Lečenje amiloidoze: lekovi, hemoterapija i transplantacija

Još nije poznat nijedan specifičan lek za lečenje amiloidoze.

Pošto postoji nekoliko vrsta amiloidoze koje imaju različite uzroke, tretman za ovo stanje će takođe biti različit.

Sama terapija bolesti se sastoji u ograničavanju simptoma i ublažavanju simptoma bolesti sprečavanjem dalje proizvodnje amiloidnog proteina, a time i oštećenja organa.

Hemoterapija

Amiloidoza AL tipa se leči istim ili sličnim lekovima kao i neki kanceri. Cilj terapije je da se zaustavi rast abnormalnih ćelija i eliminiše klon plazma ćelija koje proizvode protein koji dovodi do stvaranja amiloida.

Rezultat lečenja je potpuna remisija bolesti. Ako prestane proizvodnja i skladištenje amiloida, telo može čak i potpuno da se oslobodi viška amiloida nagomilanog u organima.

Na ovaj način se mogu spasiti organi koji još nisu trajno oštećeni.

Transplantacija

Hemoterapija se obično kombinuje sa transplantacijom autolognih hematopoetskih ćelija da bi se poboljšao efekat terapije.

Ova procedura podrazumeva uzimanje sopstvenih matičnih ćelija iz krvi kroz venu i njihovo čuvanje na kratko vreme. Tokom ovog perioda, pacijent prima visoke doze hemoterapije

Matične ćelije se zatim vraćaju u telo pacijenta kroz venu.

Transplantacija je pogodna samo za pacijente koji još nemaju teška oštećenja organa, posebno srca.

Potporna terapija

Važan deo pravilne terapije je suportivni tretman, odnosno onaj koji ublažava simptome koji nastaju usled oštećenja organa.

U slučaju oštećenja bubrega i formiranja tzv Nefrotski sindrom (uriniranje velike količine proteina) preporučuje se za ograničavanje soli, tečnosti, upotreba diuretika (diuretika), zamena albumina, a u slučaju remisije amiloidoze pogodna je i transplantacija bubrega.

Dijaliza se razmatra za pacijente koji nisu odgovarajući kandidati za transplantaciju bubrega.

Dijaliza koristi mašinu koja redovno filtrira sav metabolički otpad, so i tečnost iz krvi.

Tako zamenjuje funkciju bubrega.

U slučaju oštećenja srca i naknadne srčane insuficijencije, uvodi se lečenje diureticima i antagonistima aldosterona.

Ozbiljni poremećaji srčanog ritma, tzv aritmije, leče se primenom npr. amiodaron. Digoksin je u ovom slučaju neprikladan. Ako ne dođe do korekcije srčanog ritma, indikovana je hirurška transplantacija pejsmejkera.

Kod pacijenata sa teškim, ali izolovanim oštećenjem srca, razmatranje transplantacije srca je odgovarajuće rešenje.

Neke vrste amiloida se formiraju u jetri, tako da transplantacija jetre može zaustaviti ovu proizvodnju.