Simptomi povezani s nervnim sistemom

Ove senzacije uključuju vid, sluh, ukus, miris i ravnotežu. Oba dela nervnog sistema su važna za ljude i odgovorna su za osećaj okoline i primanje signala iz okoline, kao i za odlučivanje kako će telo reagovati na te spoljašnje stimuluse i signale. Zbog toga, poremećaj u bilo kom delu nervnog sistema narušava sposobnost tela da reaguje na stimulanse iz okoline, kao i mnoge osnovne funkcije života.

Problemi unutar nervnog sistema najčešće nastaju kao posledica bolesti ili povreda koje narušavaju strukturu ili funkciju delova nervnog sistema. Ovi poremećaji mogu biti lokalni, tj. utiču samo na određene delove tela i nervne završetke ili delove mozga koji su odgovorni samo za određene nervne transmisije, ili generalizovani, tj. suštinski utiču na celokupno funkcionisanje i percepciju čoveka.

Lokalni poremećaji nervnog sistema uključuju npr. grčevi, senzorni poremećaji ili smanjena percepcija čula, pri čemu ovi poremećaji ne moraju biti opasni po život sve dok su zaista lokalni. Još gore su poremećaji u celom sistemu, kao npr. poremećaji svesti, koji ponekad dovode i do smrti. Znaci i simptomi u nervnom sistemu često utiču na ponašanje i postupke osobe i njihovu interakciju sa okolinom.

Simptomi povezani sa svešću

U oblasti nervnog sistema, poremećaj svesti je svakako jedan od najopasnijih simptoma. Gubitak svesti može biti uzrokovan povredama ili bolestima, npr. trovanjem, akutnim cerebralnim krvarenjem, delirijumom, epilepsijom, moždanim udarom, Tatralogijom Faloa, ali i srčanim oboljenjima kao što su hipertrofična kardiomiopatija ili srčane aritmije i nedovoljnim snabdevanjem organizma kiseonikom ili zapaljenjem mozga.

Iako trenutni gubitak svesti, kao što je onaj izazvan moždanim udarom, epilepsijom, srčanom bolešću ili pregrevanjem, možda nije toliko opasan, produžena nesvesnost može zapravo da ošteti centralni nervni sistem. To može biti slučaj, na primer, sa potresom mozga, apscesom mozga, tuberkuloznim meningitisom ili krpeljnim encefalitisom. Produžena nesvest je takođe rizik u slučajevima trovanja ili meningitisa.

Problemi sa percepcijom stimulusa

Simptomi koji se odnose na nervni sistem takođe uključuju senzorne poremećaje. One se izražavaju smanjenjem ili povećanjem percepcije i osetljivosti na stimulanse iz okoline. Tipični su za epilepsiju, dijabetičku neuropatiju, moždani udar ili dijabetes. Zanimljiv simptom je npr. aura koji je praćen epileptičnim napadima ili migrenskim glavoboljama i percepcijom nestvarnih nadražaja, kao što su mirisi ili šare pred očima.

Smanjena percepcija bola se takođe može javiti kao deo problema sa opažanjem stimulusa iz okoline. Ovo se dešava ili zbog problema sa prijemom RMS-a ili direktno sa prenosom signala u mozak. Vrlo često je ovo simptom dijabetičke neuropatije ili drugih nervnih poremećaja perifernog nervnog sistema. Simptomi koji takođe mogu izazvati senzorne smetnje uključuju peckanje, obično u nogama ili rukama. Ovaj simptom se javlja i kod nekih bolesti vena, npr. B. kod proširenih vena.

Kognitivno oštećenje

Kognitivne funkcije uključuju npr. pamćenje, intelekt ili jezik, i oštećenja ovih funkcija su takođe usko povezana sa neurološkim sistemom. Poremećaji pamćenja se nalaze kod, na primer, demencije, Alchajmerove i Adisonove bolesti, a poremećaji pamćenja su česti i kod starijih osoba. Osim toga, vrlo često imaju problema sa racionalnim razmišljanjem. Ovaj simptom pripada manifestacijama demencije, delirijuma i Alchajmerove bolesti, a javlja se i kod trovanja.

Poremećaji govora takođe spadaju u manifestacije u nervnom sistemu. Ubrzani govor, na primer, tipičan je za hipertireozu, ranu demenciju i poremećaje govora. Opšti poremećaji govora nastaju kod mucanja, autizma, cerebralne paralize, Alchajmerove bolesti ili kada tumor prodre u jezički centar mozga. Nekoliko bolesti opasnih po život, kao što su moždani udar ili epiglotis, takođe onemogućavaju obolelima da govore.

Simptomi povezani sa vežbanjem i muskulaturom

Divovsko žmirenje nije uvek povezano sa mišićima, ali izaziva probleme sa kretanjem. Paraliza je u osnovi paraliza koja može biti delimična (npr. kada je poremećena kontrola jedne polovine udova) ili potpuna. Paraliza može biti posledica povrede, obično kičmene moždine, ili u vezi sa bolestima nervnog sistema ili pojedinačnih udova. Tipičan je za moždani udar, aterosklerozu, amiotrofičnu lateralnu sklerozu ili cerebralnu paralizu.

Čak i naizgled neobjašnjivo ispuštanje predmeta iz ruku često je povezano sa nervnim problemima. Ova pojava je tipična za upale nerava, probleme sa mišićima, ali i za poremećaje fine motorike ili multiplu sklerozu. Tremor, obično udova i šaka, spada među uobičajene manifestacije poremećaja centralnog nervnog sistema, posebno mozga. Javlja se kod krpeljnog encefalitisa, hipertireoze, cerebralne paralize, a ponekad i kod nekroze jetre.

Neurološki simptomi uključuju i probleme na licu, npr. sa mišićima lica. Grčevi mišića lica nastaju ili kod nedostatka magnezijuma ili kod teške bolesti tetanusa, zarazne bolesti koja se manifestuje i dubokim disanjem. Ako osoba primeti samo spušteni ugao usana koji ne može dobrovoljno da kontroliše, to može biti znak nedostatka kiseonika, na primer, u slučaju moždanog udara ili raka usne šupljine u nastajanju.

Drugi simptomi

Ponekad su mentalni i fizički simptomi povezani, dobar primer je psihomotorna retardacija. To je simptom u kome postoji i fizički i mentalni nedostatak i prisutan je od rođenja. Blaži oblik može biti Aspergerov sindrom, teži oblik je npr. autizam. Takozvana mentalna retardacija je takođe jedna od manifestacija Daunovog sindroma ili cerebralne paralize.

Nesanica je takođe neurološki simptom, iako ovo stanje može biti uzrokovano i drugim problemima. Na primer, ljudi sa hipertireozom, Adisonovom bolešću, tuberkuloznim meningitisom i tokom maničnih epizoda manično-depresivne psihoze ponekad doživljavaju nesanicu bez očiglednog uzroka. Ovaj simptom je takođe povezan sa opštim stanjem organizma, ponekad samo preveliki stres i mentalna napetost mogu izazvati probleme sa spavanjem.