Bolesti Eustahijeve tube

Bolesti Eustahijeve tube najčešće su vezane za srednje uvo, jer ova cev povezuje područje srednjeg uva i nazofarinksa. Ova cev je bila poznata već u staroj Grčkoj, a u 16. veku Eustahijevu cev je detaljno opisao Bartolomus Eustahije, po kome je i dobila ime. Bolesti u ovom organu nastaju usled funkcije i disfunkcije cevi, ili na inflamatornoj, opstruktivnoj ili prekomerno otvorenom supstratu.

Ova cev se ponekad naziva i slušna cev i duga je oko 4 cm u odraslom dobu, sa zadatkom da poveže srednje uvo i nazofarinks i nadoknadi nagle promene pritiska između atmosferskog pritiska i pritiska u srednjem uvu. Često razne upale kroz ovu cev prodiru u srednje uvo i samim tim uzrok su nekoliko zaraznih bolesti uha. Problemi sa cevima su takođe ponekad povezani sa tumorima nazofarinksa ili drugim oboljenjima nazofarinksa.

Pod bolestima Eustahijeve tube podrazumevaju se ili direktne bolesti ove cevi koje spajaju srednje uvo i nazofarinks, ili bolesti koje su direktno povezane sa Eustahijevom tubom, ali se manifestuju ili u srednjem uhu ili u nazofarinksu. Deca su najviše pogođena bolestima cevi, kada je cev još u razvoju, ona je uža i kraća, pa je sklonija začepljenju i nastalim tegobama i poremećajima. Naravno, čak iu odraslom dobu ove bolesti mogu biti česte.

Funkcije i disfunkcije cevi

Eustahijeva cev propušta vazduh iz nazofarinksa do srednjeg uha. Jedan kraj se nalazi između bubne opne i pužnice u srednjem delu uha, drugi se nalazi između nosne šupljine i ždrela. Svaka osoba ima dve ove cevi, po jednu za svako uho. Pored strujanja vazduha iz usne duplje u uvo, može da teče i tečnost, a glavna namena ove cevi je održavanje ravnoteže između atmosferskog pritiska okoline i pritiska u srednjem uhu.

Cev se sastoji od dela kosti i hrskavice, pri čemu koštani deo čini jednu trećinu dužine cevi, a hrskavica preostale dve trećine dužine cevi. Na spoju ova dva različita dela, cev je najuža. Cev se može zatvarati i otvarati, što može uticati na funkciju zadnjeg mišića za gutanje. Ovo je korisno ako, na primer, imamo loše uvo i treba da izjednačimo pritisak. Jednostavnim gutanjem, vazduh iz nazofarinksa ulazi u srednje uvo i dolazi do osećaja olakšanja.

U normalnom stanju, cev je zatvorena zbog približavanja zidova i skupljanja elastičnih vlakana. Pri žvakanju hrane, ali i pri kijanju ili zevanju, nakratko se otvara i omogućava da se pritisak razmeni. Pored toga, ima i funkciju drenaže tako što odvodi sekret i tečnost iz srednjeg uva u usnu duplju. Problemi i kvarovi u Eustahijevoj tubi najčešće nastaju ili kao opstruktivni kvarovi ili kao kvarovi uzrokovani prekomernim otvaranjem cevi. Opstruktivne su mehaničke ili funkcionalne.

Mehaničke disfunkcije cevi uključuju, na primer, zapaljenje usled infekcije ili alergije, ali i, na primer, tumore nazofarinksa. Funkcionalni poremećaji, zauzvrat, nastaju usled trajne disfunkcije zidova cevi usled preteranog zamora vlakana ili kvara mehanizma za otvaranje. Ponekad je to i kombinacija obe vrste poremećaja. Prekomerno otvaranje cevi je povezano sa, na primer, nivoima hormona, stresom ili upotrebom određenih lekova, ili može biti povezano sa radioterapijom.

