Bolesti srednjeg uha

Bolesti srednjeg uha pogađaju gotovo svaki deo uha, bilo da je u pitanju bubna opna, ušne kockice ili mišići srednjeg uva. Slušne kockice se sastoje od lanca od tri male kockice koje se nazivaju čekić, gležanj i stremen. Srednje uvo može biti zahvaćeno inflamatornim ili negnojnim oboljenjima, ali i problemima sa polipima u ovoj oblasti, ili su mnogi problemi odgovornost Eustahijeve tube, a neki su i direktno povezani sa njom.

Srednje uvo se sastoji od nekoliko delova. Od spoljašnjeg uva je odvojena bubnom opnom, koja je tanka opna, kao i bubnom šupljinom koja je ispunjena vazduhom i izvija se unazad. Odmah iza bubnja nalaze se tri uzastopne slušne kocke, i to čekić, nakovanj i uzengija, koje su spojene sa bubnjem i smeštene u bubanjsku šupljinu. Ploča uzengije dodiruje ovalni prozor na unutrašnjem uhu i tako ove kocke prenose zvuk iz srednjeg uva u unutrašnje uvo.

Eustahijeva cev se dovodi do srednjeg uva iz donjeg dela, koja povezuje šupljinu i prostor srednjeg uva sa nazofarinksom i obezbeđuje održavanje i ravnotežu pritiska u srednjem uvu u odnosu na atmosferski pritisak. Istovremeno, u srednjem uhu postoje mišići, tačnije zatezač bubne opne i mišić uzengija. Zatezač bubnja je pričvršćen za čekić i njegov zadatak je da zategne bubanj. Mišić uzengija je pričvršćen za stremen i učvršćuje svoju ploču u ovalnom prozoru.

Negnojni otitis srednjeg uha

Srednje uvo je deo uha koji formira sistem ispunjenih šupljina koje su obložene sluzokožom. Njegova funkcija je da pretvara zvuk u vibracije, što se dešava u bubnju, a zatim se vibracije prenose na unutrašnje uvo pomoću slušnih kockica. Ova sposobnost je narušena, na primer, negnojnim upalama bilo akutnog ili hroničnog tipa. To uključuje miringitis, seroznu upalu, upalu sekreta ili akutni i subakutni otitis različitih vrsta.

Akutne i subaktune negnojne upale u srednjem uvu mogu imati alergijski uzrok, ali i mukoidne, sangivolentne ili seromucinozne. Pored toga, negnojne upale obuhvataju hronični serozni otitis srednjeg uha, produženi tubotimpanični katar, hronična mukoidna upale srednjeg uha i različita hronična ne-gnojna upale. Najčešća zapaljenja koja uglavnom pogađaju decu, ali naravno ne samo ona, su akutna upala srednjeg uha i miringitis.

Miringitis je virusno zapaljenje srednjeg uva koje ima akutni oblik i zahvata bubnu opnu u srednjem uhu. Najčešće je uzrokovana progresivnom infekcijom difuznog zapaljenja ušnog kanala, odnosno ova upala dospeva ovde iz spoljašnjeg dela uva. Postoji blagi otok i povećanje bubne opne i njeno crvenilo, ali ne i svod. Zapaljenje uključuje i patološku sekreciju, koja nije gnojna. Upala obično nije bolna i manifestuje se gubitkom sluha.

Ova upala je najčešća kod dece mlađe od 5 godina i lečenje je lokalno, a obično u roku od nedelju dana zapaljenje treba da se smiri pravilnim lečenjem i jednostavnim tokom bez većih problema i posledica. Međutim, problem je oblik miringitisa uzrokovan mikrobom Micoplasma pneumoniae, kada mikroorganizam uđe u bubnu opnu iz unutrašnjosti Eustahijeve tube. Ovaj oblik upale je teži i veoma bolan.

