Bolesti pozicionih slušnih nerva

Poremećaji slušnog nerva su usko povezani sa bolestima unutrašnjeg uha, jer je to unutrašnje uho ovog nerva. To je nerv, koji se takođe naziva 8. kranijalni nerv ili statoakustični nerv, i to je osetljiv nerv koji mozgu isporučuje informacije iz dva različita organa, naime uha, odnosno Cortijevog unutrašnjeg ušnog organa i organa za ravnotežu, posebno vestibularne aparat. Poremećaji u ovom nervu se tako manifestuju različitim simptomima.

Pošto pozicioni slušni nerv uključuje dva tipa nerva i vlakna, bolesti pozicionog slušnog nerva obično se manifestuju oštećenjem sluha i slušnim šumovima, ali i poteškoćama u održavanju ravnoteže, vrtoglavicom, a ponekad i teškom i nekontrolisanom vrtoglavicom. Ovaj dvostruki nerv počinje u predelu oko unutrašnjeg uha, gde se konvergiraju slušna vlakna od senzornih ćelija Kortijevog organa i ravnotežna vlakna iz ćelija vestibularnog aparata.

Odmah, dva nervna vlakna ulaze u prostor između mosta i mozga u mozgu i završavaju u moždanom centru odgovornom za obradu položaja i slušnih stimulansa. Međutim, oboljenja statoakustičnih nerava ne utiču samo na sam nerv, što može da utiče na različite upale, tumore ili druge poremećaje funkcije ili prenosa signala, već i bolesti koje se odnose na Kortijev organ i unutrašnje uvo i bolesti vestibularnog aparata i vestibularne funkcije.

Struktura statoakustičkog nerva i prenos signala

Statoakustični nerv se nalazi u unutrašnjem uhu, iako je sa stanovišta bolesti to poseban organ koji možda nije uvek povezan sa drugim delovima unutrašnjeg uha. Ovaj nerv prenosi dve vrste signala, signal ravnoteže i položaja tela i slušni signal. Nerv se tako sastoji od dva različita vlakna i stoga je jedinstven među ostalim nervima u telu, jer može da prenosi dve vrste signala koje prima iz dva različita organa u uhu.

Prvi organ je Kortijev organ, u kome se račva slušni nerv. Ovaj organ je skup struktura u pužnici unutrašnjeg uha. Unutar slušnih receptora najvažniji deo organa su ćelije dlake koje obezbeđuju pretvaranje mehaničke energije zvučnih talasa u električni signal. Predajnik zatim prenosi ovaj signal od Kortijevog organa do slušnih nervnih vlakana unutar 8. kranijalnog nerva, ili pozicionirano od slušnog nerva.

Kada se akustični talasi unesu u prostor unutrašnjeg uva, mehanička energija se prenosi na bazilarnu membranu, koja osciluje. Oscilacije u određenom delu bazilarne membrane zavise od frekvencije akustičnog talasa. U svakom slučaju, ovu oscilaciju hvataju ćelije dlake, koje je pretvaraju u nervni impuls za nerv, koji ga šalje u mozak na dalju obradu. U slučaju poremećaja Corti organa, postoji problem sa stvaranjem ili prenosom ovog impulsa na nerv.

Drugi organ je vestibularni aparat. To je čulni organ koji se nalazi u lavirintu unutrašnjeg uha, koji je odgovoran za opažanje ravnoteže tela. Ovaj aparat je ujedno i glavni deo unutrašnjeg uha i formiran je od sistema nekoliko kanala, koji su iznutra ispunjeni endolimfom i oko perilimfe. U pojedinačnim odeljcima postoje i senzorne neuromastične ćelije, koje mogu uhvatiti određeni položaj ili ravnotežu i preneti ove informacije dalje.

Sam vestibularni aparat se sastoji od sferne vreće, Vestibuluma kao centra aparata, jajolične vreće, bočnog kanala, zadnjeg kanala i prednjeg kanala. Ovi polukružni kanali percipiraju ugaono ubrzanje glave, dok sferni breg percipira pravolinijsko vertikalno ubrzanje, a jajoliki breg pravolinijsko horizontalno ubrzanje. Ceo ovaj aparat prenosi informacije o položaju tela do mozga, dok spoljašnja i unutrašnja pulpa takođe pomaže senzornim ćelijama u aparatu da vode ovaj signal.

Informacije iz Kortijevog organa i vestibularnog aparata do cerebro-akustičnog nerva dospevaju do malog mozga, gde se procenjuju, ali i do drugih oblasti centralnog nervnog sistema. Sami analizatori se takođe nalaze u temporalnom režnju i to je slušni i pozicioni analizator. Sam nerv ima nekoliko različitih puteva, od kojih svaki usmerava informacije u različito područje ili deo mozga i nervnog sistema, obezbeđujući tako različite funkcije pozicioniranja, koordinacije pokreta i percepcije sluha.

Ako postoje poremećaji u slušnom ili ravnotežnom organu, ili ako postoji problem direktno sa pozicionim slušnim nervom, ove bolesti se manifestuju ili poremećajem sluha ili poremećajem ravnoteže. Uobičajeni simptomi uključuju gubitak sluha, delimični ili potpuni gubitak sluha, tinitus, različiti tinitus, vrtoglavicu, rotaciju ili položaj, vrtoglavicu, mučninu, nistagmus oka ili opštu neravnotežu koja se naziva vestibularna ataksija.

Bolesti vestibularne funkcije

Poremećaji i bolesti vestibularne funkcije, odnosno poremećaji pozicionog sistema, uključuju, na primer, Menijerovu bolest, hidrops lavirint, Menijerov sindrom, benignu paroksizmalnu pozicionu vrtoglavicu, estibularni neuronitis, Lermojezov sindrom, centralni pozicioni otogeni ili periferni nistagmus i Svi ovi poremećaji i bolesti manifestuju se uglavnom poremećenim funkcijama ravnoteže i koordinacije, kao i vrtoglavicom ili vrtoglavicom.

