Oboljenja vežnjače

Poremećaji vežnjače (konjunktive) uglavnom zahvataju samu konjuktivu, koja je tanka, vlažna i zagušena sluzokoža koja se nalazi na površini oka i unutar očnih kapaka, ali u nekoliko slučajeva posebno inflamatorna oboljenja mogu biti vezana ili za očni kapak ili za rožnjaču, jer je sa ovim delovima očne sluzokože do direktnog kontakta. Konjunktiva pripada dodatnim očnim organima, prelazeći s jedne strane na ugao oka, a sa druge na rožnjaču.

Konjunktivitis najčešće pogađa različite vrste lokalizovanih ili generalizovanih akutnih upala, a ove upale se mogu javiti ili direktno na konjunktivi ili mogu biti povezane sa očnim kapcima ili rožnjačom. Zbog činjenice da se konjuktiva naslanja na unutrašnje strane gornjih i donjih kapaka, kao i na rožnjaču, vrlo je uobičajeno da se infektivna ili neinfektivna upala prenesu direktno na konjunktivu. Takođe, razne bolesti nastaju u sprezi sa drugim sistemskim upalama.

Oboljenja vežnjače obično narušavaju samo njenu površinu, ali su moguće i vaskularne ili degenerativne bolesti povezane sa konjuktivom, koje mogu narušiti glavne funkcije konjuktive, posebno odbrambene funkcije od rožnjače, uglova i suznih kanala, kao i od očnih kapaka. . Najtipičniji problem konjuktive je crvenilo, koje je takođe prisutno, na primer, kod nekih hlamidijskih, herpesnih, virusnih ili adenovirusnih infekcija i upala.

Struktura vežnjače

Vežnjača (konjunktiva) je sluzokoža prekrivena sluzokožom, koja oblaže prostor između očnih kapaka, očne jabučice i očne šupljine i pokriva donju stranu gornjeg i donjeg kapka, pokriva vidljivi deo belog oka i završava se na rožnjači. Pored očnih kapaka, vežnjača je deo zaštitne barijere oka od mehaničke i hemijske iritacije i takođe sprečava ulazak stranih tela ili klica i infekcija spolja i spolja u oko.

Konjunktiva kao takva je tanka i dobro prokrvljena vlažna bledo ružičasta sluzokoža i kontinuirano je povezana sa epitelom rožnjače na prednjem delu oka. Povezuje očnu jabučicu sa kapkom i hrani se veoma tankim sudovima, koji se, međutim, tokom odbrambene reakcije mogu intenzivno i vrlo brzo uvećati i proširiti i tako crveniti konjuktivu. Konektor ima četiri dela. Između oka i kapka postoji prostor koji je prekriven konjuktivom i naziva se konjunktivalna vreća. Ova uska vreća sa prorezima sadrži suze i suze teku iz suznih žlezda.

Pored njega, spojnica ima još tri dela. Deo koji pokriva unutrašnjost kapka naziva se spoj očnih kapaka i predstavlja perifernu epitelnu zonu, gde se takođe nalaze ćelije sluzokože pehara. Međutim, ivica ovog dela je glatka. Mesto gde konjuktiva prelazi iz očne jabučice u unutrašnjost kapka je deo koji se naziva svod. Gornja svod vežnjače se nalazi između vežnjačom očnih kapaka i bulbarnom konjunktivom, donji svod vežnjače omogućava pomeranje kapaka i završava se u unutrašnjem uglu oka.

Bulbarni deo konjunktive prolazi kroz očnu jabučicu i očnu jabučicu, koja ih pokriva i štiti od mehaničkih i infektivnih faktora iz spoljašnje sredine. Ovaj deo konjunktive se na svojoj ivici neprekidno povezuje sa epitelom rožnjače i nastavlja se kroz vidljivi deo prednjeg oka direktno u lučni prostor između oka i kapka. Spojnica kao takva je relativno tanka membrana, ali veoma elastična i čvrsta, koja ima nekoliko funkcija, uključujući i zaštitu.