Akutni i subakutni oblici upale srednjeg uha su takođe veoma česta inflamatorna bolest, a takva zapaljenja mogu biti praćena sekrecijom različitih vrsta, kao što su serozni ili sekret. Obično su to inflamatorne upale uzrokovane uglavnom respiratornim virusima, adenovirusima, virusima gripa A ili B i drugim vrstama virusa koji mogu da uđu u srednje uvo i iz spoljašnje i iz unutrašnje sredine. Tehnički, takva upala se naziva bolest plavog jezika.

Ovakve upale se javljaju tokom cele godine i najčešće su kod dece mlađe od 2 godine, ali naravno i kod odraslih. Najčešće se manifestuju bolom u uhu, povišenom temperaturom ili temperaturom i peckanjem u uhu, posebno kod dece. Akutne i subakutne forme karakteriše brza pojava simptoma, posebno noću. Nasuprot tome, kod hroničnih oblika zapaljenja, koje se često ponavljaju, nema temperature i povišene temperature, a simptom je prilično svrab i peckanje u uhu.

Gnojne i druge upale u srednjem uhu

Srednje uho, bilo da se radi o sluzokoži, bubnoj opni ili drugim delovima, takođe može biti zahvaćeno gnojnim i drugim upalama, bilo da je akutni gnojni otitis srednjeg uha, gnojni oblik miringitisa, hronični tubotimpanični gnojni otitis srednjeg uha, benigna duga gnojna upala, dugačka tubularna upala. aticoantralno gnojno zapaljenje umerene, produžene aticoantralne bolesti ili nespecificirane akutne i hronične upale nespecificiranog tipa.

Bakterijski gnojni miringitis izazivaju bakterije koje su dospele u srednje uvo iz gornjih disajnih puteva, a u ovom slučaju se radi o veoma bolnoj upali pri kojoj se formira gnoj i on najčešće otiče kroz Eustahijevu tubu, ili gnoj otiče kroz bubna opna. Može spontano da pukne ili se izvrši paracenteza, što je specifična procedura koju izvodi lekar specijalista ORL i omogućava da se gnoj iscuri probijanjem bubnja.

Dok miringitis zahvata bubnu opnu, sluznica unutrašnjeg uva je zahvaćena klasičnim akutnim i hroničnim otitisom srednjeg uha bakterijskog porekla. Takvu upalu mogu izazvati steptokoki, ali i hemofili, morakseli ili turicele, koje su posebne bakterije u obliku štapića. Bakterije mogu ući u srednji deo uva kada je bubna opna povređena, ili češće iz gornjih disajnih puteva, ili krvotokom ili, veoma retko, iz unutrašnjeg lavirinta.

U akutnom obliku, bolest napreduje relativno brzo i simptomi obično počinju u roku od 24 sata. Zapaljenje je najčešće obostrano i stvara gnoj, koji se nakuplja u srednjem uhu i u zapaljenom području. Nakon toga, postoji oštar bol, osećaj ležanja u uhu, osoba može doživeti i pulsirajući bol. U slučaju subakutnog oblika, pojava simptoma je još brža. Jedini efikasan tretman je oslobađanje gnoja i antibiotici.

U hroničnoj formi, simptomi su manje intenzivni, nema temperature ili intenzivnog bola, na primer, a osobu boli ili svrbi uho, ili može da čuje buku i druge zvukove. Takođe, hronično zapaljenje može biti povezano sa proizvodnjom gnoja, ali je manje uobičajeno od akutnog upale srednjeg uha koji utiče na srednje uvo. Međutim, najčešće se luče tečnosti osim gnoja, posebno kod dugotrajnije infekcije virusnog porekla.

Problemi sa slušnom cevi srednjeg uha

Slušna cev, koja se naziva i Eustahijeva cev, ima veliki uticaj na bolesti srednjeg uva. Ovo direktno povezuje nazofarinks sa srednjim uhom i ima nekoliko funkcija. S jedne strane, ima zaštitnu funkciju, sprečavajući prenošenje infekcija iz srednjeg uva u usnu duplju. Istovremeno, balansira pritisak između srednjeg uha i spoljašnje sredine, jer je obično zatvoreno, ali se pri naglim promenama nakratko otvara. Takođe omogućava da se sekrecija smanji od srednjeg uha do nazofarinksa.

