Ovi simptomi mogu uključivati i neke lokalne simptome, ali većina ovih simptoma potiče od bolesti celog tela ili sistemskih bolesti, tako da iako su lokalni simptomi, oni su sistemske manifestacije. Većina sistemskih simptoma obično se tiče trenutnog stanja organizma i na prvi pogled su uobičajeni simptomi kao što su umor, znojenje ili crvenilo, koji ne moraju uvek biti povezani sa bolešću, ali uvek treba da budu povezani sa drugim simptomima.

Vrlo često ovi simptomi uključuju i promene telesne temperature koje se, osim ako su posledica očiglednog spoljašnjeg uzroka, mogu smatrati simptomima bolesti, pošto telo obično održava konstantnu i statičnu temperaturu sa malim varijacijama tokom dana i noći koja se održava u zavisnosti od fizička aktivnost osobe. Svako veće odstupanje, bilo iznenadno i akutno ili hronično i dugotrajno, signalizira poremećaj unutrašnjeg stanja organizma.

Neki od ovih sistemskih simptoma su povezani sa drugim simptomima, povezani su sa njima ili se javljaju u kombinaciji sa ili kao rezultat drugih simptoma. Drhtavica i zimica su obično povezani sa povećanom telesnom temperaturom i groznicom, pri čemu telo pokušava da rasprši višak toplote opuštajući mišiće i pore na koži i npr. osloboditi se znojenjem. Pošto je znojenje takođe jedan od znakova eliminacije zagađivača kroz kožu, ovi simptomi se obično javljaju kod infekcija.

Osećaj vrućine i znojenja

Crvenilo ne mora uvek da bude ozbiljan problem ili simptom lošeg zdravlja, pošto telo ima niz regulatornih mehanizama koji reaguju na trenutnu telesnu temperaturu. Međutim, kada su prisutni i drugi simptomi, crvenilo je obično simptom inflamatornih i zaraznih bolesti povezanih sa groznicom ili respiratornim sindromom. Ako postoje problemi sa hormonskom ravnotežom, može se javiti i osećaj toplote, sličan trovanju.

Znojenje je takođe jedan od mehanizama tela za suočavanje sa toplotom i uobičajeno je kada vežbate više ili ste izloženi ekstremnim temperaturama okoline. Ali u isto vreme, prekomerno znojenje je simptom koji ne treba zanemariti, jer je povezan sa bolestima digestivnog, respiratornog i kardiovaskularnog sistema. Češće se javlja kod grozničavih i zaraznih bolesti, ali i kod mnogih životno opasnih i akutnih stanja i propadanja organizma.

Povišena temperatura kao signal upozorenja

Povišena telesna temperatura je temperatura od 37 do 38 stepeni Celzijusa. Ponekad ne mora da bude ništa ozbiljno, organizam se na ovaj način pregreva usled prekomerne fizičke aktivnosti ili uticaja temperature okoline koja je i veća. Međutim, uz druge sumnjive simptome i manifestacije, povišenu temperaturu ne treba potcenjivati. Često su to respiratorne bolesti poput bronhitisa, gripa, tonzilitisa, plućne tuberkuloze ili velikog kašlja.

Pored toga, povišena temperatura je povezana i sa rakom, a kasnije često prerasta u groznicu, na primer, kod raznih infekcija i upala bakterijske i virusne prirode. Može biti i simptom miokarditisa ili endokarditisa povezanog sa srcem. Neke upale u telu su praćene i blagim povećanjem temperature, na primer šigeloza, lariringitis, krpeljni encefalitis, zapaljenje jajnika kod žena, ali i neke polno prenosive bolesti poput gonoreje.

Uvek pazite na temperaturu

Za razliku od temperature, groznica je uvek simptom bolesti u telu. O groznici se govori kada je telesna temperatura iznad 38 stepeni. Groznica je tipična za zarazne bolesti kao što su malarija, leptospiroza, ebola, paratifus, tifus, influenca, citomegalovirusna infekcija, krpeljni encefalitis, infektivna mononukleoza ili tonzilitis. Ponekad se groznica razvija postepeno od povišene temperature, drugi put se javlja iznenada i akutno.

Iako se groznica najčešće povezuje sa respiratornim oboljenjima, javlja se i kod zapaljenja srca i kardiovaskularnog sistema, nekih infektivnih bolesti digestivnog sistema i poremećaja krvi i hematopoeze kao što je leukemija. U nekim slučajevima može biti povezano i sa raznim trovanjima i intoksikacijama ili traumatskim upalama koje ponekad mogu biti direktno opasne po život, kao što je peritonitis.

