje u akutnoj fazi divertikulitisa, posebno zbog rizika od komplikacija.

Naravno, na pojavu simptoma i težinu problema utiče pojava komplikacija. Važno je isključiti druge zapaljenske bolesti creva koje mogu imati slične simptome. U svakom slučaju, stručni pregled i rana dijagnoza divertikulitisa su veoma važni.

Prisustvo divertikuluma ne mora biti dokazano spolja. U slučaju komplikacija postoji osećaj otvrdnjavanja do bolova u stomaku. Od početka postoji i osećaj sitosti i nadutosti.

Najčešći lokalitet za nastanak divertikula je sigmoidna petlja debelog creva koja se nalazi u donjem levom kvadrantu stomaka. A od toga i područje na kome postoji bol ili iritacija na dodir.

Bol je grčevit, intenzivan. Njeno kretanje pogoršava. Teškoće su praćene poremećajem pražnjenja, u vidu zatvora ili dijareje. Poteškoće kod divertikulitisa takođe zavise od njegovog obima. Bol i drugi simptomi povećavaju se puknućem divertikuluma. Posle toga mogu se javiti peritonitis i akutni trbušni događaj.

Alternativno, formira se apsces, koji je ograničeni inflamatorni talog koji može biti opipljiv spolja. Druga vrsta komplikacija je patološka veza susednih organa sa crevima.

To zauzvrat rezultira povezanim komplikacijama. Krvarenje u creva se takođe javlja kod ove bolesti. Ovo karakteriše prisustvo sveže krvi u stolici.

U slučaju čestih recidiva, recidiva, upala, može doći do suženja creva do njegove začepljenja. Naravno, ako poteškoće potraju, traženje stručne pomoći i blagovremeno lečenje je izuzetno važno.

Šta se preporučuje za divertikulozu?

Kod ove bolesti je takođe važno sprečiti nastanak poteškoća i ponavljajuće upale. Promena je promena načina života, fizičke aktivnosti i promena prehrambenih navika, naravno uz promenu sadržaja jelovnika.

Preporuke za divertikulozu u preglednoj tabeli