Bolesti krajnika

Bolesti krajnika uključuju bolesti krajnika i supozitorija, koji se nalaze u grlu. Međutim, postoje i nazalni krajnici iznad krajnika, a utiču i na razne bolesti ili poremećaje. Krajnici ne pogađaju samo klasične respiratorne bolesti. Krajnici takođe mogu pokazati bolesti tipa osipa, koje utiču ne samo na spoljašnju kožu već i na unutrašnje sluzokože.

I nepčani i nazalni krajnici su deo grla i nalaze se veoma blizu usne duplje, što u praksi znači da kroz ove krajnike prolazi i nekoliko infekcija ili upala koje uđu u organizam. Naročito kod krajnika, odnosno bolesti krajnika nastaju upravo kao rezultat infekcije koja se unosi kroz usnu duplju i time, u izvesnom smislu, krajnici štite ostale delove gornjih i donjih disajnih puteva od upale. i infekcije.

I cervikalni i nazalni krajnici se povećavaju zbog nekoliko inflamatornih bolesti i na taj način takođe izazivaju poteškoće u disanju ili gutanju. Pored toga, ova dva organa utiču i na razne druge neinflamatorne bolesti, kao što su hipertrofija, ožiljci, čirevi, lokalni problemi adenoidnog tkiva, a ponekad čak i apscesi nekrotizirajućeg tkiva. Ciste i tumori se takođe mogu formirati na krajnicima unutar oralnih tumora.

Vrste krajnika

Krajnici, takođe nepčani krajnici, su upareni organ unutar Valdejerovog limfnog prstena. Ovi krajnici se nalaze između nepčanih lukova na zadnjem delu grla, a meko tkivo prekriveno je ružičastom sluzokožom. Tkivo krajnika je slično tkivu limfnih čvorova, sa krajnicima u sluzokoži krajnika zvanim kriptama koje mogu zadržati infekcije. Upravo je odbrana od infekcija iz usne duplje glavni cilj krajnika.

Krajnici kao takvi su deo limfnog sistema, čija je glavna funkcija borba protiv infekcija. To je jedan od razloga zašto krajnici mogu biti otečeni ili crveni u slučaju zaraznih bolesti, jer se ovde odvijaju inflamatorne i imunološke reakcije na zarazne bolesti. Krajnici su parni organi i u grlu se nalaze dva dela, po jedan sa svake strane, odnosno sa leve i desne strane grla. Krajnici su takođe primarna tačka kontakta sa antigenima prilikom udisanja vazduha i uzimanja hrane.

Krajnici u grlu su samo jedan deo Valdejerovog limfnog prstena koji obezbeđuje imuni odgovor na infekcije. Pored vratnih krajnika, ovo kolo uključuje i krajnike, krajnike jezika i ušće Eustahijeve tube. Najčešće je cilj imunoloških odgovora prevencija respiratornih i gornjih respiratornih oboljenja, a zbog položaja krajnika u usnoj duplji, za njih je povezano i nekoliko infekcija u njoj.

Zbog činjenice da se ovi krajnici nalaze na ulazu u probavni i respiratorni sistem, znaju da uhvate, prepoznaju i filtriraju različite patogene iz vazduha i hrane koji oralnim putem dolaze u organizam. Osim toga, zbog limfnog sastava tkiva krajnika, u njima se proizvode i antitela, posebno tokom detinjstva. S druge strane, mnogo puta, posebno kod uobičajenih hroničnih tonzilitisa, postoji tendencija njihovog eliminisanja, ali to može imati neprijatne posledice za prenošenje infekcija dalje u organizam.

Krajnici u nosu

Nosni krajnici su takođe deoValdejerovog limfnog prstena ždrela, pri čemu se nazalni krajnici nalaze iznad cervikalne šupljine u nazofaringealnoj šupljini. Istovremeno su blizu ušća Eustahijeve tube, pa se imuni odgovori u ovoj oblasti redovno javljaju ne samo kod bolesti gornjih disajnih puteva, već i kod mnogih bolesti u ušima, kada ovi krajnici oteknu u nosa.

Krajnici se nalaze iza nosne šupljine i ovaj organ se takođe sastoji od limfnog mekog tkiva, koje može da proizvodi bela krvna zrnca ili im omogućava da cirkulišu i transportuju se iz drugih limfnih tkiva. Za razliku od vratnih krajnika, koje čovek stalno ima u odraslom dobu, osim ako se, naravno, ne uklone hirurškim putem, nazalni krajnici imaju tendenciju da se u adolescenciji skupljaju, a u odraslom dobu čak i ovo limfno tkivo potpuno nestaje u nazofarinksu.

Ovo je jedan od najčešćih problema sa krajnicima kod dece ili adolescencije, a vremenom se smanjuje broj i učestalost raznih bolesti povezanih sa njima. Za razliku od vratnih krajnika, nazalni krajnici najčešće pate od upala i infekcija koje ulaze u usnu duplju kroz nos, pa nisu upale koje reaguju na patogene u hrani. Međutim, postoje i druge situacije u kojima ovi krajnici mogu izazvati problem, kao što je apneja u snu.

Tokom života dolazi i do privremenog povećanja nazalnih krajnika u periodu oko 5. godine, ali kod nekih bolesti u drugom periodu. Ako nazalni krajnici pate od češćih infekcija, oni se u pubertetu i odraslom dobu ne smanjuju i nestaju, već naprotiv, hronično se povećavaju, što se onda mora hirurški lečiti. U kontekstu bolesti, nazalni krajnici, kao i grlo, utiču na različita inflamatorna i neinflamatorna patološka stanja.

