Bolesti sočiva

Bolesti sočiva spadaju u relativno česta oboljenja, posebno tipa zamućenja, kada se vid pogoršava zbog zamućenja sočiva ili stvaranja neke opstrukcije. Neke bolesti su direktno povezane sa sočivom, druge mogu biti povezane sa nekim drugim sistemskim oboljenjima ili problemima u organizmu i mogu uticati ne samo na sočivo već i na aparat za suspenziju sočiva. Pošto sočivo pomaže fokusiranju snopa svetlosti na mrežnjaču, ono je izuzetno važan deo oka.

Sočivo je veoma važan organ koji se nalazi iza zenice i šarenice. Svetlosni zraci prolaze kroz njega do mrežnjače, a zbog svoje optičke snage i sposobnosti da je menja, sočivo je najvažnije za stvaranje oštre slike kod čoveka. Bolesti sočiva se tako odnose posebno na sposobnost sočiva da prenosi zrake svetlosti iz spoljašnje sredine dalje u oko do mrežnjače, a u slučaju poremećaja ove sposobnosti dolazi do brzog ili postepenog pogoršanja vida.

Različite vrste katarakte i katarakte najčešće se javljaju kada se svetlost rasprši u sočivo i čovek vidi predmete ispred sebe kao kroz ekran ili maglu. U prošlosti su ove katarakte bile relativno veliki problem, ali posebno sa pojavom savremene laserske tehnologije u medicini, danas je većina katarakte veoma dobro uklonjena i operabilna, čak i bez dugog rekonvalescencije. Nekoliko bolesti sočiva takođe dolazi sa godinama.

Struktura i funkcija sočiva

Sočivo je providne strukture i deo oka je deponovan i šarenice oka, a ima oblik diska. Sočivo je pričvršćeno za nabor bora, koji je deo srednjeg sloja očne jabučice odmah iza šarenice. Ovo naborano telo omogućava promenu zakrivljenosti sočiva, odnosno žižne daljine, što je jedna od najvažnijih funkcija sočiva. Kao rezultat toga, može da promeni svoju optičku snagu i da savija zrake svetlosti tako da se konvergiraju na mrežnjaču.

Ova karakteristika se takođe naziva smeštaj, što vam omogućava da napravite oštru sliku u oku. Međutim, tokom vremena, kako osoba stari, sposobnost formiranja slike se smanjuje, što uzrokuje neke vrste starih bolesti sočiva. Sočivo je debelo oko 4 mm i ima zakrivljenu zadnju površinu, kroz koje prolaze zraci svetlosti i rožnjače ka mrežnjači. Svetlost ulazi kroz rožnjaču, odatle prolazi kroz područje ispunjeno tzv vode u komori i udari u sočivo, a zatim u zenicu.

Kako svetlosni zraci prolaze kroz sočivo, ono može da koristi svoj smeštaj da usmeri ove zrake da konvergiraju na mrežnjaču, stvarajući obrnutu sliku koju mrežnjača može pravilno da obradi, a zatim da pošalje kroz optičke nerve u mozak. Sočivo je fiksirano vlaknima aparata za suspenziju, koji je stegnut između tzv. cilijarno telo, koje je samo po sebi elastično, zatvoreno u kućište i može promeniti svoj oblik samo povlačenjem aparata za vešanje.

Cilijarno telo ima izbočine u prednjem delu koje formiraju krug oko sočiva, a od njega se protežu tanka vlakna koja formiraju viseći aparat sočiva. Istovremeno, mišić koji formira celokupni akomodacioni aparat sočiva se čuva u ovom telu. Zahvaljujući njemu, sočivo se savija i menja prelamanje, dok se pri bližom gledanju više savija, kada gleda u daljinu manje ili ponekad uopšte ne. Sočivo je providno, ali sa godinama providnost se smanjuje i istovremeno se menja oblik sočiva.

Senilna katarakta

Kao i kod drugih organa u telu ili delovima oka, sočivo sa starenjem gubi nekoliko važnih svojstava i, obrnuto, sklonije je raznim defektima i degeneracijama. Ovo važi i za bolesti sive mrene, koje se stručno nazivaju katarakta. Postoji nekoliko tipova katarakte koje pogađaju starije osobe, koje se javljaju uglavnom nakon 60. godine i u sličnoj proporciji i kod muškaraca i kod žena, iako mogu nešto više da pogađaju žene.

Katarakta je oboljenje očnog sočiva koje izaziva hemijske promene u proteinu koji čini sočivo, tako da providno tkivo počinje da postaje neprozirno i neprozirno, što spolja liči na beljenje ili posivenje sočiva. Čovek gubi oštrinu vida i posmatra okolne predmete kao kroz maglu ili paravan. Katarakta je takođe najčešći problem i bolest sočiva.

Senilna katarakta uključuje senilnu kataraktu u ranom stadijumu, koja može biti koronarna, krotična ili tačkasta, kao i prednja i zadnja subkapsularna polarna senilna katarakta i početna katarakta. Druga vrsta je tzv fakoskleron, koji je katarakta culcearis sclerotica. Senilna katarakta takođe uključuje senilnu kataraktu tipa Morgagni, hipermaturalnu senarisnu kataraktu i različite kombinovane tipove senilne katarakte, uključujući nespecifikovanu kataraktu.

Senilna katarakta spada među najčešće sive mrene u sočivima, a nasledni faktori rizika za herpes su naslednost, ali i razne infekcije ili povrede oka ili upotreba određenih vrsta lekova, posebno kortikosteroida. Kod senilne katarakte dolazi do postepenog gubitka transparentnosti, što dovodi do oštećenja vida. Senilna katarakta ima četiri osnovna oblika: nuklearna, kortikalna, zadnja subkapsularna i zrela katarakta.

