Lečenje karcinoma bazalnih ćelija: Kako se leči karcinom bazalnih ćelija?

Cilj lečenja je potpuno uklanjanje tumora bez recidiva, odnosno recidiva.

Međutim, ovaj rizik povećavaju neke histološke karakteristike (karakter infiltracije, skleroza, multifokalnost), centrofacijalna lokalizacija, lokalizacija na ušnoj školjki i u folikulu dlake, veličina tumora preko 6 mm i istorija ranijeg karcinoma bazalnih ćelija.

Da bi se karcinom bazalnih ćelija pravilno lečio, potrebno je:

• histološki tip,
• veličina,
• lokacija,
• prethodni tretman i
• očekivani kozmetički rezultat.

Kod pacijenta to zavisi od:

• starosti,
• fototip kože i
• opšte zdravstveno stanje.

Lečenje se može podeliti na:

• hirurško (ekcizija, kiretaža, kauterizacija, CO2 laser),
• nehirurško (lokalna terapija imikvimodom, 5-fluorouracilom, krioterapija, fotodinamička terapija i radioterapija).

Hirurško lečenje je poželjno za ograničene, neinfiltrirajuće karcinome bazalnih ćelija. Njegova prednost je što dobijamo uzorak za histopatološki pregled.

Nepotpune ekscizije (ekcizije) se javljaju kod 5-17% operisanih.

Nedostaci su:

• gubitak tkiva,
• bolovi,
• ožiljak,
• vreme zarastanja 3-6 nedelja i
• rizik od infekcije.

Većina primarnih BCC se može lako lečiti hirurškim putem, sa stopom recidiva nakon potpune ekstirpacije (uklanjanja) u rasponu od manje od 2% do 8% 5 godina nakon operacije i omogućavajući da se tkivo pregleda histopatološki ili nehirurškim metodama (krioterapija, elektrokoagulacija, PDT, imikvimod tretman ...) prema:

• tip,
• veličine i
• lokalizacija tumora.

BCC sa visokim rizikom od recidiva (ponavljanja) treba agresivnije tretirati.

Rizik od recidiva (ponavljanja) se povećava sa:

• veličina tumora,
• loše definisane ivice,
• agresivni histološki podtip,
• ili prethodni recidivi tumora.

Cilj hirurškog lečenja je uklanjanje klinički evidentnog tumora i njegovo moguće mikroskopsko širenje u okolinu, pa je neophodno ekstirpirati (istrugati) tumor sigurnosnom ivicom.

Nakon toga, vrši se histopatološki pregled u tkivu fiksiranom sa formalinom, ugrađenom u parafin.

Trenutne preporuke ukazuju na sigurnosnu granicu od 3-4 mm za tumore niskog rizika (sporo rastu, manje je verovatno da će metastazirati) i sigurnosnu granicu od 5-15 mm za visokorizične karcinome bazalnih ćelija (agresivniji, brže rastu).

Manje margine od 2 - 3 mm mogu se razmotriti u oblastima gde su mogućnosti rekonstrukcije ograničene - centralno lice, periorbitalna, nos, usne, brada, vilica, preaurikularne i retroaurikularne oblasti.

Zbog lokalizacije karcinoma bazalnih ćelija potrebno je nastaviti sa plastičnom hirurgijom u 80% slučajeva.

Neke ekstenzivne lezije zahtevaju opsežne operacije, kada je takođe potrebno nastaviti sa operacijama sakaćenja (operacije koje izazivaju sakaćenje), npr. orbitalna egzenteracija - uklanjanje orbite.

U uznapredovalim, mutilirajućim stadijumima koristimo i adjuvantnu radioterapiju (tretman koji pojačava efekat prethodnog lečenja) kao prevenciju širenja tumora u okolinu.

Kiretaža, elektrokoagulacija, krioterapija i laser su pogodne metode za male, nerizične tumore bazalnih ćelija koji nisu lokalizovani na licu i nemaju multifokalnu (multifokalnu) prirodu.

Oni su u suštini alternativa za lečenje malih nerizičnih karcinoma bazalnih ćelija na trupu i udovima.

Oni takođe omogućavaju histološki pregled tkiva.

Da li postoji drugi tretman osim operacije za karcinom bazalnih ćelija? Da, lokalni nehirurški tretman

Krioterapija se preporučuje samo kod karcinoma malih bazalnih ćelija, čiji se rizik od recidiva kreće od 7,5 do 16%.

Podrazumeva upotrebu tehnika zamrzavanja, na primer korišćenjem tečnog azota, sa ciljem uništavanja tkiva na temperaturama od -70°C do -196°C.

Dužina primene utiče na konačni efekat terapije.

Nedostaci su:

• nemogućnost histološke procene,
• rizik od ožiljaka i
• hiperpigmentacija..

Kod starijih pacijenata, krioterapija je dobra alternativa hirurškom rešenju.

Radioterapija (jonizujuće zračenje) je indikovana samo za neoperabilne (ne može se hirurški ukloniti) i ekspanzivno rastuće BCC, na primer:

• lokalno uznapredovala bolest,
• komorbiditet (prisustvo jedne ili više bolesti istovremeno sa postojanjem primarne bolesti),
• odbijanje operacije,
• u slučajevima kada kurativna operacija nije moguća ili može biti unakažena ili opterećena lošim estetskim rezultatom (očni kapak, nos, usne, velike lezije na uhu, čelu ili kože glave).

Nedostaci su:

• rizik od radiodermatitisa (upala kože uzrokovana jonizujućim zračenjem),
• alopecija (gubitak kose) i
• sekundarni maligni tumori kože (sekundarni tumori kože).

Fotodinamička terapija (PDT) koristi lokalnu primenu fotosenzibilizatora, najčešće aminolevulinske kiseline ili metilaminolevulata.

Fotosenzibilizator proizvodi radikale kiseonika koji oštećuju tumorsko tkivo.

Prednost ove metode je selektivnost za tumorsko tkivo. Može se koristiti i fotodinamička terapija dnevnog svetla.

Imiqimod ima dvostruki (dvostruki) mehanizam, koji se sastoji u imunostimulaciji urođenog i stečenog imuniteta i indukciji apoptoze (pokretanje programirane smrti) tumorskih ćelija.

Kratkoročni efekat se objašnjava apoptozom, a dugoročni imunomodulirajućim mehanizmima. Povoljan terapeutski efekat Imiqimoda kreće se od 82% do 93% pacijenata.

Kombinacija opcija lečenja BCC treba da se zasniva na principu komplementarnog ili sinergističkog (istovremenog) mehanizma delovanja pojedinačnih modaliteta lečenja.

Kombinacija različitih metoda lečenja bira se za pacijente kod kojih bi hirurško lečenje imalo sakaćenje posledice ili bi očekivani rezultat lečenja bio nezadovoljavajući.

Pacijente mogu uputiti:

• dermatovenerolog (lekar koji se bavi kožnim i polnim bolestima),
• hirurg,
• plastični hirurg i
• lekar.