Bolesti nepca i usana

Bolesti nepca i usana utiču na sluzokožu usne duplje kao i na unutrašnje i spoljašnje delove usana i mogu biti različite urođene bolesti i poremećaji, kao i stečeni inflamatorni, tumorski ili funkcionalni poremećaji. Ponekad se bolesti drugih delova tela manifestuju u usnoj duplji na sluzokoži ili na usnama, najčešće raznim osipima ili drugim dermatološkim poremećajima.

Usne su ulaz u usnu duplju i poseban vidljivi organ oko usta, koji je formiran od višeslojnog skvamoznog epitela. Obično su veće usne gornje i manje, dok kretanje usana obezbeđuju mišići, tačnije mišićni podizači usana, odnosno oralni kružni mišić. Ovaj mišić takođe povlači donju usnu napred, obavijajući prorez oko usta i čuvajući u usnama. To je vrsta životinjskih mišića. Kao takve, usne imaju nekoliko funkcija, bilo za unos hrane, izraz lica ili artikulaciju govora.

Nepce je deo usne duplje koji formira kost gornje vilice i prekriven je sluzokožom sa strane usne duplje. To je plafon usne duplje i u suštini je septum koji odvaja nosnu šupljinu od usta. Nepce se sastoji od tvrdog prednjeg dela i mekog zadnjeg, koji takođe čine mišići i ligamenti.  Nepce takođe ima nekoliko funkcija, od kojih je najvažnija sprečavanje prodiranja hrane nagore pri gutanju i pomoćna funkcija u stvaranju zvukova.

Stavba podnebia

Nepce predstavlja plafon usne duplje i odvaja usnu duplju od nosne duplje. Prekriven je sluzokožom kao deo sluzokože i kod čoveka se sastoji iz dva dela, tvrdog i mekog nepca. Tvrdo nepce formira sa gornje strane gornja vilica i nalazi se na prednjoj strani, dok je na zadnjoj strani meko nepce gde se nalaze ligamenti i mišići. Nepce ima nekoliko delova.

U tvrdom nepcu mogu se naći plicae palatinae transversae. U srednjem delu nepca nalazi se i uzdužni bedem koji se zove raphae palati i on je ostatak izrasline dve kosti, koje čine gornju klimu u prednjem delu. U srednjem delu nalazi se i papilla incisiva, koja je manji greben, gde je moguće pronaći kap sluzokože u usnoj duplji i dva slepa kanala, koji nemaju značajnu funkciju.

Meko nepce formira pokretna ploča, dok osnovu ploče čini vezivno tkivo za koje se slobodno spajaju mišići mekog nepca  i faringealni ulaz. Površinu na strani usne duplje, čak i u mekom delu nepca, formira sluzokoža koju čini višeslojni epitel, koji sadrži i ukusne pupoljke. Na vrhu, epitel je višeslojan i čini ostrvce skvamoznog višeslojnog epitela.

Na ljudsku klimu mogu uticati razne inflamatorne i neinflamatorne bolesti, na primer, postoje razne patološke formacije, tumori, čirevi, ciste, nakupine umnoženih ćelija, ili postoji zapaljenje koje se prenosi iz okolnih tkiva. Neke bolesti zahvataju samo klimu sluzokože, ali vrlo često i druga tkiva u usnoj duplji, najčešće sluzokožu drugih delova usta, jezika ili desni. To mogu biti i urođene i traumatske i stečene bolesti.

Struktura usana

Usne su poseban organ koji oblaže usnu duplju, koji je bogato inervisan i vaskularno snabdeven, kao upareni organ koji se sastoji od gornje i donje usne. Usne se sastoje od nekoliko vrsta tkiva, pri čemu je najveći volumen poprečnoprugasti zaobljeni oralni mišić. Na površini mišića nalazi se ligamentni deo, a iznad njega epitelni deo. Epitel na površini usne može biti tri vrste, u zavisnosti od toga na kom delu usne se nalazi.

Na spoljnoj strani usne nalazi se višeslojni rogati skvamozni epitel koji sadrži dlake i manje žlezde. Na strani usne duplje, pak, nalazi se neugaoni skvamozni višeslojni epitel, koji sadrži i manje, ovoga puta pljuvačne žlezde u vezivnom tkivu. Na prelazu između ova dva dela usne, koji se naziva i crvena usna, epitel se formira od bogato zagušenih vezivnih papila, koje ovom delu usne daju ovu boju.

Na kožnom delu usne nalazi se tanak sloj kože formiran od slojevitog slojevitog skvamoznog epitela i kožnog adeksa, koji je deo koji sadrži folikule dlake, lojne žlezde i znojne žlezde. U crvenom delu nalaze se nervni završeci i Majsnerova listova, a ovaj deo je bogato inerviran i osetljiv. Sluzokoža usana sadrži i višeslojni skvamozni epitel, kao i retko kolagensko vezivno tkivo, mešane seromucinozne pljuvačne žlezde i poprečnoprugaste mišiće.

Što se tiče raznih bolesti usana, ovde su vrlo često prisutne infektivne i inflamatorne bolesti na spoljašnjem i unutrašnjem delu, ali i razni defekti nastali na osnovu traumatskog uzroka, odnosno povrede poput ugriza ili spoljašnjih i spoljašnjih faktora. Ne izbegavaju se, međutim, ni neka oboljenja vezana za klimu i okolnu sluzokožu usne duplje, a koja mogu nastati kao posledica drugih bolesti i simptomi su multisistemskih bolesti.

