Šta je slabovidost ili ambliopija kod dece? Uzroci i simptomi

Zamagljen vid, koji se stručno naziva ambliopija, pogađa oko 4% dece i 2-3% svetske populacije. Nastaje u detinjstvu, a njegova dijagnoza i lečenje su važni bapš u ovom periodu.

Naziv bolesti potiče iz grčkog jezika: amblys - znači slabo a ops - oko. 

Navodi se, da ako se slabovidost zanemari u detinjstvu, kasnije je nije moguće korigovati, ako - onda samo delimično, ne u potpunosti.

Svet oko sebe posmatrano sa oba oka. Ova sposobnost se takođe naziva binokularni vid, što nam omogućava da vidimo okolinu u 3D.

Slika iz oba oka spaja se u jednu celinu u mozgu. Zahvaljujući tome, imamo informacije o prostoru, njegovoj dubini i možemo da se krećemo u njemu.

Ako mozak nema informacije iz oba oka, ili nije u stanju da ih pravilno poveže, dolazi do problema percepcije prostora. Čovek vidi 2D. Ovo nam komplikuje percepciju sveta oko sebe i kretanje u njemu.

Nakon rođenja, vid se razvija

Najvažniji period za naš vid je od rođenja do 6. godine života. Vid sazreva i razvija se.

Novorođenče ima takozvani skotopski, noćni vid. Prilagođen je za intrauterini razvoj bez svetlosti. Beba dakle, može da uoči promenu intenziteta osvetljenja, takozvani svetlarnik. Posle otprilike dve nedelje, vid se poboljšava i novorođenče počinje da primećuje i boje.

Beba može da uoči na primer svetlost dolazeća iz prozora ili senke. Može kratko vreme da gleda u lice ili predmete. Fiksacija vida sa oba oka počinje nakon oko 2 meseca.

Već u trećem mesecu, beba može da prati pogledom svoje ruke, igra se s njima, pokušavajući da dosegne predmete ispred sebe. Percepcija lica se već fokusira na oči, nos i usta, dok je prethodno bila samo u okviru pratećenja obrisa.

Beba u početku percepira svet samo jednim okom a posle drugim.Takođe vrlo često možemo uočiti pomeranje oči u dva obrnuta pravca. 4. mesec je važan takođe iz razloga što počinje percepcija koristeći oba oka istovremeno tj binokularna percepcija.

Oba oka se fiksiraju za jedan predmet i tako ga prate. U 6.mesecu mozak već povezuje informacije i stvara se slika prostora tj 3D. Ovom konceptu doprinosi i percepcija u luku od 180°.

Zatim od 8.meseca se kod bebe usavršava izoštrenje vida. Praćenje okoline očima postaje glatko i tečno, bez kojekakvih isprekidanih tački. Dete već može da prati predmet očima i ne mora da pomera glavu (centralna fiksacija).

Do prve godine se usavršava akomodacija, fiksacija vida, praćenje predmeta. Akomodacija jeste sposobnost oka da izostri vid na posmatrani objekat. Očno sočivo se prilagođava na različitu razdaljinu. 

Usavršavaju se binokularni refleksi i fuzioni refleks, odnosno percepcija sveta sa oba oka i spajanje slike u jednu celinu.

U pretškolskom uzrastu je percepcija prostora već razvijena i dete dalje razvija binokularne i fuzione reflekse.

Slabovidost znači...

To je zapravo nesposobnost mozga da percipira sliku koja dolazi iz mrežnjače oka. Može zahvatiti samo jedno oko, ali i oba oka.

Nastaje u trenutku kada oči počinju da percipiraju zajedno i stvaraju jednu sliku. Mozak kombinuje informacije u jednu celinu, što se takođe naziva refleks fuzije.

Ako je slika sa jednog oka suviše bleda ili je prisutno žmirkanje, vizuelni centar dobija različite slike. Pojavljuje se dvostruki vid. Da bi sprečio dvostruki vid, mozak ne kombinuje različite slike zajedno.

Abnormalna slika iz zahvaćenog oka može biti van fokusa, maglovita, zamućena, izobličena.

Vizuelna percepcija, refleks slabijeg oka mozak izostavlja i radi sa informacijama, odnosno svet oko njega opaža samo zdravo ili bolje izoštreno oko.

Mozak kao da isključi slabije oko i uopšte od njega ne prima signale.

Oštrina vida u slabijem oku se smanjuje, jer mozak ne percipira sliku iz datog oka dovoljno ili je čak potpuno izostavlja.

Rezultat je gubitak prostorne percepcije. Dakle, ne postoji 3D, samo 2D vizija.

Oboljenje nije nasledno.
Rani očni pregledi su obavezni za decu čiji roditelji imaju veći stepen kratkovidosti ili dalekovidosti.
Ambliopiju je najbolje ispitati kod dece uzrasta od 3 do 4 godine.
Važna je rana dijagnoza i lečenje.
Zato nemojte zanemariti preventivne preglede dece i temeljne preglede očiju.

Zamućenost vida može biti različitog obima, određujući ozbiljnost po stepenu prema pregledu oštrine vida:

1. laka - oštrina vida 6/8 - 6/18
2. srednja - oštrina vida 6/18 - 6/60
3. teška - oštrina vida niža od 6/60

Uzrok slabovidosti je dakle percepcija različitih slika u isto vreme i prijem nesaglasnih refleksa u vizuelnom centru. koje se nalazi u mozku. Kao rezultat, stvara se dvostruka slika, koju mozak pokušava da potisne.