Nuklearni oblik je sekundarni tip koji počinje relativno brzo, žuti sočivo i stvara centralnu neprozirnost. Ponekad može biti braon boje. U kortikalnom obliku postoje jonske promene u sastavu korteksa sočiva i prekomerno opterećenje nekih vlakana. U subkapsularnom obliku zamućenja, u zadnjem delu korteksa sočiva pojavljuje se zrnasta prevlaka koja izaziva zamagljen vid. Najteži oblik je zrela katarakta koja zahvata celo sočivo, koje je potpuno neprozirno.

Katarakta povezana sa drugim bolestima

Pored starih oblika zamućenja, postoje i tzv sekundarne katarakte, koje su katarakte nastale usled drugih bolesti, kao što su različiti metabolički poremećaji i slično. Katarakta, takođe nazvana cataracta diabetica, veoma je česta. Pored toga, zapaljenje se javlja i kod drugih endokrinih, nutritivnih i metaboličkih bolesti, kao što su katarakta kod hipoparatireoidizma ili katarakta neuhranjenosti-dehidracije.

Miotonična katarakta je katarakta povezana sa drugim bolestima u telu. Reč je o katarakti, koja može biti i simptom miotonične distrofije, što je multisistemski poremećaj koji zahvata više sistema u telu, a to su skeletni mišići, glatki mišići, oči, srce, endokrini sistem i, naravno, centralni nervni sistem. U blagom obliku miotonične distrofije katarakte se javljaju u kombinaciji sa blagom miotonijom.

Katarakta je takođe veoma česta u vezi sa dijabetesom, ponekad u kombinaciji sa dijabetičkom retinopatijom. Naziva se i dijabetička katarakta, a tokom ove katarakte narušava se i prostorni vid i boja i osvetljenost slike. Kod osoba sa dijabetesom, katarakta je mnogo češća i brža nego u opštoj zdravoj populaciji, tako da bi osobe sa dijabetesom, na primer, trebalo da imaju veću verovatnoću da imaju pregled oftalmoloških sočiva kod specijaliste.

Takođe kod atopije ili galaktozemije, veća je verovatnoća da će se pojaviti katarakta. Pored toga, neke druge zarazne bolesti, poput rubeole, izazivaju oko i kataraktu, ili Gregov sindrom, ponekad zapaljenje i toksoplazmozu, ili irit, posebno sekundarni oblik prednje šarenice, ili u slučaju upale u srednjem delu šarenice.

Druge katarakte

Katarakta, odnosno siva katarakta, takođe nastaje na osnovu traumatskih promena, kada je oko povređeno. Sekundarna katarakta ili zaptivni prstenovi (semering) se takođe mogu formirati nakon ekstrakcije katarakte. Sama sekundarna katarakta je uzrokovana pogoršanjem vidne oštrine usled zadebljanja ili posivenja zadnje kapsule sočiva nakon primarne operacije katarakte i posledica je ove procedure. Lečenje je laserska hirurgija putem laserske kapsulotomije.

Takođe, neki lekovi, kao što su kortikosteroidi, mogu izazvati kataraktu. Druge vrste katarakte uključuju infantilnu, juvenilnu i presenilnu kataraktu, komplikovanu kataraktu, na primer kod hroničnog iridociklitisa ili kao rezultat drugih očnih bolesti. Ponekad se nakon operacije odvajanja mrežnjače razvija katarakta. Urođene katarakte, vrlo česte tokom prenatalnog razvoja, veoma su problematične.

Katarakta se kao takva manifestuje zamagljenim i smanjenim vidom i smanjenom oštrinom vida, a operiše se najčešće laserskim uklanjanjem zamućenog sočiva i zamenom novim, veštačkim sočivom. Originalno neprozirno sočivo se uklanja iz prozirne originalne kapsule sočiva i implantira se novo, koje se kreira pojedinačno za svakog pacijenta. Operacije se izvode samo pod lokalnom anestezijom oka.

Dislokacije, afakija i druge bolesti

Ostali problemi sa sočivom uključuju, na primer, promene u njihovom prvobitnom položaju unutar oka ili potpuno ili delimično odsustvo sočiva. Na sočivo utiču i urođeni defekti, mehanički poremećaji i komplikacije intraokularnog dela sočiva, pseudofakija, afakija sočiva, dislokacija sočiva ili presbiobija, što predstavlja gubitak akomodacione sposobnosti sočiva usled starosti. Sposobnost akomodacije podrazumeva fokusiranje sočiva i mogućnost promene optičke snage.

Česta je i dislokacija sočiva, koja može biti urođena ili stečena usled nastanka sekundarnog glaukoma, odnosno glaukoma. Ovo je delimična promena položaja sočiva, što uzrokuje probleme sa fokusiranjem svetlosnih snopova na zadnjem delu oka u mrežnjaču. Teški slučajevi čak dovode do potpunog gubitka sposobnosti oka da se fokusira na objekte, a ponekad čak ni operativno rešenje neće pomoći. Međutim, lakši slučajevi se mogu ispraviti, najčešće laserskom koagulacijom.

Potpuno odsustvo sočiva u oku naziva se afakija, a radi se o uništenju sočiva najčešće patološkim procesom kao što je zapaljenje ili povreda oka. Pošto potpuni gubitak sočiva znači značajnu promenu za oko u pogledu optičkog sistema, oko postaje značajno dalekovido, odnosno svetlosni zraci se ne prelamaju sočivom u mrežnjaču, već se projektuju iza nje. Međutim, ovo stanje se može zameniti ili naočarima ili direktno hirurškom implantacijom veštačkog sočiva.