Funkcije vežnjače

Uloga konjunktive je da obloži prostor između kapka, očne jabučice i očne šupljine, zbog čega ova tamnoružičasta membrana prijanja na rožnjaču, suzne kanale i gornji i donji kapak. Zahvaljujući glatkim pokretima očne jabučice, spoj je važan i u pogledu elastičnosti, ali ima i mehaničke i zaštitne funkcije. To je sedište imunih ćelija, tako da sve infekcije, bilo na sluzokoži ili u blizini oka, izazivaju inflamatornu reakciju u konjuktivi protiv odgovora imunog sistema.

Kada su iritirani, sudovi kroz koje je ova membrana u izobilju se šire, dok se sudovi brzo šire, a zagušene konjunktive postaju crvene. U sklopu svoje zaštitne funkcije, kvačilo je bogato inervisano, tako da se svaka iritacija, infektivna ili mehanička, pouzdano hvata, što se manifestuje njenom upalom, bolom, pečenjem i osećajem rezanja. Konjunktiva takođe sadrži peharaste ćelije sluzokože, koje se nalaze na ivici kapaka i proizvode mucin, koji se ispušta na površinu konjunktive.

U ovom kontekstu treba pomenuti i veoma važnu sekretornu funkciju konjunktive, jer epitel konjuktive sadrži različite tipove ćelija koje takođe proizvode sluz i druge važne komponente suznog filma. Ove ćelije se još nazivaju i Henleove kripte i zajedno sa dodatnim Krause i Volfringovim žlezdama na vrhu i dnu doprinose vlaženju cele konjuktive i okolnih tkiva i struktura. Pored hidratacije, takođe štiti tkiva od mehaničkih nečistoća.

Kod poremećaja pražnjenja ovih žlezda dolazi do isušivanja konjunktiva, što je simptom samog patološkog stanja, ali može biti uzrokovano i raznim asimptotičnim uzrocima bolesti, tako da se u konjunktivi na taj način otkriva problem koji pogađa zatvorena tkiva. na oko. Međutim, najvažniji zadatak konjunktive je da pokrije vidljivi spoljašnji deo proteina, čime štiti protein oka od upale i drugih spoljašnjih neinfektivnih uticaja okoline.

Konjunktivis - zapaljenje vežnjače

Upala u različitim oblicima najčešće pogađa zapaljenje vežnjače. Konjunktivitis može biti različitih vrsta, a posebno mukopurulentni, akutni atopijski, hronični konjuktivitis ili blefarokonjunktivitis. Najčešće se radi o infektivnom zapaljenju uzrokovanom bilo bakterijama ili virusima, ali se može javiti i na nezaraznim riznicama, kao što su intenzivna iritacija sluzokože hemikalijama, jaka svetlost ili mehanička oštećenja.

Najčešći su bakterijski i virusni konjunktivitis, koji može biti i akutni i hronični. Konjunktivitis najčešće izazivaju adenovirusi među virusima, ili viruse drugim infekcijama. Bakterijske infekcije primarnog tipa su najčešće upale izazvane stafilokokom i streptokokom. U zavisnosti od brzine i toka bolesti, upala može biti hiperakutna kada se javi za nekoliko sati, akutna koja traje nekoliko dana i hronična koja traje duže od mesec dana.

Kod bakterijske upale najčešće je zimi i u proleće i vrlo često dolazi do gnojnog oblika upale. To izaziva otok očnih kapaka, otečene čvorove, crvenilo i gustu sekreciju. Bol i svrab očiju i suzenje su tipični simptomi virusne upale. Ove infektivne upale se relativno lako šire i, na primer, loša higijena ili korišćenje zajedničkih peškira mogu dovesti do prenošenja. Lokalni tretman se najčešće koristi kod hronične upale.