Posledica je da mozak izostavlja informacije sa jednog oka, što dodatno doprinosi pogoršanju oštrini vida tog oka.

U većini slučajeva uzrok nije anatomska, već funkcionalna greška oka. Uzrok može biti, na primer, strabizam, odnosno škiljenje ili dioptrijske greške, kao i dalekovidost ili astigmatizam.

Slabovidost može imati različit stepen. Može uticati samo na jedno oko ili na oba oka.

U većini slučajeva prijavljena je funkcionalna ambliopija, koja je uzrokovana neodgovarajućom stimulacijom.

Druga vrsta je organska kada je uzrok patološki poremećaj. Na primer, abnormalnost u oku ili kao rezultat oštećenja ili povrede oka.

Poznato nam je nekoliko vrsta ambliopije koje navodimo u tabeli:

Osim toga, u literaturi je podeljena na organske (sa anatomskim poremećajem vidnog organa), funkcionalne (bez organskog uzroka) i mešovite (delimično i bez organskog uzroka).

Manifestacija ambliopije je pogoršanje vidne oštrine, ali i gubitak percepcije prostora. Čovek normalno vidi svoju okolinu u 3D, prostorno. U slučaju ambliopije, prostorni raspored se svodi samo na 2D.

Kod dece možete primetiti poteškoće sa percepcijom prostora i orijentacijom u njemu. Dete ima problem da proceni udaljenost od predmeta, dubinu prostora. Udara se u okolinu, nespretano je, odskakuje.

Kolektivne aktivnosti, igre i sport predstavljaju problem za decu sa ambliopijom.

Međutim, i kod deteta a i kod roditelja ovaj sindrom može proći neprimećeno.

Vizuelne sposobnosti zdravog oka su normalne i dete ne može da opiše da ne obrađuje informacije sa drugog oka. On to ne shvata i ne zna ni da ima problem sa prostornom percepcijom.

Stoga, ako dete primeti sledeće simptome, potreban je pregled očiju.

Simptomi koji se ne mogu zanemariti:

• nespretnost
• nemotornost
• padanje
• udaranje u okolne predmete
• problem sa prepoznavanjem oblika i prostora
• loša procena udaljenosti, dubine objekata
• žmirkanje
• naginjanje glavu u stranu
• zatvaranje jednog oka radi bolje izoštrenosti
• izbegavanje kolektivnog života, igre, sporta
• dete pokušava da spreči pokrivanje jednog oka
• sa teškom ambliopijom, oko može da vidi samo na udaljenosti od 1 metar ili samo konture

Kao i dete, roditelj možda neće primetiti problem ambliopije, slučajno se zakljući. U detinjstvu su za ovu tegobu važni i preventivni pregledi.

Osnovni pregled oka se obavlja u dobi od dve godine. Ipak, najbolje je u 3. i 4. godini, kada je dete u stanju da se potpuno koncentriše na zadatak, koji mu očni lekar postavi tokom pregleda.

Prilikom pregleda vida optotipom, medicinska sestra ili roditelj moraju pažljivo dlanom pokriti jedno oko deteta. Ne prstima. Čak i mali razmak između prstiju može biti rezultat iskrivljenog rezultata.

Dete ima tendenciju virenja pod rukom da ne bi razočaralo roditelja.

Oko mora biti pokriveno dlanom, ne sme se pritiskati na njega i ne sme biti razmaka između nosa i ruke. Nakon pregleda prvog oka, pregleda se drugo. Alternativno, oko se može prekriti tvrđim papirom.

U slučaju neizvesnosti temeljnog pregleda, ceo proces se mora ponoviti. Možda će biti neophodan pregled oka.

Ovako iskrivljeni rezultat može biti uzrok kasnog otkrivanja oštećenja vida, kao što je ambliopija, i produženja početka odgovarajućeg lečenja.

Tok bolesti je određen stepenom oštećenja vidne oštrine. Možda još jedan uzrok, kao što je škiljenje.

Mozak ne prima odgovarajuće informacije.

U vizuelnom centru nemoguće je kombinovati osećaj sa oba oka. Vremenom se mozak prilagođava i slika iz slabijeg oka prestaje da percipira. Kao da bi ga isključio. Ovo sprečava dvostruki vid.

Sliku iz okoline doživljava samo snažnijim odnosno zdravijim okom. A slepo oko ne trenira i nastavlja da slabi.

Rezultat je ravna, a ne prostorna percepcija okoline. Ovome se dodaju i pomenuti simptomi i problemi.

Oprez: ako se ambliopija ne otkrije i ne leči na vreme, odnosno u detinjstvu i predškolskom uzrastu, dolazi do trajnih tegoba vida.

Čovek nije u stanju da se bavi određenim igrama, sportom, odraslim zanimanjima. Ukupan budući kvalitet života će se pogoršati.

Oštećenje vida zavisi od nekoliko karakteristika i može se kretati od normalnog, preko zamagljenog vida do slepila na obolelo oko. Koliko je mozak isključio oko.

Mozak isključuje signal slabijeg oka, čineći ga slepim.