Ponašanje, manifestacije i stanja
Simptomi u vezi sa ponašanjem, manifestacijama i stanjima su različite prirode i nisu uvek patološke prirode, ali su često normalne manifestacije ljudskog organizma. Neke od ovih manifestacija se javljaju vrlo retko, druge su prilično česte, ali mogu zavisiti i od spoljašnjih okolnosti i uticaja okoline, što znači da nisu uvek povezane sa bolešću ili bolesnim zdravljem. Većina njih, međutim, ima osnovu u zdravstvenim problemima.
Neki od simptoma se odnose na ljudsko ponašanje, na koje vrlo često utiču bolesti, kako psihičke tako i ponekad fiziološke, a ovi simptomi u velikom broju slučajeva mogu biti povezani i sa ozbiljnim poremećajima ličnosti, pa ih svakako ne treba zanemariti. Naprotiv, osoba treba da traži lekarski pregled ako, na primer, primeti znake i simptome dezorijentacije, paranoičnog ponašanja, smanjene koncentracije ili čak znake demencije.
Brojne manifestacije uzrokovane uzrocima bolesti možda neće biti očigledne od samog početka i mogu se razviti tokom dužeg vremenskog perioda. Na primer, prekomerna pospanost, opreznost ili stidljivost, gde je razvoj ovih manifestacija dugoročniji i njihov intenzitet može naizmenično da se povećava ili smanjuje u zavisnosti od trenutne situacije. Često, međutim, oni mogu biti simptomi ozbiljnijih poremećaja, bilo mentalne prirode ili poremećaja nervnog sistema.
Dok neki simptomi na prvi pogled možda nisu previše ozbiljni i čak se ne smatraju opasnim, kao što je prekomerno kijanje ili hrkanje, drugi simptomi mogu predstavljati pretnju ne samo za osobu već i za one oko nje. Ovo se odnosi na čestu i ponavljanu agresiju, poremećaje ponašanja, promene ličnosti i tako dalje. U drugim slučajevima, takođe mogu postojati znaci početnih bolesti koje značajno utiču na ličnost osobe, kao što je pad intelekta ili smetnje u učenju.
Manifestacije mentalnih poremećaja
Depresija je stanje preterane tuge i mnogo puta se zanemaruje. Međutim, stanje prekomerne depresije je već ozbiljan simptom koji se može dovesti u vezu sa nekoliko mentalnih bolesti, na primer, čak i manično-depresivnom psihozom, ali i bolestima kao što su bulimija, hipohondrija ili Aspergerov sindrom. Ovo stanje takođe može biti uzrokovano fiziološkim tegobama i bolestima i nije samo simptom povezan isključivo sa određenim mentalnim bolestima.
Slično tome, apatija, stanje nezainteresovanosti, često može biti povezano sa depresijom, ali je ponekad i simptom preopterećenja poslom ili degenerativnih bolesti mozga. Međutim, agresivni ljudi su takođe opasni za svoju okolinu i stoga ovaj simptom pripada profesionalcima. Može imati različite uzroke, od alkoholizma, preko demencije, ADHD-a, manično-depresivne psihoze, do manifestacije bolesti mozga. Tipična manifestacija alkoholizma je i agresivnost, ali i takozvani alkoholni prozor.
Veoma čest simptom mentalnog ili psihijatrijskog poremećaja je paranoja. Ovaj simptom imaju osobe sa paranoidnim poremećajem, manično-depresivnom psihozom, poremećajima u percepciji stvarnosti, a tipičan je i za šizofreniju. Slično, pojava halucinacija i zabluda, koje su povezane kako sa mentalnim oboljenjima kao što su manično-depresivna psihoza ili alkoholizam, tako i sa poremećajima mišljenja kao što su Alchajmerova bolest ili demencija, takođe je tipičan simptom.
Simptomi povezani sa neurološkim oboljenjima
Simptomi povezani sa bolestima nervnog sistema uključuju, na primer, sklonost ka rutinskim aktivnostima. Ovo je tipična manifestacija autizma ili Aspergerovog sindroma. Istovremeno, međutim, to može biti i simptom opsesivno-kompulzivnog poremećaja, koji je već mentalni poremećaj. Ovaj poremećaj se takođe manifestuje u preteranoj i preteranoj pedantnosti. Preterani perfekcionizam je takođe manifestacija Aspergerovog sindroma, iako nije tipičan simptom. Naravno, to ne mora uvek biti simptom bolesti.