Zapaljenje i otok Eustahijeve cevi

Upala Eustahijeve tube je vrlo čest problem. Ovo zapaljenje može nastati bilo na infektivnoj ili alergijskoj osnovi. U slučaju infektivnog zapaljenja, najčešći uzrok je bakterijska ili virusna infekcija nazofarinksa ili srednjeg uva, koja je ovamo dospela iz ovih paranazalnih sinusa. Kada je u pitanju alergijska upala, najčešće se radi o jednoj od reakcija na uobičajenu alergiju, koja se ispoljava na drugim mestima, odnosno nije posebna vrsta alergije.

Upala se manifestuje bolom i lakoćom u ušima i predstavlja relativno ozbiljno oboljenje koje zahteva duže lečenje. Najčešća je bakterijska upala, koja u Eustahijevu tubu ulazi iz nazofarinksa ili iz gornjeg dela disajnih puteva a zatim se nastavlja u srednje uvo, tako da su oba organa zapaljena. Ova upala je najčešća kod dece. Pored toga, zapaljenje može biti neinfektivno zbog produžene opstrukcije cevi, što je hronična sekretorna upala.

Zbog toga se ova dva problema, hronična opstrukcija i hronična upala, često mogu povezati sa neinfektivnom prirodom upale. U ovom slučaju ponekad je neophodno hirurško lečenje, pa čak i rekonstrukcija mehanizma prenosa u srednjem uhu. Upala Eustahijeve tube često nastaje kao posledica upale, ali može biti uzrokovana i početnim tumorom. U većini slučajeva radi se o benignom tumoru koji se relativno lako uklanja.

Najčešće raste iz okolnih tkiva, kao što je nazofarinks, i iako se u početku možda ne manifestuje, Eustahijeva cijev se kasnije potiskuje povećanjem tumora i disfunkcijom u pogledu mogućnosti otvaranja. Usled narušavanja ove funkcije i trajnog zatvaranja cevi, postoji i opasnost od upale i drugih tegoba srednjeg uva, tako da je neophodno što pre ukloniti tumor, ili primeniti radioterapiju ili drugu tretmana.

U lečenju alergijske inflamacije, slušni kanal može postati otečen i začepljen, u kom slučaju se koriste antihistaminici za ublažavanje alergijske reakcije, čime se smanjuje uzrok otoka i vraća se funkcija i mehanizam cevi. Dakle, ovakva mehanička disfunkcija se relativno lako rešava, ali ponekad može doći i do trajnog otoka zbog funkcionalne disfunkcije, najčešće zbog nepravilnog nivoa hormona, a to može biti povezano i sa drugim oboljenjima.

Bolesti srednjeg uha

Bolesti Eustahijeve tube su ponekad povezane sa srednjim uhom. Najčešće je to slučaj upale srednjeg uha, a pošto je preko ove cevi direktno povezan sa nazofarinksom, infekcija se vrlo često javlja prenosom bakterija u srednje uvo kroz Eustahijevu tubu. Ove bakterije mogu da izazovu i upalu na zidovima ove cevi, pa je mnogo puta upala srednjeg uha praćena upalom ili začepljenjem ušnog kanala.

U suprotnom smeru moguća je infekcija, pri kojoj mikroorganizmi ulaze u srednje uvo kroz spoljašnje uvo ili, na primer, u slučaju infekcije vodom ili drugim spoljnim uticajima, a zatim prođe upala koja je tipična posebno za hronične upale. u slušnu cev. Generalno, upale srednjeg uha povezane sa Eustahijevom tubom najčešće se javljaju kod dece koja imaju prekratku tubu, pa se upala ovde vrlo lako slegne i razvija zajedno sa infekcijom srednjeg uva.