Međutim, konjunktivitis ne može samo da izazove infekcije ili uzroke na sluzokoži i u blizini oka, već često uzrokuje da se infekcija prenosi sa drugih delova tela. Tako je, na primer, kod virusnih infekcija herpes virusima, virusima malih boginja, virusima rubeole i slično, kada infekcija krvotokom prelazi u konjuktivu. Hlamidijske infekcije ili gonoreja takođe mogu biti slične, što se takođe može saznati paljenjem konjunktiva.

Alergije, degeneracije, čirevi i vaskularni problemi

Poremećaji konjunktive utiču i na bolesti osim zapaljenja, kao što su razne vrste alergija, degeneracije i naslage konjunktiva, kao što su argioza konjunktiva, adhezije, pigmentacija ili kseroza, kao i na vaskularna oboljenja konjunktive kao što su aneurizma, hiperemija ili otok. Takođe, kao rezultat upale, čirevi se mogu formirati na konjunktivi, ponekad prolazeći kroz očne kapke i širenje infekcije ulkusa.

Kombinovane alergije utiču, na primer, na prisustvo alergena u vazduhu ili su deo simptoma polenske groznice. U ovom slučaju, suzenje i peckanje očiju i crvenilo konjunktiva su tipični simptomi. Za alergije su najvažnije lokalne antialergijske masti ili kapi, kao i klasične pilule. Takođe zbog patoloških razloga dolazi do različitih degeneracija ili deformiteta konjunktiva, na primer, ako raste sa drugim tkivom u blizini oka.

Problematični su i neki čirevi, koji mogu zahvatiti konjunktivu direktno kao deo upale ili dospeti ovde kroz prelaz sa kapka. Međutim, plosnati čirevi i defekti se češće formiraju kao komplikacije i kod alergijskih i kod infektivnih zapaljenja rožnjače ili konjuktive. Otok se takođe može pojaviti na konjunktivi, na primer u kombinaciji sa oticanjem trepavica ili kapaka. Ponekad se oči zaglave i proizvode sekret od otoka ili čireva.

Pored čireva, na konjunktivi se mogu formirati i trahomi ili mali plikovi izazvani inflamatornim i neinfektivnim uzrocima. Pored toga, veliki problem predstavljaju vaskularni poremećaji, posebno kada dođe do ispupčenja krvnih sudova, što pogoršava sam konjuktivalni sistem i to može eskalirati u probleme sa sekrecijom i sušenjem konjuktive. Isušivanje se javlja i kod nekih vrsta zapaljenja, kada su zahvaćeni oni delovi epitela koji su odgovorni za lučenje konjunktiva i oka.

Tumori i drugi poremećaji konjunktive

Druge bolesti konjunktiva uključuju, na primer, pterigijum, pseudopterigijum, razne ožiljke konjunktive kao što su simblefaron, konjunktivalno krvarenje, subkonjunktivno krvarenje, ali i razni tumori. Nemaligni tumori uključuju, na primer, hemangiome, ali češći su maligni tumori koji mogu direktno da zahvate konjunktivu, kao što je melanom konjunktiva, ili ga invaziju sa kapka, na primer, rak očnog kapka.

Ovi tumori se moraju hirurški ukloniti, ali i dalje imaju visoku stopu recidiva. Pterigijum i pseudopterigijum su takođe problemi. Dok je pterigijum hiperplazija konjunktivnog fibrovaskularnog tkiva, pseudopterigijum je posttraumatska adhezija koja nastaje između staklastog tela, rožnjače i konjuktive koja je ožiljna. Pterigijum takođe raste kroz rožnjaču oka i predstavlja povećano umnožavanje konjunktive.

Ima oblik sive trouglaste glave koja raste ka centru rožnjače i ovu glavu je potrebno hirurški ukloniti. Kada se pseudopterigijum razvije, ožiljci nastaju usled oštećenja oka mehaničkim, hemijskim ili usled prekomerne toplote, a ova formacija se takođe mora hirurški ukloniti kako bi se sprečilo dalje oštećenje konjunktivalnog tkiva.