Drhtavica i groznica takođe nešto znače

Drhtavica i zimica obično prate naročito febrilne bolesti. Drhtavica je osećaj hladnoće i drhtavica se javlja najčešće kod zaraznih bolesti koje karakteriše groznica, kao što su žuta groznica, trbušni tifus, malarija, hemoragije, ali i kod nas prilično rasprostranjen i poznat grip. Takođe ponekad može da prati herpetična virusna oboljenja ili srčana oboljenja, na primer kod infektivnog endokarditisa. Takođe nije izuzetak kod kamena u bubregu.

Drhtavica je stanje kada celo telo takođe drhti i drhti, ali to nije osećaj hladnoće i snižavanja temperature. Drhtavica je takođe obično praćena drhtavicom, na primer kod gripa, šigeloze ili malarije, ali može biti i sama. Ponekad prati stanja intoksikacije ili zloupotrebe alkohola, a može se javiti i kod nekih neuroloških bolesti kao što su cerebralna paraliza ili kod epilepsije. Kod problema sa varenjem već se ređe javlja, ali ima i takvih slučajeva.

Smanjena telesna temperatura i mrzlica

Smanjena telesna temperatura je simptom neispravnosti termoregulacionih mehanizama u telu, a oni mogu biti oštećeni bolešću ili spoljnim faktorima. Na primer, kod hipotermije, telesna temperatura tela je snižena zbog niske temperature okoline, pošto telo više ne može da spreči hlađenje sopstvenim mehanizmima. Hladnoća se obično javlja tokom dužeg vremenskog perioda kao stanje hladnoće i povezana je sa problemima sa vaskularnim sistemom i niskim nivoom hormona.

Oslabljen imunitet kao simptom

Ako osoba često ima bilo kakve zarazne bolesti, to uvek znači slabljenje imuniteta ili prekomerno izlaganje tela ekstremnim uslovima. Ni jedno ni drugo nije dobro i, štaviše, oslabljen imuni sistem predstavlja trajni rizik. Imunitet se može sniziti i npr. davanjem imunosupresiva ili lekova sa takvim štetnim dejstvom, onda je to razumljivo i česte infekcije su jedan od neželjenih, ali neophodnih efekata koji se moraju izdržati.

Međutim, kada je u pitanju slabljenje imuniteta na osnovu bolesti, ovo je upozorenje. Tako se česte infekcije tipično manifestuju, na primer, sidom, ali i alergijama. Ako nekoga muče česte infekcije donjih disajnih puteva, to je zbog nedovoljne funkcije filtriranja gornjih disajnih puteva. Pored toga, razne komplikacije prete i plućnim bolestima zbog slabog imuniteta. Testiranje imuniteta treba poveriti u ruke imunologa koji može i da utvrdi tačan uzrok.

Problemi sa punim nosom

Često šmrkanje i pun nos obično ukazuju na probleme u gornjim disajnim putevima, na primer, kod infekcija i upala kao što su tonzilitis, nazofaringitis i sl. Mnogo puta je pun nos i šmrkanje uzrokovano i prekomernom proizvodnjom sluzi, što je zauzvrat tipično za bolesti donjeg respiratornog sistema. Takođe može biti alergijska reakcija tokom vrhunca sezone u proleće i jesen. Najviše problema sa punim nosom imaju mala deca, pa je to čest simptom kod njih.

Iscrpljenost, malaksalost, umor i vrtoglavica

Primeri sistemskih simptoma, koji mogu ukazivati na bolesti ili zdravstvene probleme u celom telu, uključuju preterani zamor ili umor. Ovi simptomi su tipični za inflamatorne i zarazne bolesti, koje su takođe praćene visokom temperaturom do groznice. Ponekad su povezani sa preteranim fizičkim umorom ili mentalnim umorom kada je telo pod velikim stresom. iscrpljenost može biti povezana i sa mišićno-skeletnim umorom. Umor je obično povezan sa malaksalošću.

Prati grip i bolesti centralnog nervnog sistema, kada je i mozak zahvaćen nekom upalom ili infekcijom. Takođe može izazvati nelagodnost kod osobe kada ima problema sa metabolizmom. Vrtenje u glavi takođe se javlja kod ovih bolesti, kao kod grozničavih bolesti ili srčanih problema kada mozak nije dovoljno napunjen. Prekomerna i intenzivna pojava ovih simptoma uvek treba da se konsultuje sa lekarom.