Najčešće je uzrokovana virusnom infekcijom, ali se kasnije dodaje i sekundarna bakterijska infekcija, pa se za lečenje koriste antibiotici. Osim farmakološkog tretmana, moguće je olabaviti Eustahijevu tubu grgljanjem slanom vodom, ispiranjem nosa, a tokom noći u snu je bolje držati glavu više nego inače kako se ne bi zaustavio prirodni odliv mogućih sekret iz srednjeg uha u nazofarinks.

Problemi koji mogu da dovedu do kvara Eustahijeve cevi su curenje i kasnija stagnacija sekreta iz srednjeg uva u ovom delu cevi, najčešće na spoju kostiju i hrskavičnog dela cevi, gde je prostor najtanji i tubus. zidovi su najbliži jedan drugom. Slično, suprotan problem, gde se sekret aspirira iz nazofarinksa, a zatim napreduje do srednjeg uha, može biti faktor rizika za infekcije cevi.

Patentni poremećaji slušnog kanala

Problem je i stanje tzv patentna slušna cev, odnosno Eustahijeva cev. Ovo stanje se javlja kada je cev preterano propusna, na primer tokom fizičkog napora ili kada se peritubularna ekstracelularna tečnost smanji. Reč je o poremećaju izazvanom više faktora, kao što su hormonsko lečenje, radioterapija, upotreba dekongestivnih kapi za nos, brz gubitak težine ili stres, odnosno spoljni faktori.

Kao rezultat očiglednog poremećaja Eustahijeve tube, čovek ima osećaj punoće u uhu, čuje razne zvukove i zujanje u ušima, pa čak i sopstveno disanje. Lečenje ovog stanja je konzervativno ili hirurško. U konzervativnom se koriste azotna kiselina, borna kiselina ili biljni preprati, sa ciljem da se stvori delimična opstrukcija cevi. Ako ovo rešenje ne uspe, počinje hirurški put i obično se stvara kateter sa cevnim otvorom, koji deluje opstruktivno.

Bolesti povezane sa nazofarinksom

Pored nekoliko bolesti Eustahijeve tube povezane sa ili uzrokovanih bolestima srednjeg uva, problemi u nazofarinksu i gornjim disajnim putevima takođe mogu izazvati probleme u ovoj slušnoj cevi. Bilo da se radi o prenošenju infekcija koje izazivaju upalu u Eustahijevoj tubi, ili o rastu tumora. U slučaju upale ali i tumora, na primer iz nazofarinksa, cev se zatvara, što donosi nekoliko problema.

Zatvaranje u ovom slučaju najčešće nastaje kao naknadni proces nakon oticanja sluzokože slušnog kanala, dok posledično zatvaranje dovodi do hronične upale, koja se mora lečiti i antibiotski, a iu slučaju problematičnog toka ponekad je i hirurško rešenje. neophodno. Veoma je opasno ako je u pitanju alergijska upala koja je prošla iz nazofarinksa, tada je potrebno ublažiti alergijsku reakciju i takođe obolelom dati antihistaminike.

Oticanje i zatvaranje Eustahijeve tube onemogućava uticaj na pritisak u srednjem uhu, što je primarna funkcija ovog organa, tako da se javlja osećaj pritiska i opuštenosti ušima. Iz nazofarinksa, na primer, bakterije ili virusi od gripa ili sinusitisa dospevaju direktno u Eustahijevu tubu, gde izazivaju iritaciju sluzokože, koja potom nabrekne i zatvori se. Pored toga, u nekim slučajevima, pored oštećenja sluha, ovo zatvaranje će izazvati i vrtoglavicu i vrtoglavicu.

Komplikacije mogu izazvati i komplikacije sluzi kod raznih respiratornih i drugih bolesti, ako infekcija pređe i u sinuse ili u nazofarinks a odatle direktno u Eustahijevu tubu. Tumor u blizini cevi, na primer u nazofarinksu ili paranazalnim sinusima, takođe predstavlja problem. Koja se uvećava, pritiska na okolna tkiva i takođe može prouzrokovati zatvaranje cevi, što dovodi do upale i neinflamatornih problema.