Ciste i tumori

Nepce, kao i drugi delovi oralne sluzokože, utiče na nekoliko vrsta cista i tumora. To mogu biti razvojne neoperiodične ciste u ustima, kao što su ciste papile, ili različita tumorska žarišta, maligna ili benigna, koja zahvataju celu usnu duplju globalno. Takva žarišta koja utiču na mukoznu membranu nepca i usta uključuju leukoplakiju, bolesti oralnog epitela koje utiču i na sluzokožu nepca i na jezik.

Najčešći karcinom koji pogađa i sluzokožu klime je rak usne šupljine. Reč je o malignom karcinomu koji može imati mnogo porekla u pušenju, što je značajan faktor rizika za nastanak raka u ustima. Što se klime tiče, više od? slučajevi tumora se nalaze u mekom delu klime, gde tumor često ovde dolazi metastaziranjem iz okolnih tkiva ili okolne sluzokože.

Početni tumor može izgledati kao mrlja ili čir, pa se vrlo lako može potceniti ili potpuno prevideti. Vrlo malo slučajeva je bolno u ranim fazama, od kojih je većina u početku asimptotska. Kasnije, kada se jave bol i, na primer, osećaj stranog tela ili problemi sa govorom ili gutanjem, to je već poodmakla faza, kada su se formirale i metastaze. Što se tiče lečenja, kombinuje hirurške, hemoterapeutske i radiološke oblike.

Relativno opasne su i različite ciste koje se mogu formirati na papilama klime i nastaju uglavnom iz epitelnih tkiva sluzokože. Leukoplakija, koja je vrlo česta na oralnoj sluzokoži, posebno na desni, ali i na klimi ili usnama, na primer, opasna je po tome što može vremenom da razvije tumore. Čak iu ovom slučaju, bolest se prvo manifestuje u bledim naslagama i mrljama, koje se kasnije šire. Najčešći je tzv. nikotinska leukoplakija, takođe uzrokovana pušenjem.

Zapaljenje klime i defekti nepca

Na klimu i sluzokožu klime utiču i razne upale, disfunkcije ili defekti. To su, na primer, granulomski tipovi bolesti kao što su kolofonijski granulom oralne sluzokože, piogeni granulom oralne sluzokože ili verukozni ksantom oralne sluzokože. Jezik kao i oralna sluzokoža takođe mogu biti zahvaćeni oralnom submukoznom fibrozom ili iritantnom hiperplazijom oralne sluzokože. Fokalna oralna mucinoza je bolest koja se ređe javlja i takođe je povezana sa pljuvačnim žlezdama.

Najčešći oblik upale u usnoj duplji je stomatitis. Ova kategorija uključuje, na primer, rekurentne oralne afte, koje se javljaju uglavnom u klimatskim uslovima, ali i neodređeni, ulcerozni ili verikularni stomatitis. Ponekad može doći do apscesa koji izaziva zapaljenje nekrotizirajućeg tkiva koje se akumulira u naslagama na površini oralne sluzokože. Aftozni stomatitis i herpetički stomatitis su najčešće upale u klimatskim uslovima.

U ovom slučaju, ove upale mogu biti višestruke, kao što su hemijska ili mehanička iritacija, virusna ili bakterijska infekcija, ali afte mogu biti i odraz lošeg varenja ili neuhranjenosti, jer je usna duplja usko povezana sa digestivnim traktom. Afte mogu biti i simptom avitaminoze, kada postoji nedostatak ili veoma nizak nivo određenih vitamina, najčešće vitamina B, ili cinka, gvožđa i kalcijuma.

Neke bolesti mogu nastati i od sluzokože jezika, a ujedno su i najčešće inflamatorne bolesti na infektivnoj osnovi. Međutim, na klimu utiču i razne deformacije i defekti, koji su urođene prirode, pri čemu su rascepi najčešći. Ovo je stanje gde gornja vilica i parne kosti klime ne rastu pravilno tokom prenatalnog razvoja, pa se stvara jaz. Ova stanja se već danas mogu relativno uspešno rešavati hirurškim putem.

Inflamatorne i neinflamatorne bolesti usana

Bolesti usana obuhvataju inflamatorne bolesti, neinflamatorne vrste bolesti i različite disfunkcije, strukture i defekte na usnama. Najčešći oblik upale je helitis, koji može biti ugaoni - ugaoni, eksfoliativni i žlezdasti. Pored toga, usne takođe utiču na heilodiniju, heilozu i razne mrlje uzrokovane obrazima i usnama. Neinflamatorne vrste bolesti jasno uključuju različite vrste tumora, kao i defekte kao što su rascep usne i drugi razvojni nedostaci.

Tumori su najčešće maligni i nemaligni tumori, koji se u gotovo svim slučajevima javljaju na donjoj usni, bilo na njenoj spoljašnjoj ili, u većini slučajeva, na unutrašnjoj strani usne. Ponekad ovi tumori utiču i na srodne sluzokože. Najčešće se povezuju sa uticajem spoljašnjih faktora, poput pušenja, ali naravno nastaju i na osnovu urođenih pretpostavki. U ranim fazama mogu izgledati kao rane ili fleke.

Uobičajene inflamatorne bolesti uključuju, na primer, afte, koje pogađaju i oralnu sluzokožu i klimu ili unutrašnjost usana, ali i herpes. To su virusne infekcije koje utiču na kožu i sluzokožu, često sa ponavljajućim upalama koje se stalno vraćaju. U ovom slučaju radi se o zapaljenju izazvanom virusom zaraznog tipa herpesa. Neki virusi izazivaju plikove i čireve, drugi pokazuju crvenilo i upalu pogođenog područja.