Bolesti vestibularne prirode uključuju, na primer, Lermojezov sindrom, koji se manifestuje čestim i ponovljenim napadima ili epizodama vrtoglavice, a kada se ovaj simptom smiri, percepcija ravnoteže i pokreta se vraća u normalu. Obično su ove vrtoglavice praćene bukom u ušima i smanjenom funkcijom sluha. Ovaj sindrom je uzrokovan poremećajem direktno u lavirintu i nije hronični poremećaj koji bi imao trajne posledice.

Relativno česta bolest je i tzv. vestibularni sindrom. Nastaje kada je poremećena međusobna ravnoteža oba vestibularna aparata u oba uha. Ova bolest se najčešće manifestuje, kao i drugi slični poremećaji vestibularne funkcije, vrtoglavica i vrtoglavica, koji imaju rotacioni karakter, ali i mučnina, povraćanje, osoba je bleda i prekomerno se znoji. Bolest nastaje usled sukoba pojedinačnih senzornih ulaza u mozak.

Ovaj sindrom može imati dva oblika, periferni ili centralni. Centralna, za razliku od periferne, ne zavisi od položaja glave i manifestuje se najneprijatnijom vrstom vrtoglavice, koja je trajna. Periferni vestibularni sindrom je pak povezan sa poremećajem u prvom nervnom vestibularnom putu, bilo u predelu direktnih receptora aparata ili u predelu ganglija vestibularnog nerva. Nažalost, u mnogim slučajevima, lečenje je samo simptomatsko, a ne uzročno.

Benigna paraksizmalna poziciona vrtoglavica, što je skraćeno BPPV, takođe je veoma česta bolest i takođe je uzrokovana vestibularnim aparatom. Uzrok bolesti je nakupljanje sićušnih kristala u određenom delu kružnih kanala u aparatu, koji izazivaju iritaciju dlakavih ćelija. Bolest se manifestuje intenzivnom, ali kratkotrajnom vrtoglavicom i najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina. Tretman se sastoji od niza različitih vežbi i regenerativnih vežbi.

Vrtoglavica je takođe prilično čest, koji može imati nekoliko oblika, na primer periferni, otogeni ili slušni. Ovo je tzv prava vrtoglavica, kada je ljudska iluzija kretanja, bilo linearnog ili rotacionog. Ovo stanje je najčešće uzrokovano disfunkcijom perifernog ili centralnog nervnog sistema. Ovo stanje obično prati povraćanje, bledilo i opšta mučnina. Vrtoglavica može biti centralnog ili perifernog porekla, ako je poremećaj bilateralni javlja se i vestibularna ataksija i osciloskopija.

Bolesti VIII. kranijalni nerv

Vestibularni nerv može uticati na nekoliko vrsta bolesti. Bilo da se radi o direktno inflamatornim oboljenjima, ili kancerogenim bolestima ili drugim bolestima koje uzrokuju narušenu funkcionalnost ili mogućnost prenošenja nervnog signala iz poziciono-slušnog sistema do mozga. Najčešće, međutim, bolesti koje utiču ili su povezane sa kranijalnim nervom uključuju različite vrste zapaljenja infektivne prirode ili različite vrste raka koje izazivaju ugnjetavanje i disfunkciju nerva.

Vestibularni neuronitis je zapaljensko oboljenje koje je izolovano i jednostrano i zahvata vestibularni nerv. To je zapaljenje vestibularnog nerva i vrtoglavice i najčešće je uzrokovano virusnom infekcijom. Često pogađa osobe mlađe od 40 godina, nema poremećaja sluha, ali postoji akutna ili subakutna rotaciona vrtoglavica. Kod potpunog vestibularnog sindroma javljaju se i toničke abnormalnosti i potpuni nistagmus, odnosno nekontrolisani ponovljeni manji pokreti očiju.

Bolest može imati i statički i dinamički oblik, u zavisnosti od prevalencije simptoma i kliničkih simptoma kod osobe sa ovim neuritisom. Lečenje bolesti je konzervativno i antivirusna sredstva se koriste dugo, obično do 3 nedelje. Rehabilitacija je takođe važna nakon što vegetativni simptomi prođu i kretanje je moguće. Nažalost, u velikom broju slučajeva bolest izaziva dugotrajne probleme i nakon izlečenja, a potpuna disfunkcija se javlja samo u trećini slučajeva.

Neurinom nervnog akustičnog nerva je relativno česta bolest ovog važnog nerva, nemaligni tumor koji se razvija tokom relativno dugog vremenskog perioda i tumor ponekad raste i po nekoliko godina. Ovaj tumor pritiska nerv, što izaziva postepenu progresiju simptoma, posebno problema sa hodanjem i ravnotežom, ali i sluha, jer tumor zahvata oba nervna vlakna. Lečenje se sastoji u radiološkom uklanjanju tumora gama nožem. Uspešnost operacije je relativno visoka, ali ako se tumor dijagnostikuje kasno, obično više nije moguće obnoviti slušnu funkciju nerva.

Neurofibromatoza slušnog nerva je bolest u kojoj dolazi do patološke proliferacije potpornih ćelija nervnog sistema, što takođe rezultira benignim tumorom u blizini nerva. Istovremeno, često je i preteča drugih karcinoma, što odgovara tipičnom simptomu koji prati bolest, kada se na različitim delovima tela na kraju nerava pojavljuju manji tumori. Međutim, ovi tumori su takođe benigni. U ovom slučaju, bolest se takođe mora lečiti hirurški uklanjanjem klastera ovih ćelija.