Čak i tipična i uobičajena upala srednjeg uha može biti povezana sa problemima Eustahijeve tube. U ovom slučaju, infekcija se širila u ovom pravcu ili, obrnuto, zatvaranje Eustahijeve cevi izazvalo je infekciju u srednjem uhu. Zatvaranje slušne cevi je veoma nepovoljno, na primer nastaje kada se sama cev inficira, ili kada tumor nazofarinksa otekne ili uraste u svoj prostor i tako nastane trajna opstrukcija.

Istovremeno, međutim, postoji i problem prekomerne otvorenosti cevi, s obzirom na povećan rizik od infekcije kod infekcija gornjih disajnih puteva ili gripa. Ako se usled patoloških promena na zidovima cevi ili kao posledica hormonske ili radiološke terapije javlja često otvaranje, na primer tokom fizičke aktivnosti tela, infekcija se prenosi na srednje uvo. Istovremeno, Eustahijeva cev čak i ne obavlja funkciju izjednačavanja pritiska, što se manifestuje osećajem pritiska direktno u uhu.

Holesteatomi u srednjem uhu

Holesteatomi su cistične formacije koje se mogu naći u spoljašnjem uhu, ali su ponekad moguće i u sredini uha. To su ciste koje se spolja ponašaju kao tumori, ali nisu pravi tumori. Ove ciste se uvećavaju nanošenjem slojeva oguljenih epitelnih ćelija na njih. Prvobitno, holesteatom se razvija u spoljašnjem uhu, gde njegovi slojevi formiraju skvamozni epitel kože, ali ova bolest može prodreti i u srednje uvo.

U gorim slučajevima, ova formacija se ne povećava samo dodavanjem dodatnih slojeva, već u srednjem uhu može aktivirati ćelije koje specifičnim enzimom razgrađuju okolne kosti srednjeg uva i tako postaju deo holesteatoma i zapaljenje ovih kostiju. Holesteatom može imati nekoliko oblika, bilo primarni, genoinski ili sekundarni oblik, što je najčešći tip ciste. Istovremeno, ova cista je često povezana sa hroničnim gnojnim zapaljenjem u srednjem uhu.

Holesteatom se najčešće manifestuje poremećajima sluha, kao i tinitusom i dugotrajnim iscedkom iz uha neprijatnog mirisa. Jedini tretman je hirurško uklanjanje cele jedinice, a ako se razviju druge upale, ovaj proces se može suzbiti antibioticima ili kortikoidima u sklopu preoperativnog konzervativnog lečenja. Međutim, definitivno rešenje je hirurško uklanjanje cele inflamatorne lezije i ciste, pa čak i polipa.

Problemi sa bubnom opnom i slušnim koščicama

Na bubnu opnu, koja čini interfejs između srednjeg i spoljašnjeg uva, takođe mogu uticati različiti problemi. Ovo je, na primer, perforacija usled post-inflamatorne ili traumatske perforacije, ili može biti perforacija na tavanu bubne membrane, ivična perforacija ili potpuna perforacija bubne membrane. Sama bubna opna je takođe zahvaćena raznim inflamatornim oboljenjima kao što su akutni ili bulozni maringitis, hronični mariingitis, timpanitis i sl.

Neuobičajene bolesti takođe uključuju timpanosklerozu, diskontinuitet i dislokaciju slušnih koščica, različite abnormalnosti slušnih koščica kao što je ankiloza slušnih koščica ili delimični gubitak kostiju. U uhu mogu biti i polipi, odnosno manje benigne ciste koje ovde mogu izrasti iz drugih okolnih tkiva, ali su to relativno retke bolesti.