Atrijalna fibrilacija: šta je to i kako se manifestuje aritmija

Tipično, oko 5 procenata ljudi pati od atrijalne fibrilacije, a tri oblika se mogu videti u pogledu trajanja bolesti. Prvi je paroksizmalni oblik, koji traje manje od 7 dana, ali obično i manje i završava se sam bez ikakve intervencije. Drugi oblik je uporan i traje više od 7 dana, zahteva medicinsku intervenciju. Postoji i trajni oblik, a često je bolest povezana sa drugom komplikacijom.

Sama atrijalna fibrilacija znači da oba pretkomora srca nisu u mogućnosti da se kontraktiraju i tako izbacuju krv u komore, koje tamo pasivno stižu samo sisanjem. To kod zdravog pojedinca možda neće predstavljati veliki problem kao kod osobe koja boluje od bolesti, kada se već pojave komplikacije. Istovremeno, dolazi i do nepravilnog rada srca, odnosno promene tempa rada srca i obično ubrzanja, jer srce pokušava brže upumpati krv u cirkulaciju uprkos problemu.

Postoji nekoliko uzroka ovog poremećaja. To može biti genetska predispozicija, ali i neka druga bolest srca koja može biti praćena samo fibrilacijom. Pored toga, premalo vežbanja, visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, razni metabolički problemi i prekomerno pušenje ili konzumacija alkohola vrlo su faktori rizika. Neki problemi sa plućima, poput tumora ili upale pluća, takođe mogu izazvati aritmije. Poremećaji štitnjače su sličan faktor rizika.

Najčešći simptomi bolesti su nepravilan rad srca i aritmija. Pored toga, osoba sa ovom bolešću može osetiti i lupanje srca i naročito prekomerni umor. Pored toga, otežano disanje je prisutno nakon prekomernog fizičkog napora, osoba diše pre i lakše, a disanje je naknadno teže. Ponekad čak mogu biti i bolovi u grudima koji su tupi i životinjski.

Pored toga, bolest pokazuje simptome moguće bolesti povezane sa drugim poremećajem. Na primer, ako je atrijalna fibrilacija povezana sa poremećajima štitne žlezde, što takođe može prouzrokovati ovaj nepravilan rad srca, osoba takođe može da smrša i smrša, a može imati i probavne probleme, najčešće u obliku dijareje. Međutim, ako je bolest samo kratkotrajna i prošla je, na primer, u roku od 7 dana, većinu vremena, pored ubrzanog rada srca, možda nećete primetiti nikakve druge manifestacije.

Bolest se može otkriti prisustvom simptoma, ali posebno ispitivanjem putem elektrokardiografije, ukratko EKG. Međutim, neke vrste fibrilacije ne moraju se neprestano manifestovati i zato tzv. EKG holter, koji vam omogućava da nadgledate pacijenta tokom 24 sata i tako dobijete tačne podatke. Neki uzroci atrijalne fibrilacije mogu se utvrditi i ehokardiografijom ili rendgenskim pregledom grudnog koša kojim se ispituje slika srca i pluća.

Bolest može imati različit tok u zavisnosti od oblika. U nekim slučajevima, atrijalna fibrilacija se sama rešava u roku od 24 sata, drugi put traje duže ili se stanje koriguje pod intervencijom lekara. Međutim, postoje i slučajevi kada je bolest prisutna čak i nakon normalne medicinske intervencije i tada može izazvati dugotrajne komplikacije, poput problema sa disanjem, prekomernog i ubrzanog rada srca, ili može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka i ugroziti mozak, udove ili unutrašnje organi. To je najčešći uzrok ishemijskog moždanog udara u do 85% slučajeva.