Međutim, stidljivost je tipična za osobe sa autizmom ili Aspergerovim sindromom, obe bolesti centralnog nervnog sistema, posebno mozga. Preterana stidljivost je takođe manifestacija socijalne fobije, ponekad povezana sa antisocijalnim ponašanjem. Smetnje u učenju su tipičan simptom neuroloških bolesti, posebno u slučaju poremećaja zvanog ADHD, koji takođe karakterišu poremećaji koncentracije. Smetnje u učenju su takođe povezane sa disleksijom ili disgrafijom, na primer.
Smanjenje inteligencije takođe prati nekoliko neuroloških bolesti, posebno demenciju, Alchajmerovu bolest ili neke bolesti povezane sa oštećenjem pamćenja. Kod dece se često povezuje sa poliomijelitisom. Kao takva, demencija je i simptom i posebna neurološka bolest i povezana je sa promenama u ponašanju. Istovremeno, demencija je simptom ozbiljnih bolesti mozga, kao što je krvarenje u mozgu, ali prati i alkoholizam.
Mnogo puta je konfuzija povezana sa demencijom, ali i sa poremećajima pamćenja i neurološkim oboljenjima. Ovo se dešava, na primer, kod Alchajmerove bolesti ili kod zaraznih bolesti nervnog sistema. Takođe je ponekad povezan sa životno opasnim stanjima kao što su intoksikacija ili moždani udar. U vezi sa konfuzijom, osoba takođe može biti dezorijentisana u pogledu toga gde se nalazi ili imati vremensku dezorijentaciju, što je takođe tipično za intoksikaciju i Alchajmerovu bolest.
Problemi sa koncentracijom i agitacijom
Tipična manifestacija problema sa koncentracijom je hiperaktivnost. Ovo je prekomerna mentalna ili fizička aktivnost koja prati mnoge bolesti, bilo da se radi o ADHD-u, hipertireozi, manično-depresivnoj psihozi ili ponekad trovanju. Ponekad je to samo privremeno, ali ponekad je dugoročno. Ljudi sa problemima koncentracije takođe imaju problema sa koncentracijom, što je tipičan simptom za Daunov sindrom, sindrom hroničnog umora, prekomernu proizvodnju hormona i ADHD.
Povećana agitacija je takođe karakteristična za nervozu. Ovaj simptom je mnogo puta povezan sa psihološkim, ali često i fiziološkim uzrocima. Često se nervoza javlja kod hipohondrije, Alchajmerove bolesti, migrene ili ADHD-a i uvek može imati drugačiji uzrok ili stimulans. Slično se ispoljava i nemir, koji je stanje u kojem osoba ne može ostati u jednom položaju ili bez neke aktivnosti. Tako se manifestuje hipertireoza, demencija ili čak hipohondrija.
Poremećaji raspoloženja, ličnosti i ponašanja
Poremećaji raspoloženja su tipična manifestacija manično-depresivne psihoze ili ADHD-a, ali se javljaju, na primer, kod alkoholizma, demencije, u delirijumu, kao i zbog nekih fizioloških uzroka, kao što su bol i sl. Anksioznost, koja je stanje preteranog straha, takođe je ozbiljan problem. Ovo stanje je tipično za fobične i anksiozne psihološke poremećaje, ali takođe prati, na primer, hipohondriju, ADHD ili Aspergerov sindrom.
Veoma ozbiljan simptom je ukupna promena ličnosti koja se obično javlja kod ozbiljnih psihijatrijskih i mentalnih poremećaja i problema, kao što su šizofrenija ili disocijativni poremećaji. Promene ličnosti takođe prate alkoholizam i javljaju se kod Alchajmerove bolesti. Promene u ponašanju nisu promena ličnosti već samo izraza lica, na primer, kod manično-depresivne psihoze, intoksikacije i neuroloških bolesti kao što su autizam ili demencija.
Problemi sa spavanjem i refleksne reakcije
Među refleksivnim reakcijama koje pripadaju manifestacijama ljudskog organizma, na primer, je kijanje. Ovo je najčešće refleks za čišćenje disajnih puteva i vrlo često se viđa kod alergijskih reakcija. Hrkanje, s druge strane, nije refleks, već stanje izazvano vibracijom vazduha dok struji kroz gornji respiratorni sistem. To izaziva probleme sa spavanjem i javlja se, na primer, kod infekcija gornjih disajnih puteva ili kod gojaznih osoba.
Veliki problem sa spavanjem je prekomerna pospanost. Ovaj simptom je ozbiljan poremećaj i može biti ili produženi noćni san ili dobro spavanje tokom dana. Kao simptom, prekomerna pospanost je prisutna kod anemije, hipotireoze, sindroma hroničnog umora, manično-depresivne psihoze u depresivnoj fazi, takođe kod anoreksije, nekrotizirajućeg enterokolitisa i kod infektivnih bolesti mozga. Vrlo često se javlja zajedno sa preteranim umorom.