Akutna i hronična zapaljenja

Najčešća oboljenja krajnika su akutna i hronična zapaljenja. Akutna upala uključuje streptokokni tonzilitis, folikularni, gangrenozni, infektivni i ulcerozni tonzilitis, kao i akutni tonzilitis izazvan drugim nespecifikovanim organizmima. Tipičan slučaj je akutna virusna angina ili bakterijska angina. Pored toga, peritonzilarni apsces se može formirati na inflamatornoj bazi, stvarajući gnojne džepove na krajnicima, i to vrlo akutno.

Ovaj apsces nastaje mnogo puta kao komplikacija nekoliko inflamatornih bolesti ne samo direktno na krajnicima, već iu usnoj duplji i drugim obližnjim tkivima. Manifestuje se bolom u grlu i limfnim čvorovima i javlja se kada infekcija prodre dublje u tkiva ždrela, kada se između ovojnice krajnika i njenog ležišta na mišićima ždrela formira šupljina ispunjena naslaga. Obično, kao rezultat takvog apscesa, krajnici moraju biti uklonjeni.

Najčešća bolest je jasno akutni tonzilitis u obliku upale grla. Međutim, angina može biti ne samo zasebna bolest, već i simptom druge zarazne bolesti, kao što su šarlah, infektivna mononukleoza, difterija ili boginje. Mogu se javiti i ulceromembranozna angina i angina u hematopoetskim poremećajima. Angina samodejstva se javlja ne samo kao zapaljenje nepčanih krajnika, već i kao lingvalna angina koja zahvata krajnike jezika ili retronazalna angina koja utiče na nazofaringealne krajnike.

Slično, bilo koji tip upale krajnika je zahvaćen hroničnim oblikom angine, a hronični oblik se govori kada zahvati upalu osobe više od tri puta u toku jedne godine. Ovaj oblik se najčešće manifestuje pečenjem u grlu, bolom pri gutanju, anoreksijom, umorom i osećajem lošeg ukusa u ustima. Kod hronične angine najčešće rešenje je tonzilektomija, odnosno hirurško uklanjanje krajnika, jer su konzervativne metode ranije bile neuspešne.

Ciste, čirevi, apscesi i tumori

Zbog blizine lokacije cervikalnih i nazalnih krajnika usnoj duplji, na krajnicima se prilično često javljaju razne ciste ili tumori. Na krajnicima se nalaze i razne klinove, što samo po sebi nije patološko stanje, već je simptom većine inflamatornih bolesti poput angine ili šarlaha, kada dolazi do imunološke reakcije u limfnom tkivu krajnika i stvaranja obloge ili supozitorije je samo deo ove reakcije.

Ciste na krajnicima se najčešće formiraju na površini i potiču iz inflamatornog tkiva, obično šupljina obloženih oblogom koja sadrži tečnost, na primer kada se žlezda zatvori ili kao rezultat infekcije. Oni takođe mogu biti posledica hiperplazije ili povećanja lokalno zahvaćenog tkiva. Najčešći tip su retencione ciste krajnika, što je u većini slučajeva asimptotska cista i lečenje se sastoji u sečenju i pražnjenju zapremine ciste i kasnijem uklanjanju ciste lokalnom hirurškom intervencijom.

Vrlo često ciste na krajnicima nastaju i zbog problema u nazofarinksu ili ždrelu, a ponekad to može biti i tzv. apscesi kada je unutrašnjost lezije ispunjena nekrotizirajućim originalnim epitelnim i mukoznim tkivom. Problem su i različiti čirevi, koji se mogu javiti na krajnicima i najčešće zahvataju adenoidno tkivo u vidu lokalizovane lezije. Na krajnicima se takođe mogu formirati kamenci na krajnicima, koji su kvržice koje su takođe u opasnosti od stvrdnjavanja i kalcifikacije.

Krajnici nepca kao i krajnici u nazofarinksu takođe utiču na razne tumore. Ovo su najčešći karcinomi skvamoznih ćelija, što je mišljenje koje se najčešće formira u kontaktu sa kancerogenima kao što su alkohol ili duvan. Površine tumora često imaju ulceraciju, a tumori se najčešće javljaju u povećanom stadijumu, sa respiratornim distresom, gutanjem i bolom u tom području. Rešenje je hirurško uklanjanje i naknadno zračenje tumora.

Povećanje i druge bolesti krajnika

Cervikalni krajnici i nazofaringealni krajnici takođe utiču na različite vrste uvećanja i otoka i druge patološke pojave. Česte su hipertrofija krajnika, hipertrofija adenoidnog tkiva, istovremena hipertrofija krajnika sa hipertrofijom adenoidnog tkiva ili čak uspostavljena adenoidna vegetacija. Ponekad se na krajnicima može pojaviti amigdalolit ili ožiljak od krajnika ili adenoidnog tkiva. Specifična bolest koja pogađa nepčane krajnike je tzv privezak krajnika.

Steptokokna bakterija se takođe može uhvatiti u grlu na krajnicima, što zauzvrat izaziva grlo grla, što izaziva bol u grlu i febrilni tok bolesti. Nosni krajnici takođe pate od povećanja, bilo zbog adenoitisa, ili upale nazofaringealnih krajnika bakterijske ili virusne prirode, ili zbog uvećanja kod upale uha. Takođe, hipertrofija krajnika u nosu može blokirati Eustahijevu tubu.

Najčešće rešenje za povećanje i oticanje nazalnih krajnika je adenotomija, odnosno uklanjanje adenoidne vegetacije i otoka. Ovaj postupak se izvodi i kod odraslih ako zbog patoloških razloga nisu nestali nazalni krajnici. U slučaju otoka mogu izazvati i opstruktivnu apneju u snu, kada nazalni krajnici neredovno blokiraju protok vazduha kroz grlo i osoba prestane da diše na nekoliko sekundi, što izaziva uzbuđenje i disanje.